Deca velebilja

I Ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda, lepa gospa, mrmljala je Valada dok je prstima gnječila crne bobice. „Baci to“, prenuo je ženski glas. „Ne mogu, Dajka, ne znam šta ću“, odgovorila je i briznula u plač. „Na proleće ima da bude, ja kad ti kažem“, rekla je starica i obrisala joj šaku keceljom. Kad je rodila Predraga, Dajka je prva došla. „Vidi, Dajka, ovo ti je moj Predrag“, kazala je i podigla zamotuljak. „Ćuti