Суецки канал и Србија: Како на привреду утиче блокада важног транспортног пута
Блокада транспорта робе између Европе и Азије може да утиче на српске увознике из Кине, кажу стручњаци.

Џиновски теретни брод и још 370 бродова били су блокирани у Суецком каналу, а преносили су, између осталог, и тракторе из Индије и компјутере из Кине - који треба да стигну у Србију, сазнаје ББЦ на српском.
Иако је брод преусмерен, застој у транспорту робе и даље траје.
Марко Стојановић из Пословног удружења извозника и увозника пољопривредне механизације каже за ББЦ да имају проблема са допремањем робе из Индије и Кине.
„Биће кашњења у увозу трактора из Индије, вероватно око две недеље, јер су се и нагомилале залихе, као и робе из Кине&qуот;, каже Стојановић.
„Ипак, не очекујемо веће штете осим тих дужих рокова испоруке. Позитивно је и што привредници који раде са Кином имају велике залихе&qуот;.
- Суецки канал поново проходан после седмодневне блокаде
- Потопљени бродови продати на Ибеју
- Како су потопљени немачки бродови на Дунаву и шта ће њихово вађење открити
Уколико застој потраје и након што је брод ослобођен, у Србији то може да се осети на производима попут лаптопова, телефона, меморијских чипова, које у највећем броју увозимо из Кине, објашњава за ББЦ макроекономиста Мирослав Здравковић.
„Са друге стране, Србија има ту позитивну околност што 95 одсто својих производа извози у Западну Европу и регион, па ту нећемо бити на губитку, јер нема толиког извоза у Азију&qуот;.
Из Привредне коморе Србије за ББЦ кажу да ова ситуација може да се пореди са прошлогодишњом, када је Кина због пандемије корона вируса била затворена и тржишно.
„Блокада Суецког канала може и да доведе до повећања цена транспорта, који је већ поскупео почетком године, на шта се српски привредници махом жале&qуот;, каже помоћник директора сектора за стратешке анализе ПКС Бојан Станић.
Проблем је, каже Станић, што ту цену на крају осети крајњи потрошач, јер мора да купи скупљи производ.
„Европа ради за Кину&qуот;
Јак ветар и пешчана олуја довели су до тога да се тешки теретњак насукао на обалу Суецког канала и тако направио штету која се мери десетинама милијарди долара.
Према речима макроекономисте Мирослава Здравковића, већина те штете је на извозу из југоисточне Кине у западну Европу.
„Један холандски економиста је пре десет година рекао да ће цела Европа да ради за Кину и то се на неки начин и догодило, а то нам показује и ова ситуација са Суецким каналом.
„Кина је највећи увозник ресурса целе планете, што значи да увози сировине. Истовремено је највећи извозник готовог производа&qуот;, каже Здравковић.
Суецки канал, додаје он, стратешки је најважнији за Европу јер „она на тај начин контролише токове према Азији&qуот;.
Кина је у децембру прошле године извозила 18 одсто више него лани, у сред пандемије корона вируса и након затварања ове земље на неколико месеци.
„Од укупног извоза Кине у износу од 2,2 милијарде евра, чак 200 милијарди су телефони, а затим следе лаптопови, електронска интегрисана кола и делови за тракторе&qуот;, каже Здравковић.
Зато, објашњава он, Европа, па и Србија, може да буде на губитку - ако дође до озбиљнијег застоја у испоруци ових производа.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је извоз Србије у Кину за 10 година повећан за 50 пута.
„Пад БДП у Србији је - 1 проценат пада док су остале земље имале пад од чак - 17% БДП. У 2021. очекујемо раст БДП за чак + 6 процената. Јавни дуг Србије је 57% упркос трошковима око пандемије. Без подршке Кине ово не бисмо успели&qуот;, навео је Вучић.
Ипак, према подацима Републичког завода за статистику из 2020, Србија највише извози у Немачку, Италију, Босну, Румунију и Русију.
Кина је, према овој статистици, међу водећим земљама, али када је увоз из ове земље у питању, показују исти подаци.
Здравковић каже да за разлику од, на пример, Швајцарске, која 40 одсто размене обавља ван Европе, Србија послује потпуно другачије.
„Јако мало извозимо ван Европе, тако да не можемо да будемо у великом губитку. Ако на регион и западну Европу додамо и Русију и САД - то је 96 одсто нашег извоза&qуот;, додаје он.
Краткорочан удар

Аутоиндустрија, електрични уређаји, хемикалије, текстил - то је оно што Србија највише увози из Азије и што би могло да недостаје ако пут преко Суецког канала буде озбиљније закрчен.
Тренутно је то удар на глобални ланац снадбевања, али краткорочан, каже за ББЦ Бојан Станић из Привредне коморе Србије.
„Оно што је битно јесте битно јесте да због ових ситуација западне компаније могу махом да повуку производњу у матичне земље, а то може да се одрази на цену производа.
„Фирмама из Србије већ је скупо да транспортују робу на далека тржишта, па онда деле трошкове за контејнере и довијају се&qуот;, каже Здравковић.
Оно што је позитивно у овој ситуацији, додаје Станић, јесте да је „Србија мала привреда&qуот;.
„Ми смо зависни од међународне трговине, али не толико у том правцу света. Зато се краткорочно овај потрес неће много рефлектовати на пословање наших привредника&qуот;, каже он.
Друштвене мреже: Где је беше Суецки канал
Блокада транспортног пута на другом крају света је зачуђујуће постала вест у Србији, а неки корисници друштвених мрежа присетили су се да су сада први пут поново чули за Суецки канал, после школских лекција.
хттпс://твиттер.цом/дзидзигерица/статус/1375762028422438916
Међу коментарима је било и доста шаљивих постова на тему блокаде џиновског брода у малом простору канала.
хттпс://твиттер.цом/ањастанисиц/статус/1375742993060225026
хттпс://твиттер.цом/СенекаСпиро/статус/1375716645050662914
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.29.2021)
