Кошарка и Америка: Карим Абдул Џабар - увек на правој страни историје

О славним личностима најбоље говоре њихове биографије. Признања, медаље, количина продатих плоча, награђених филмова, написаних књига.

Изјаве савременика и колега такође могу да помогну у добијању потпуније слике. Реч публике, реч критике.

Постоји безброј извора који могу да допринесу потпуном разумевању нечијег успеха.

А понекада, о самом култу изграђеном око те славне личности, говоре и неке ствари које не можемо да убројимо у егзактне, проверене и дефинитивне.

У њима се, иако су лажне, увек преплићу драма и тензија, комедија и трагедија, успони и падови.

• Кад се Коби Брајант наљути: Пет „најмамба&qуот; тренутака
• Како смо постали велесила: „Кошарка је овде традиција, ланац успеха и даље живи&qуот;
• Зашто одједном сви причају о Мајклу Џордану

Некада чак и урбане легенде и митови говоре о величини личности која нас занима или којом се из било каквих разлога бавимо.

Тако, на пример, постоји та урбана легенда да су некада давно, раних шездесетих година 20. века, у Сијетлу живели највећи кошаркаш, највећи гитариста и највећи борац свих времена.

Највећи на целом свету. И не само то, него су чак ишли и у исту средњу школу.

Иако се биографски подаци овог трија само у неким детаљима поклапају, све остало је измишљотина, али - само замислите ту школу.

Замислите велики одмор. Замислите то пријатељство.

Ли Ђун Фан, мајстор борилачких вештина и кошаркаш Фердинанд Луис Алсиндор Јуниор су касније постали добри пријатељи и сасвим сигурно су радо слушали Џонија Алена на гитари, али у школу ипак нису ишли заједно.

Свеједно, када вас смештају у овакво друштво - мора да сте заиста били велики.

Јер - ајде сад да кажемо нешто и на нормалном језику популарне културе - Џими Хендрикс и Брус Ли су заиста били највећи у послу којим су се бавили.

А, према мишљењу многих, ту категорију спада и овај мали Лу Алсиндор Јуниор, у свету познатији и као Карим Абдул Џабар.

Карим никада није био мали

Када се родио, имао је 5,75 кила и 57 центиметара.

Са девет година је већ био висок 173 центиметра, а у осми разред је ушао као двометраш и већ је могао да закуца.

То је било у Њујорку, у којем је за школу дао 2.067 кошева.

Као студент на УЦЛА универзитету у Калифорнији, у Лос Анђелесу, наставио је да расте, у сваком погледу.

У том тренутку био је висок имао 2,16 метара, а у првој утакмици је дао 56 поена.

У јануару 1968. године, одиграо је прву од својих легендарних утакмица.

УЦЛА је играла са Хјустоном у првом полуфиналном колеџ мечу који је преносила телевизија.

Рожњача његовог левог ока је била повређена (повреда која ће га пратити и због које је већи део своје каријере носи заштитне нашчаре), па је у првој утакмици имао скроман учинак - постигао је само 15 поена, а Хјустон је добио са два разлике.

У реванш мечу, који је био назван ,,утакмицом века&qуот;, Алсиндор је ушао опорављен, а то никако није била добра вест за Хјустон.

Изгубили су са 32 поена разлике.

Већ следеће године, Алсиндор је потписао за Милвоки Баксе.

Био је први на драфту НБА лиге, а Милвоки је играо тек своју другу сезону у такмичењу и морао је да баца новчић са Фениксом да би било одлучено где ће отићи перспективни центар.

У игри је био и Њујорк који је рачунао да ће младић одабрати свој родни град, али 21-годишњак је све изненадио и рекао да не пристаје да се о његовој судбини лицитира.

„Лицитирање деградира играче. Осећао бих се као да у чествујем у трговини месом, а о таквом нечему не желим ни да размишљам&qуот;, рекао је за лист Њујорк Тајмс.

И тако је овај младић прихватио дупло мању понуду Милвоки Бакса.

У професионални спорт је ушао као сунитски муслиман по имену Карим Абдул Џабар.

• Кошеви нашег детињства
• НБА шампион од 130 милиона долара који је могао да постане свештеник
• „Човек који је заувек променио кошарку&qуот;: Преминуо Бора Станковић

Промена вере и бојкот

Џабар је у кошарци постигао све. Са УЦЛА-ом је био шампион три пута, а поседује и чак шест НБА прстена - један са Баксима и пет са Лејкерсима.

У НБА је шест пута је био и најкориснији играч лиге. По многима, он је најбољи центар свих времена.

Ипак, један трофеј му недостаје, и то онај који имају и Мајкл Џордан и Леброн Џејмс и Бил Расел - златна олимпијска медаља.

Много година пре играча америчког фудбала Колина Каперника који је у знак протеста због полицијске бруталности клекао током интонирања америчке химне и покренуо лавину протеста, Карим Абдул је на свој начин устао против расних неједнакости.

Он је бојкотовао Олимпијске игре 1968. у знак протеста због неправде која се спроводи према Афроамериканцима.

У аутобиографији Тренер Вуден и ја, објављеној 2017. године, Џабар објашњава разлоге за такву одлуку:

„Мој развој као играча се одвијао паралелно са мојим развојем као друштвеног активисте.

Што сам био самоуверенији на терену, постајао сам такав и у вези са политичким убеђењима, а тај прогрес је кулминирао 1968, када сам одбио да се придружим олимпијском кошаркашком тиму&qуот;.

То је изазвало поплаву критицизма, расних епитета и претњи смрћу.

„Нисам лако дошао до такве одлуке. Заиста сам жарко желео да будем део тог тима, да играм против најбољих играча на свету са својим друговима који су били најбољи играчи у земљи&qуот;.

„Плус, била је ту и сама авантура одласка у Мексико и дружења са најбољим спортистима на свету&qуот;, наставио је Џабар.

Али таква идеја му је деловала себично у светлу расног насиља са којим је земља била суочена.

„Претходног лета смо имали две велике побуне - она у Њуарку је трајала пет дана, а она у Детроиту чак осам - а 4. априла је био убијен Мартин Лутер Кинг&qуот;.

Није могао да се отргнем утиску да бих, евентуалном победом на турниру, допринео земљи која је ускраћивала наша права.

„То је био исти онај осећај који сам имао последње године играња за средњу школу на Менхетну, када ми је тренер Донахју рекао да сам црнчуга&qуот;.

Исте године је објављена и Аутобиографија Малколма Екса.

„Нисам је ја само прочитао, ја сам је прогутао - свако поглавље, сваку страну, сваку реч…(Малколм) је у речи ставио све оно што се већ налазило у мом срцу… Малколм је био мртав. Др Кинг је био мртав&qуот;.

Било је још неколико разлога због којих се Карим Абдул одлучио на овакав потез.

Познато је његово неслагање са Аверијем Брандиџем, председником америчког олимпијског комитета који је био познат и по томе што је током Олимпијаде у Берлину 1936, оставио двојицу тркача јеврејског порекла ван трке да не би обрукао Адолфа Хитлера, јер се радило о фаворитима за злану медаљу.

Ни УЦЛА се није много трудила да промени Џабаров став.

Славни центар је тек годинама касније схватио да ћутање његовог тренера Вудија није било само одраз његовог патриотизма, већ да је учитељ поштовао његову одлуку јер је знао са чим се све суочавају његови црни играчи.

• Лука Дончић - момак који руши све границе
• НБА титула за Лејкерсе после десет година: „Ово је за Кобија“
• Југопластика: Патике које буде сећања на југословенску кошарку

Прелазак у ислам или у било коју другу религију је, нема дилеме, приватна ствар.

Али када сте славна особа, онда све то прераста у јавни спектакл, па је тако било и са Џабаром када је јавно објавио:

„Рођен сам као Лу Алсиндор. Сада сам Карим Абдул Џабар&qуот;.

Ова транзиција није била само пуко мењање имена из комерцијалних или било којих других разлога.

Није то било као када је Шон Комбс постао Паф Деди или Пи Диди, већ је била трансформација која се одиграла у срцу, казао је Џабар.

Са исламом се први пут сусрео на факултету.

Џабара је слава, која је већ почела да се помаља, нервирала и он је упорно покушавао да раздвоји приватно од јавног.

Свеједно је, иако млад, био нервозан због свега тога.

„Схватио сам да Лу Алсиндор којем су сви клицали, није она особа каквом су је сматрали - они су желели да ја будем класичан пример расне једнакости&qуот;.

„Пример да било ко, из било каквог окружења, без обзира на расу, религију или економски статус, може да оствари амерички сан. За њих сам ја био доказ да је расизам мит&qуот;.

Карим Абдул је био изузетан студент, успешан и вредан, тако да је, када је желео да што више сазна о исламу, брзо пронашао учитеља - Хамаса Абдула Калиса и његово учење је за младог кошаркаша представљало откровење.

Године 1971, када је напунио 24, прешао је у ислам и променио име у Карим Абдул Џабар (племенити, слуга Свевишњег).

Овакав потез није наишао на опште одобравање (укључујући и његове родитеље), па је Џабар прозван и за везе са Нацијом ислама.

Међутим, њега су више занимала духовна питања од политичког аспекта, тако да никада није приступио овој организацији без обзира на симпатије које је гајио према њиховом вођи, Малколму Ексу.

„Нисам више хтео да носим име француског велепоседника са Кариба који је поседовао моје претке. Моји преци долазе из Јоруба народа, из Нигерије&qуот;

Истакао је да је апсолутно посвећен исламу и да никада због те одлуке није.

„Жабац Кермит из Мапетоваца има ону чувену опаску да је тешко бити зелен. Пробај да будеш црни муслиман у Америци&qуот;

Милвоки

Наводно су Харлем Глобтротерси понудили Џабару милион долара да заигра за њих, али је он то одбио, па је завршио као први пик на драфту 1969. године, изабран од стране Милвоки Бакса.

Већ прве сезоне, тим са америчког Мидвеста је стигао до другог места на Истоку.

Био је инстантна звезда, нарочито након 51 поена које је убафио Суперсониксима.

Резултат свега је била титула најбољег новајлије у лиги.

Следеће сезоне, Бакси су потписали бека Оскара Робертсона и тиме је све ваљда било решено.

Стигла је титула, стигло је МВП признање. Џабар је био и МВП финала у чишћењу Балтимор Булитса са 4:0.

Дан касније, објавио је промену имена.

И у наредним годинама, Џабар је остао доминантна фигура у Баксима.

У следећих пет година, он је три пута проглашен за најбољег играча лиге, али Милвоки није успевао да понови ону прву титулу.

Иако је увек причао са поштовањем и љубављу о данима у Милвокију, као и о самом клубу, у октобру 1974. је због тога што у Висконсину није могао да испуни културолошке потребе, затражио трејд у Њујорк или Лос Анђелес.

Сви знамо куда га га је одвела та одлука.

• Џорданке - патике које су покренуле револуцију
• Миленко Савовић: Панкер под обручима

Лос Анђелес

У својој првој сезони у Лејкерсима, Џабар је доминирао са просечних 27,7 поена по утакмици.

У самој лиги је био први по броју ухваћених лопти, блокадама и минутима проведеним у игри.

Постао је по четврти пут МВП, али је такође по други пут узастопно остао без плејофа.

Већ од прве сезоне у Лејкерсима, почео је да носи оне своје чувене наочаре.

У почетку је то било због рожњаче са којом је имао проблема, али и када је залечио повреду, наставио је (слично Петеру Чеху, голману Челзија који је користио заштитну капу осле повреде, али и опоравка) да је носи из предострожности и навике.

У наредним сезонама је наставио да обара све могуће кошаркашке рекорде, али и да осваја трофеје.

Четири године након Џабара, Лејкерси су потписали још једног момка који је обећавао - у Калифорнију је стигао Ирвин Меџик Џонсон.

Био је то почетак владавине славне династије која је постала апсолутно доминантна током 80-тих година.

Иако сам Џабар више није био толико супериоран у односу на млађе центре, свеједно је освојио још једну, рекордну, шесту МВП титулу и још четири пласмана у најбољу петорку првенства.

Године 1984. је претекао чак и до тада недодирљивог Вилта Чемберлена у укупном броју поена у каријери.

Тих година се упознао и са јогом.

Она му је помогла да се у позним играчким годинама лакше избори са својим телом и изазовима које је доносила захтевна професионална кошарка.

„Нема шансе да бих успео да играм оволико дуго да није било јоге&qуот;, рекао је једном приликом када су га упитали како успева да се одржи тако дуго у врху.

У јуну месецу 1989, у 42. години, Џабар је објавио да одлази у пензију након 20 година проведених у НБА лиги.

Током те опроштајне сезоне, на свим гостујућим теренима је доживљавао громогласне овације, али је добијао и бројне поклоне.

Једна од њих је била и јахта по имену Капетан небеска удица (по његовом неодбрањивом трејдмарк хорог шуту).

У тренутку повлачења, Абдул Џабар је држао рекорд у одиграним мечевима (касније ће тај рекорд срушити Роберт Периш, центар Бостон Селтикса).

Држао је и рекорд свих времена у постигнутим поенима (38.387) и минутама проведеним у игри (57.446).

• Неподношљива лакоћа постизања поена - кратак водич кроз Јокићево умеће
• Мајкл Џордан, „Последњи плес&qуот; и сећање на трагедију у Бејруту

А где је ту Јокић?

Никола Јокић, српски центар и члан Денвер Нагетса, хтео не хтео, после овако блиставог старта НБА каријере, мора да јури баш овакве рекорде.

Иако то изгледа као најзхтевнији и најнемогућији задатак на свету, Никола Јокић полако почиње да крцка неке од Џабарових рекорда.

Право поређење је, свакао, и даље бесмислено из простог разлога што наспрам Џабарових шест, стоје Јокићевих нула титула, 20 сезона наспрам Николиних шест и 19 Ол Стар утакмица у односу на три код српског центра.

Џабар је шест пута био МВП, док се Јокић нада да ће то постати по први пут за неколико недеља.

Али у неким статистичким категоријама Јокић је све ближи, у појединим и бољи.

У просеку, у каријери је Џабар постизао 24,6 поена, док је Јокић у овом тренутку на 18,1.

У ухваћеним лоптама је та разлика још мања (11,2 према 9,8), док је у асистенцијама Никола већ бољи - 5,9 према 3,6.

Наш центар води и у украденим лоптама (1,2 наспрам 0,9), али не и у блокадама (2,6:0,7).

У процентима шута играчи су јако близу (55,9 одсто Џабар и 53,2 одсто Јокић), док у тројкама Јокић апсолутно доминира (35 одсто према 5,6 одсто, уз напомену да се тројке рачунају тек од 1979. године).

Никола је престигао Џабара и у проценту успешности са линије за слободна бацања - 83,1 одсто у односу на Џабарових 72,1 одсто.

У фебруару ове године, Јокић је у још једној категорији стигао до Џабарових висина - после 46 година, постао је први центар који је стигао његов учинак од 50 или више поена и 10 или више асистенција постигнутих на једној утакмици.

А по трипл-дабл учинку, Јокић је тренутно само иза Вилта Чемберлена, још једног легендарног центра ЛА Лејкерса.

Он у овој невероватној категорији има већи број уписаних трипл-даблова него Џабар, Робинсон и Бил Расел заједно.

Чини се да је јасно ко сад носи ову бакљу која означава најбољег центра на свету.

Трибл дабл учинак је када играч у три различите статистичке категорије има двоцифрен учинак.

---

Погледајте видео о томе како су саиграчи усрећили кошаркаша Младости из Земуна

---

После кошарке

Иако је све изгледало као да ће Џабар и у својој каријери након активног играња кошарке имати ванземаљске успехе, а и он сам је изразио жељу да преузме неки тим, то се није одиграло онако како су се сви надали.

Џабар је за собом вукао и репутацију интровертног и намргођеног типа.

Није волео да комуницира са медијима и новинарима се чинило да њих посебно не подноси.

Никако није волео када га новинари тапшу по раменима и покушавају да се рукују са њим.

Сматра се да су овакве ствари удаљиле Џабара од велике тренерске каријере.

Ипак, он је био асистент тренера у Клиперсима и Суперсониксима, као и главни тренер у неким мањим клубовима ван НБА система.

Радио је и као скаут за Њујорк Никсе, а у Лејкерсе се вратио као специјални асистент Фила Џексона.

Тамо је остао шест сезона.

Пробао је и да глуми.

Дебитовао је у филму Игра смрти у којем се његов лик (Хаким) бори са Брусом Лијем.

Играо је у Има ли пилота у авиону 1980, а у наставку те своје глумачке каријере је често играо и самог себе.

Био је чак и дух из боце у Причама са мрачне стране.

Џабар је познат и као писац и критичар.

Написао је 15-ак књига и велики број спортских есеја.

Један од последњих подвига из његове списатељске каријере је и сценарио за стрип.

Он је 2015. прво написао роман о Мајкрофту Холмсу, Шерлоковом брату, који је привукао пажњу издавачке куће Титан Комикс која му је понудила да направи стрип серијал о овом јунаку.

Мајкрофт Холмс и Приручник за апокалипсу је био врло успешан и хваљен стрип.

---

Погледајте видео о једном од најнижих кошаркаша на свету

---

Рођен пре 74 године, Карим Абдул Џабар је имао невероватну каријеру кроз коју је забележио нестварне резултате и рекорде.

Као капитен тима, своје саиграче је мотивисао искључиво својим личним примером - увек је био физички спреман и био је фантастичан тимски играч. Никада није ,,сагорео&qуот;, па је играо до 42. године.

Узиман је за озбиљно и када је био историчар и писац, глумац и сценариста.

Има петоро деце, а победио је и леукемију.

Одликовао га је и председник Барак Обама.

„Знам да ћу бити запамћен као играч и као неко ко је највише постигао на кошаркашком терену.

Али се надам и да ће људи увидети да сам, са својим филмовима и књигама, мултидимензионалан - надам се да ћу бити поштован и због тих ствари&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.16.2021)