Jovan Dučić o Bori Stankoviću i geografiji srpske osećajnosti
RTS 18.03.2021
Kod nas postoje odista razne geografske zone i različne moralne sredine, među kojima često skoro i nema nikakvog međusobnog afiniteta. Tako je Prizren duhovno bliži Sarajevu, nego što je istom Sarajevu duhovno slično Cetinje, ili Trebinje, makar mu ovi gradovi i geografski bili tako blizu... Vranju je po mentalitetu bliži Mostar i Banja Luka, nego susedni Leskovac. Ovde su posredi dva naročita i različna pojasa srpske zemlje, od kojih je jedan pod isključivim istočnjačkim uticajem, i to turskim, kao
I Književno delo Borisava Stankovića, to jedna velika trubadurska knjiga. To je pre svega delo jednog istinskog pesnika ljubavi i viteza srca. Niko se u njegovim pričama o starom Vranju ne povodi ni za čim drugim nego za ludilom srca i obešću krvi. Njegove su priče samo balade o čežnji za ženom, čežnji od koje propada svet, i za koju nema leka. Sve što postoji na zemlji, stoji u službi ljubavi čoveka za ženu, i to samo mladog čoveka za mladu ženu; i za njih dvoje
