Шта можемо научити о комунизму из филмова Милоша Формана

Био је звезда чешког новог таласа, улаз совјетских тенкова у Праг затекао га је у Паризу, а током холивудског дела каријере освојио је два Оскара за режију.

Милош Форман, редитељ филмова Љубави једне плавуше, Лет изнад кукавичијег гнезда, Коса и Амадеус, од чије смрти је прошло три године,међу ретким је ауторима који су били једнако успешни и у отаџбини и у новој домовини, Америци.

Његови филмови су били гледани и вољени у Југославији, и стручњаци помињу и снажан утицај на овдашње филмске ствараоце.

• „Дара из Јасеновца“, „Qуо вадис, Аида“ и борба за истину на филму
• Драган Максимовић - филозоф у телу глумца који је волео слободу
• Фолк музика на филму: Комедија или тешка депресија
• Милена Дравић - глумица која је очарала Хичкока, Формана, Џека Николсона

Горан Марковић, аутор југословенских класика попут Специјално васпитање и Вариола Вера, одлучио је да постане редитељ после гледања Формановог дебија Црни Петар(1964).

У аутобиографској књизи Чешка школа не постоји о филму „који не жели да буде филм&qуот;, Марковић пише да је Црни Петар „личио на живот као такав, на документ о трицама и кучинама које су, међутим, истргнуте и обасјане неком другом светлошћу, деловале фасцинантно&qуот;.

Било да се бави пацијентима у психијатријској болници, борбом порно магната за слободу говора или неснађеним радником у самопослузи, Формана занимају обични људи, не хероји, који су присиљени да се супротставе систему, који ће их на крају поразити.

Алегорија као начин причања филмске приче у Чехословачкој и Америци

„У Америци је снимио више филмова, али је био успешнији у Чехословачкој, јер је био суперстар&qуот;, каже о Форману босанско британски редитељ Јасмин Диздар за ББЦ на српском .

Диздар је крајем осамдесетих година 20. века студирао у Прагу на чувеној филмској школи ФАМУ, а за тему дипломског рада одабрао је Милоша Формана, који је у том тренутку у домовини био персона нон грата.

Сећа се да су га професори с одсека режије, „велики комунисти који су мрзели Формана, питали зашто пише о њему кад постоји толико сјајних редитеља&qуот;.

Одговорио је да је поносан на Формана, јер је „Фамаш (студент ФАМУ), а постигао је пуно тога, те да се као Југославен, странац идентификујем с њим&qуот;.

Рад је стигао до, у том тренутку, водеће чешке филмске критичарке Еве Заоралове, која је предложила да се објави као књига.

Форманову чешку фазу обележава црни хумор, једноставне приче и коришћење непрофесионалних глумаца који, према Диздару „не глуме, већ реагују на ситуацију&qуот;.

Попут многих аутора у тадашњем источном блоку, Форман је наилазио на препреке.

Филм Гори, гори моја госпођице (1968) о пропалом избору за мис током годишње светковине локалног ватрогасног друштва, био је забрањен за приказивање у Чехословачкој.

„Јако духовит, алегоричан филм, који је приказивао чешко друштво, његову хипокризију и поквареност на комичан начин,&qуот; описује овај филм редитељ Горан Марковић у разговору за ББЦ на српском.

По њему је природно што су се аутори из источне Европе изражавали алегоријама.

„Узмете сегмент друштва и преко тога анализирате цело друштво,&qуот; објашњава он овај приступ.

• Битка на Неретви: Филм који је довео Холивуд у СФРЈ
• Чешки оскаровац Јиржи Менцел преминуо у 82. години
• Бернандо Бертолучи: Пет кључних филмова великог ствараоца
• Горан Паскаљевић - одлазак члана „златне прашке петорке“

Форман је исто урадио и у најуспешнијем филму, другом који је снимио у Америци - адаптацији роман Кена Кизија Лет изнад кукавичјег гнезда (1975).

Главни јунак филма, згубидан Мекмарфи (игра га Џек Никлсон), покушава да се супротстави главној сестри у психијатријској болници у коју је смештен по казни, због више кривичних дела.

Понашање сестре Речед не одражава садизам појединица, већ снагу репресије читавог државног система.

„За мене то није била књижевност, већ прави живот, онај који сам живео у Чехословачкој од рођења 1932. до 1968&qуот;, рекао је Форман о разлозима зашто је прихватио да режира Лет изнад кукавичјег гнезда.

„Комунистичка партија је била моја сестра Речед, која је говорила шта смем, а шта не смем да радим.&qуот;

Другог Оскара за режију Форман је добио за филм Амадеус (1984) о сукобу између талентованог и инфантилног Волфганга Амадеуса Моцарта и дворског композитора и медиокритета Антонија Салијерија.

Иако филм приказује „смртоносну љубомору какву нигде нисам видео на филму&qуот;, према речима Јасмина Диздара, Форман је пренео искуство са разним бирократама из филмских комисија, којима је сценарија предавао на одобрење док је живео у Прагу, у 18. век.

„Када причате с људима из тих комисија као са појединцима, они умеју кажу нешто паметно, али чим седну заједно ту коефицијент интелигенције падне на минус 20,&qуот; објашњава Диздар уз осмех.

Ко је Милош Форман

• Рођен је као Јан Томаш Форман у чешком граду Чаславу 1932, а преминуо је на фарми у америчком градићу Данберију 2018.
• Родитеље је изгубио као дечак; убијени су у нацистичким логорима, отац у Бухенвалду, а мајка у Аушвицу. Касније је сазнао да је његов биолошки отац архитекта јеврејског порекла Ото Кан, који је емигрирао у Јужну Америку
• Никада није студирао филмску режију, већ сценарио и првобитно је желео да буде позоришни редитељ.
• Прву номинацију за Оскара добио је за филм Љубави једне плавуше 1965.
• Лет изнад кукавичјег гнезда је, поред филмова Догодило се једне ноћи и Кад јагањци утихну, редак добитник Оскаре у пет главних категорија (најбољи филм, режија, сценарио, мушка и женска улога).
• Гостовао је на Фесту два пута: по позиву редитеља Душана Макавејева, 1972. и 1987. године.
• Сматрао је да су Битлси одговорни за његово разочарење у комунизам: „Идеолози су нам говорили да су они декадентни, да гледамо четири мајмуна који су побегли из џунгле, а ја сам помислио да нисам идиот што ми се то свиђа и одједном су ми људи који су то причали постали странци&qуот;.

Прва љубав - музика

На помен музике у филмовима Милоша Формана, већина публике ће помислити на Амадеуса и Косу.

Међутим, Форманова љубав према музици сеже до дечаштва и његове жеље да буде оперски певач.

У младости је радио као драматург музичког позоришта Семафор, где је био коаутор многих мјузикала.

Зато не чуди избор да режира популарни бродвејски мјузикл Коса(1979), симбол побуне хипи генерације против рата у Вијетнаму.

„Косу је направио перфектно, боље него што би направио било ко од америчких аутора,&qуот; каже Горан Марковић.

Форман је „од ревијалне ствари направио је дубљу ствар, надоградио је тај текст&qуот;, додаје.

Јасмин Диздар подсећа да се већи део Црног Петра дешава у сали за плес, пола филма Љубав једне плавуше такође, а у Гори, гори моја госпођице музика свира од почетка до краја филма.

„О коришћењу музике у његовим филмовима може читава књига да се напише&qуот;, закључује.

• Четири разлога зашто треба гледати „Паклену поморанџу&qуот; (и један зашто не)
• Холивудски снови остварују се на истоку
• Беким Фехмиу на ничијој земљи

Форман лично

После Амадеуса, Форман је режирао филм Валмон (1989) по роману Опасне везе, који је написао Пјер Шодерло де Лакло 1782.

Адаптација исте књиге у режији Стивена Фрирса, са Џоном Малковичем и Мишел Фајфер у главним улогама, која се појавила годину раније, засенила је Форманов филм.

Док је трајало снимање Валмона, Јасмин Диздар је добио прилику да режира документарац о костимографу тог филма, па је том приликом упознао Милоша Формана.

„Он има осмех Мона Лизе, оставља утисак на вас, то је оно чега се сећате,&qуот; описује сусрет с њим.

„Он је генијалац, просто је одрастао на улици, гледао је пуно људе и зна како да се односи према њима. То се види у његовим филмовима&qуот;, каже Диздар

Поред рада у Холивуду, Милош Форман је био шеф филмског одсека на Колумбија универзитету у Њујорку, где је често за предаваче позивао пријатеље из Чешке.

„Кад су му понестали Чеси, звао је нас Југословене&qуот;, сећа се Горан Марковић, који је заједно са пријатељем, хрватским редитељем Рајком Грлићем предавао на овом факултету.

„Форман као да није био Чех, био је духовит, мужеван, весео. Није био туњав&qуот;, описује га Марковић.

Форман за понављаче

Поред ране фазе из Чешке или америчких хитова овенчаних Оскарима, Марковић и Диздар препоручују и неке мање познате Форманове радове.

Први филм који је снимио у Америци, Свлачење (1971), заправо представља, како Јасмин Диздар каже, свлачење карактера пред гледаоцима.

Овај филм је доживео комерцијални неуспех, објашњава он, пошто је америчка публика све време тражила позитивног и негативног јунака у филму.

„То је његов последњи чешки филм,&qуот; каже Горан Марковић.

С објављивањем ДВД издања, Свлачење је доживео „нову младост&qуот;.

Иако је каријеру завршио филмом Гојине утваре, за њега нетипично мрачним филмом, претходни, Човек на месецу(1999), може се сматрати Формановом лабудовом песмом.

И док се у Коси и Лету изнад кукавичијег гнезда бавио друштвеним односима, системом, средином, „оно 'људско', интимни доживљај човека, Форман је успео да ухвати у филму о особи која се све време поигравала управо са идентитетом и која је себе и приватно схватала као медијску провокацију,&qуот; каже Зоран Јовановић, филмофил и љубитељ овог редитеља.

„И посрнуло и херојско у човеку, главном лику комичару Ендију Кауфману, Форман приказује с љубављу&qуот;, објашњава он.

Форман се бави најтежим обликом комедије, тврди Јасмин Диздар, јер су „његове приче суштински жалосне, његови јунаци су аутсајдери, људи који сањају&qуот;.

Редитељску суптилност је постигао добрим познавањем психе људи.

&qуот;Био је ратно сироче и зато је морао да је да води бригу о себи, да разговара с људима, да се прилагоди,&qуот; закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.13.2021)