Ратни злочини и Пол Пот: Како је брутални режим Црвених Кмера уништио Камбоџу
Најмање два милиона људи страдало је у Камбоџи током владавине марксистичког режима Црвених Кмера
Током четворогодишње владавине Камбоџом, Црвени Кмери су починили нека од најгорих масовних убистава у 20. веку.
Брутални режим који је водио државу од 1975. до 1979. године, одговоран је за смрт готово два милиона људи,
Њихов марксистички лидер Пол Пот, покушао је да врати Камбоџу у средњи век натеравши око четири милиона људи из градова да раде на задружним фармама на селу.
Али овај драматични покушај друштвеног инжењеринга имао је високу цену.
Целе породице су погубљене, многи су умрли од последица глади, болести и принудног рада.
- Лидери Црвених Кмера осуђени за геноцид
- Породичне фотографије које су закопале прошлост
- Геноцид у Сребреници очима деце
Комунистичка филозофија
Порекло Црвених Кмера води до 1960-тих година, када су били оружано крило Комунистичке партије Кампућије, како су они називали Камбоџу.
Првобитно су боравили у удаљеним џунглама и планинским подручјима на североистоку земље.
Али када су десничари у војсци извршили државни удар и склонили са чела државе принца Норома Сиханука 1970, Црвени кмери су са њим склопили савез и почели да добијају већу подршку.
У грађанском рату који је трајао скоро пет година, Црвени Кмери су постепено преузимали контролу над сеоским подручјима.
Коначно, године 1975. Црвени Кмери су освојили главни град Пном Пен и тако преузели контролу над целом земљом.
Током боравка у удаљеним областима на североистоку Камбоџе, на Пола Пота су утицали представници локалних заједница које су биле самоорганизоване тако да нису користиле новац и нису потпале под утицај будизма.
Када је дошао на власт, Пот и његови сарадници су веома брзо осмислили план да трансформишу Камбоџу, а најпре су земљи променили име у Кампућија.
Потов идеал било је уређење Камбоџе као својеврсне аграрне утопије.
Пот је саопштио да држава почиње од нулте године.
Изоловао је Камбоџу од остатка света и почео протерао становништво из градова, укинуо новац, приватну својину у религију и основао сеоске колективе.
Режим је наредио убиства свих интелектуалаца, а људи су често осуђивани само зато што су носили наочаре или знали неки страни језик.
Црвени Кмери су прогонили и Вијетнамце и припаднике муслиманске Чам мањине.
Стотине хиљада образованих припадника средње класе је у логорима подвргнуто мучењима, а касније погубљено.
Најозлоглашенији је био затвор Туол Сленг у Пном Пену, где је током владавине Црвених Кмера било заточено 17.000 мушкараца, жена и деце.
Стотине хиљада људи умрло је од последица болести, глади и принудног рада.
Њихови чувари и мучитељи, Црвени кмери, често су били тек у тинејџерским годинама.
- Олуја 25 година после: „Још има и са једне и друге стране људи који подржавају причу раздора&qуот;
- „Ја сам мајка – а убијала сам родитеље неке друге деце“
Отварање
Владу Црвених Кмера 1979. је збацила вијетнамска војска која је ушла у Камбоџу после серије озбиљних сукоба на граници.
Истакнути партијски чланови повукли су се у удаљена подручја где су оставили активни, али су временом полако губили моћ и утицај.
У годинама које су уследиле, Камбоџа је постепено почела да се отвара према међународној заједници и тек тада је постао јасан обим злочина Црвених Кмера.
Сведочанства преживелих шокирала су међународну јавност, а велики успех доживео је холивудски филм Поља смрти из 1984. године.
Пола Пота су се одрекли некадашњи сарадници на суђењу одржаном у јулу 1997.
Он је осуђен на живот у кућном притвору у његовом дому у џунгли.
Пот је преминуо после мање од годину дана, а за живота је негирао да су милиони људи постали жртве режима који је предводио.
Уједињене нација су помогле да се установи трибунал на којем би се судило преживелим вођама Црвених Кмера.
Трибунал је почео са радом 2009. године, али су само три човека осуђена.
Каинг Гуек Еав, познатији као Холађанин, осуђен је 2012. на доживотну затворску казну.
Управо он је за време режима Црвени Кмера био управник злогласног затвора Туол Сленг у Пном Пену.
У августу 2014. Нуон Чеа, којји је словио за човека број два међу Црвеним кмерима и Кије Сампан, бивши шеф државе, осуђени су на доживотни затвор због злочина против човечности.
У новембру 2018. године, трибунал их је прогласио кривим и за геноцид због покушаја истребљења вијетнамске и Чам мањине.
То је до данас једина пресуда за геноцид изречена вођама Црвених кмера.
Погледајте видео о филму о Сребреници
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.15.2021)
