Корона вирус: Шта ако нисте развили антитела после вакцине - има нешто што вас штити

Имунитет нису само антитела, већ постоји и други механизми одбране, а то је одлучујуће важно да бисмо разумели када ће се пандемија окончати.

BBC News 31.03.2021 | Наташа Анђелковић - ББЦ

Ако сте се вакцинисали или прележали корона вирус, а немате антитела или их имате мање него ваш комшија, не очајавајте.

То не мора да значи да нисте заштићени од инфекције, тврде стручњаци.

У комплетном имуном одговору организам има праву војску - и наоружане стражаре и пешадију и коњицу који се боре са нападачима - то су и антитела и разне врста ћелија.

„Кад је реч о новом корона вирусу САРС-ЦоВ-2, и антитела и Т-ћелије су важни делови имунолошког одговора који нам помаже да се изборимо с вирусом&qуот;, кажу за ББЦ на српском Алба Грифони и Алесандро Сете са калифорнијског Ла Хоја Института за имунологију.

Они су део тима истраживача у Центру за инфективне болести и истраживање вакцина.

Имунитет је врло индивидуална ствар, зависи од снаге читавог организма, старости, начина живота, евентуалних болести, лекова које неко пије, исхране и бројних других фактора, објашњава за ББЦ на српском Владимир Јуришић, професор Медицинског факултета у Крагујевцу.

„Ћелијска имуност као део тога је јако важна, она нам помаже и штити нас&qуот;, каже Јуришић који се већ годинама бави истраживањима у области онкологије и клиничке имунологије.

Он објашњава да у оквиру ћелијског имунитета постоје меморијске ћелије, које запамте да смо били у додиру са бацилом.

„Да ли је то жив вирус, или у случају вакцина мртав вирус, то није важно, важно је да смо били у контакту са тим и да кад следећи пут дође жив вирус ми будемо заштићени&qуот;, истиче Јуришић.

Како се стиче имунитет на корона вирус?

Џејмс Галагер, ББЦ дописник за здравље

Анализа је део текста Можете ли се заразити два пута

Наш имуни систем брани тело од инфекција и састоји се од два дела.

Први је увек спреман за рад и креће у акцију чим се у телу открије било који страни нападач.

Познат је као урођени имунолошки одговор и укључује ослобађање хемијских једињења које узрокују упале и белих крвних зрнаца које могу да униште заражене ћелије.

Али овај систем није специфичан за корона вирус - он га неће запамтити и неће вас заштитити од Ковида.

Уместо њега потребан вам је усвојени имунолошки одговор.

Он подразумева ћелије које производе одређена антитела која се закаче за вирус како би га зауставили и Т-ћелије које нападају ћелије заражене вирусом - заједно се то назива ћелијски одговор.

За ово је потребно време, према неким студијама после 10 дана организам почиње да прави антитела која циљају корона вирус.

Најболеснији пацијенти развију најјачи имунолошки одговор.

Ако је овај усвојени имуни одговор буде довољно снажан, могао би да остане дуготрајно запамћен и буде заштита у будућности.

Не зна се још да ли људи са благим симптомима инфекције и асимптоматски развијају довољно јак овај усвојени имунолошки одговор.

Колико траје имунитет?

Меморија имунитета је слична као и наше памћење - неке инфекције потпуно запамти, али има навику да понеке и заборави.

Богиње, на пример, имунитет запамти за цео живот.

Ко их једном прележи никад их више не добије, сличну реакцију изазове и ослабљена верзија у ММР вакцини.

Ипак, многе су подложне забораву.

Деца могу добити респираторне инфекције више пута током зиме.

Нови корона вирус (Сарс-ЦоВ-2) није довољно са нама да бисмо знали колико траје имунитет на њега.

Али у недавно објављеној студији Института за јавног здравље Енглеске показало се да већина људи који су били у контакту са овим вирусом, заштићени су од поновног заражавања бар пет месеци (толико је досад трајала анализа).

Неки се, ипак, поново инфицирају, а чак и код асимптоматских пацијената се у носу или устима могу наћи велике количине вируса.

На тај начин га они преносе на друге.

Чак и када антитела нестану, ћелије које их стварају, такозване Б ћелије, ће можда и даље бити ту.

Б ћелије за Шпански грип пронађене су код људи и 90 година после пандемије.

Ако буде тако и са Ковидом, онда ће друга инфекција бити блажа од прве.

Није још утврђено шта бива са Т ћелијама на дужи рок.

Али Т ћелије против првобитног САРС (Севере Ацуте Респиратори Синдроме) откривене су и после 17 година код пацијената.

A researcher works on virus replication in order to develop a vaccine against the coronavirus

Ако имам антитела да ли сам имун?

То нико не може да вам гарантује и зато је Светска здравствена организација била помало нервозна када је почело да се говори о Ковид пасошима као замени за затварања.

Идеја је да ако се на тесту покаже да неко има антитела може безбедно да се врати на посао.

То је посебно вредно за људе који раде у домовима за старе и долазе у контакт са људима који су у ризичним групама да се теже разболе.

Али иако ће се нека антитела наћи у готово сваком пацијенту, она нису сва иста.

Неутралишућа антитела су она која се каче за корона вирус и у стању су да га зауставе да инфицира остале ћелије.

Студија је показала да од 175 пацијената у Кини који су се опоравили 30 одсто има врло низак ниво ових неутралишућих антитела.

Зато СЗО каже да је „ћелијски имунитет (други део усвојеног одговора) може бити пресудно важан за опоравак&qуот;.

С друге стране, ако је неко и заштићен због тога што има антитела, то не значи да и даље не може да покупи и пренесе вирус на остале.

Да ли је јачи имунитет после прележане инфекције или вакцине?

„Обично се већи број антитела ствара после вакцинације, него преко природног заражавања и такав имунолошки одговор је мање променљив од човека до човека.

„Вакцинација је и много безбеднија него да се Ковид прележи, јер се смањује ризик од добијања тежих облика болести које се морају лечити у болничким условима и смртних исхода&qуот;, наводе истраживачица Алба Грифони и професор Алесандро Сете у писаном одговору.

Њихова студија је показала да код 95 одсто пацијената шест месеци после природног заражавања корона вирусом и даље постоји имуни одговор, као и додатни одговор који траје и до осам месеци после инфекције.

Убице и помагачи

„Антитела су важна у препознавању вируса, а нека од њих могу спречити вирус да уђе у ћелију, она се називају неутралишућа антитела.

„Али антитела не могу увек да зауставе вирус да инфицира све ћелије, јер кад једном уђе у ћелију антитела га више не виде&qуот;, кажу Грифони и Сете.

T-ćelije mogu se zadržati u telu godinama nakon što infekcija prođe, obezbeđujući tako dugotrajnu memoriju imunskom sistemu — Т-ћелије могу се задржати у телу годинама након што инфекција прође, обезбеђујући тако дуготрајну меморију имунском систему

„На другој страни, Т-ћелије могу препознати заражене ћелије и убити их, зато се зову ћелије убице.

„Други тип Т-ћелија, такозвани помагачи, имају одлучујућу улогу и у процесу производње неутралишућих антитела&qуот;, додају.

Т-ћелије се обично појављују неколико дана после првог контакта са корона вирусом, наводе истраживачи.

„Постоје студије које наводе да се Т-ћелије формирају и код асимптоматских случајева, али је потребно још испитивања да се уради&qуот;, додају.

Треба ли сви да проверимо антитела?

Укратко, не, чак ни ако смо примили вакцину.

То има смисла радити онда кад нисте сигурни да сте прележали корона вирус, а имали сте ризичан контакт и то после неког времена.

Ко жели само да провери ефикасност вакцине такве тестове нема потребе да ради у лабораторијама, јер је питање да ли ће их ваљано тумачити.

„Ефикасност вакцине и ниво антитела нису синоними.

„Антитела су само врх леденог брега нашег имунолошког одговора, а постоји и јака одбрамбена снага - целуларни имунитет, предвођен Т лимфоцитима, које ми комерцијалним тестовима не меримо&qуот;, рекао је професор Клиничке фармакологије Радан Стојановић за РТС.

Како је објаснио, прича о антителима је „прича о једној доброј и једној лошој вести&qуот;.

„Добра вест је да знамо да неутралишућа антитела имају заштитну улогу од инфекције, а лоша вест је да не знамо која је то заштитна вредност, коју ћемо прогласити да нас одатле штите, а испод тога не.

„Имунитет није математика и људи не треба да иду од лабораторије до лабораторије и буду слуђени и да траже своја антитела и ако не нађу да буду разочарани.

„А поготово не треба да резултате пореде са комшијама и пријатељима&qуот;, навео је професор Медицинског факултета у Београду.

test — Антитела су имуноглобулини има их више врста и обележавају се као ИгГ, ИгА, ИгМ... На неким тестовима је референтна вредност 1, а негде 50 јединица.

Са тим је сагласан и професор Владимир Јуришић.

„Народ је знатижељан, користе се разне лабораторије и разни стандарди, то не може да се пореди.

„Беспотребно је, јер по правилу после прележане болести антитела расту, а онда опадају, то је природно, али тад већ постоје меморијске ћелије&qуот;, истиче он.

Улога посебне врсте - меморијских ћелија је да кад вирус поново дође у ћелију оне брзо почну да се деле и додатно стварају антитела.

Како се онда деси да се неко зарази и после друге дозе вакцине?

Једноставно, некад је вирус бржи од нашег организма, јер за имунитет треба времена.

„Све те ћелије се стварају у костној сржи и треба времена да се оне размноже и достигну неки број, па да одатле дођу у крв и кад вирус дође да могу да се боре.

„Трик је што се заразимо великом количином вируса, а ове меморијске ћелије не могу тако брзо да се размноже, зато ми морамо да будемо стрпљиви и да се чувамо и после примљене вакцине&qуот;, каже Јуришић.

Идеално је, каже, кад се људи од сезонског грипа вакцинишу у јесен, па онда спремни дочекају вирус у новембру или децембру.

Међутим, у време пандемије кад је вирус свуда око нас ми не деламо превентивно, већ каскамо за вирусом.

„То не значи да вакцине не делују, оне су најбоље што имамо и оне апсолутно делују, али људи не смеју да се опусте после имунизације&qуот;, упозорава професор Јуришић.

Наглашава да је важно да се и после вакцине правилно носе маске.

„Не могу људи да је носе, а онда скину да једу или пуше и после врате.

„То је исто као да је не носе, јер маска на спољној површини може да има вирус и ако је неко дохвати, а не опере руке, лако може да се зарази&qуот;, додаје он.