Радујемо се садашњем

Навикли смо да се код сваке савршености уздржавамо питања о постајању: радујемо се садашњем, као да се ово ударом неке чаробне палице уздигло од тла. Овде вероватно још стојимо под утицајем прастарог митолошког осећања. Још нам је тако блиско осећање (на пример, код неког грчког храма као што је онај код Пестума), као да је једног јутра неки бог, играјући се, из огромног терета изградио себи станиште: други пут, као да је нека душа, изнебуха, чаролијом