Један петак у стиховима

Покушавам те ушетати у пјесму плочником којег је прекрило лишће па је пјегав као мјесец на твојим образима. Неуобичајено се не догађа у јесен, у Сплитској улици, осим, можда, ако у неком од пролазника гори неоствариво које ће прешутјети супружнику. Како од свих тих тривија исплести земљовид наше муцаве љубави? Изгубио сам се у твојој одсутности. Мој пас њуши зрак којим долазиш. Неке поставке свемира се руше у крило платана љубећи њихову офуцану кору. У