Филипини: Жена која се бори против провладиних тролова на њиховом терену
Провладино троловање постало је масовно на Филипинима, али је неким људима тога доста.
Филипини играју кључну улогу у таласу дезинформација који је запљуснуо свет.
Такозване „фарме тролова&qуот; користе се за стварање вишеструких лажних налога на друштвеним мрежама који постављају политичку пропаганду и нападају критичаре.
А група људи која себе назива Трол патролом покушава да им се супротстави користећи њихово оружје, извештава ББЦ новинар Хауард Џонсон.
Ђина - којој то није право име - и други су 2016. године са забринутошћу посматрали како се група католичких девојчица на Филипинима нашла на удару онлајн тролова.
- Како да се боримо против сајбер криминала
- Вређање на интернету - како да се заштитите
- Мајкрософт срушио једну од највећих мрежа ботова
Девојчице су снимљене и фотографисане како стоје на улици у главном граду Манили у униформама и скандирају: „Маркос није херој! Маркос није херој!&qуот;.
Оне су протестовале зато што је бивши филипински диктатор Фердинанд Маркос сахрањен, уз све војне почасти, на оближњем гробљу за пале хероје.
За 21 годину током којих је владао, нестало је милијарде долара јавних средстава, док је хиљаде људи хапшено и мучено зато што су били против режима.
Али његова породица остала је истовремено политички утицајна и популарна, као и блиска са актуелним председником Родригом Дутертеом.
Свега неколико сати откако су фотографије ових девојчица постављене на Фејсбук страницу школе а потом и нашироко подељене, почели су да се појављују коментари који бране Маркосово наслеђе и нападају поступке девојчица.
Неки од њих били су прави налози, али многи су били провладини тролови који користе лажне налоге.
„Ако Маркос није херој, ја бих рекао да ни већина вас нису девице, а то је тренд међу данашњим девојкама&qуот;, рекао је један.
Било је и претњи силовањем.
„Ми говоримо о деци овде. Нико ништа није предузимао по том питању&qуот;, каже Ђина.
„Схватили смо да треба да их поразимо у њиховој властитој игри.&qуот;
Можда ће вас занимати: Шта су лажни профили и како да их уочимо
Ђина и група једнако забринутих појединаца, који ће касније постати познати као Трол патрола, предузели су конкретне кораке.
Баш као и тролови, ова група почела је да прави лажне Фејсбук налоге - Фејсбук не тражи фотографију личне карте као потврду идентитета - да би могли да бране девојчице, а да не ризикују да се и сами нађу на мети личних напада.
Они су отворили мноштво налога чији је постови требало да чине противтежу наративу провладиних силеџија уз помоћ логике и здравог разума.
Ноћ за ноћ група би се логовала на Фејсбук тражећи постове са претњама или насилним понашањем и почињала да узвраћа на коментаре.
„Схватили смо да ако противници осете да сте део групе која се заправо противи ставовима владе, људи вас никад неће узети за озбиљно&qуот;, каже Ђина.
„Морате да их натерате да помисле да сте заправо део њиховог кружока који је сасвим случајно почео да се колеба и да мења мишљење&qуот;, наглашава она.
„Можете да едукујете људе и истовремено кажете шта год желите како бисте заштитили људе који су се нашли на мети сајбер силеџија.&qуот;
После недељу дана, контроверза око протеста почела је да јењава, али далеко од тога да је проблем троловања на Филипинима нестао.
- Хакери су ми опекли руку компјутерским вирусом
- „Најбоља маска је бити музичар”: ФБИ, руски репер и милиони сумњивих долара
- Грешка 404: Повреде дигиталних права у Србији
И они се не користе само да пруже подршку председнику Дутертеу и његовим савезницима, већ и да ућуткају критичаре.
Новинари, браниоци људских права и политичари пожалили су се да добијају системске увреде и претње смрћу.
И сам сам добио онлајн претње због извештавања, у којима се поручује да ће ме „ловити&qуот; и да ћу бити „пребијен&qуот;.
Један коментар је гласио: „Гледај иза себе&qуот;, уз емотикон лобање и укрштених костију.
Многи од најватренијих тролова су присталице председника - они себе називају ДДС (Диехард Дутерте Суппортерс - Тврдокорне присталице Дутертеа).
То је игра речи на акроним Давао Деатх Сqуад („Одред смрти из Даваа&qуот;), одред за погубљење, који је, према подацима Уједињених нација, убио више од 1.000 људи у овом граду на југу Филипина док је Дутерте био његов градоначелник.
Дутерте је чак признао да плаћа људе да га промовишу или бране на друштвеним мрежама, мада је инсистирао да је то радио само током успешне изборне кампање 2016. године.
Према речима подсекретара председничке Канцеларије за комуникационе операције (ПЦОО) Хозеу Џоелу Сају Егку, влада никад није користила плаћене „ратнике са тастатуром&qуот; да нападају критичаре откако је Дутерте на власти.
Егко је за ББЦ рекао да претње онлајн тролова потичу из „мноштва извора&qуот;, који би могли да буду од „нечијих комшија&qуот; до „било ког локалног званичника са којим сте се недавно закачили&qуот;.
У филипинским медијама било је написа о „фармама тролова&qуот; - центрима у којима се људи наводно плаћају да пишу отровне коментаре на налозима друштвених мрежа других људи.
Питао сам Егка шта је влада предузела како би истражила ове тврдње:
„Ако питате нас, ако питате мене као владиног званичника, ја сам дефинитивно против такве праксе, ако она уопште постоји.&qуот;
Уопште нисам питао Егка да ли влада стоји иза фарми тролова, али он је ипак почео да објашњава:
„У влади веома водимо рачуна о томе на шта трошимо наш буџет, а за такве ствари га немамо.
„Можда су неки људи то радили у прошлости, а можда неки људи то још увек раде, али дефинитивно вам кажем, сасвим искрено, кунем вам се у Бога, ја лично не верујем у тако нешто.&qуот;
Егко каже да је његов тим добио „много притужби&qуот; медијских радника о сајбер малтретирању и сајбер силеџијству и да је служба истражила те случајеве.
Али ударили су у зид кад су компаније, у чијем су власништву друштвене мреже, одбиле да одају информације о људима који постављају те коментаре.
Фејсбук није желео да потврди има ли планове да отежа људима да отварају лажне налоге.
Ипак, портпарол Фејсбука рекао да је компанија „чврсто решена да уклони садржаје који крше нашу политику, заустави координисане неаутентичне мреже и ограничи ширење дезинформација.&qуот;
Ова компанија је угасила две мреже смештене на Филипинима и у Кини због кршења њене политике о „страном или владином уплитању&qуот;.
Мреже, међу којима је било више од 200 налога, нападале су Фејсбук кориснике са Филипина, између осталог, и садржајем који подржава председника Родрига Дутертеа.
Упркос онлајн злостављању, никад ми нико није претио у стварном животу на Филипинима.
Али онлајн понашање тролова може да послужи као претходница смртних исхода.
- Фејсбук дозвољава корисницима да угасе политичке рекламе
- Како су хакери изнудили милион долара од америчког универзитета
- Турски удар на друштвене мреже - нови доказ све веће државне контроле на интернету
Недавно су два браниоца људских права, који су упорно троловани и којима је било прећено онлајн, убијени у размаку од свега недељу дана.
Десетог августа, неидентификовани нападачи убили су вођу сељака Рандала Еханиса у његовом дому у Квезон Ситију, у околини Маниле.
Потом је 17. августа неидентификовани стрелац смртно ранио Зару Алварез, правницу групе за заштиту људских права Карапатан.
Ова група каже да је у последње четири године убијено 13 њених активиста.
Свега неколико минута после убиства Заре Алварез, једна друга чланица Карапатана, Клариза Сингсон, примила је поруку преко Фејсбука у којој је упозорена да ће она „бити следећа&qуот;.
Ова група каже да је стална мета „црвеног обележавања&qуот;, у којем их власти и онлајн тролови етикетирају као комунисте, повезујући их са деценијама старим комунистичким устанком у овој земљи.
Закон допушта затварање осумњичених за „тероризам&qуот; и до 24 дана без подизања оптужнице.
Антитерористички савет, који чине Дутертеови намештеници, има моћ да људе прогласи осумњиченим терористима, подложним надзору у трајању од 60 дана и хапшењу, све засновано на пуким оптужба
Присталице закона кажу да је он неопходан како би подржао мере против актуелних оружаних побуна које углавном избијају на југу Филипина.
- Човек који се обогатио на подацима – годинама пре Гугла
- Све више људи шпијунира партнере
- Порнхаб профитира од осветничке порнографије
- Када због објаве на Фејсбуку или Твитеру можете у затвор
Али организација Амнести интернешенел каже да чак и најблажи критичари власти могу бити проглашени терористима, на основу оптужби које су изрекли онлајн анонимни про-владини тролови.
„У преовлађујућој клими некажњивости, закон који је толико неодређен по питању дефиниције 'тероризма' може само да погорша нападе на браниоце људских права&qуот;, каже Николас Беквелин, регионални директор Амнестија за Азију-Пацифик.
Ђина каже да она и Трол патрола немају намеру да се извињавају било коме зато што су преузели сличне тактике како би пренели поруку.
„Наша дела су саставни део слободе говора, коју ми заиста изузетно ценимо&qуот;, каже Ђина.
„Било би сувише лако пријавити про-владине налоге. Али, искрено, нека говоре шта хоће. Против лошег говора можете ионако да се борите само добрим говорим&qуот;, поручује она и додаје:
„Ја не верујем у цензуру.&qуот;
И како све више Филипинаца почиње да користи право слободе говора, Ђина верује да се потреба за Трол патролом смањује.
„Ових дана ми се не кријемо иза тих лажних персона&qуот;, каже Ђина.
„И даље се оглашавамо против увреда било да долазе од администрације или опозиције. Али овај пут говоримо у своје право име.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.01.2021)
