Владимир Путин и Украјина: Зашто председник Русије можда не планира напад којег се суседи плаше

Пораст напетости било је тешко игнорисати: хиљаде руских војника послато је ка Украјини; амерички бојни бродови наводно су се упутили ка Црном мору, а Кремљ их је упозорио да се окрену „за сопствено добро&qуот;.

Како су се непријатељска реторика и војни маневри око Украјине појачавали, западни политичари почели су да страхују од отвореног напада и почели да позивају руског председника Владимира Путина да „деескалира&qуот; ситуацију.

Русија је то одбила - Министарство одбране је ове недеље инсистирало да су његови потези реакција на „претеће&qуот; вежбе НАТО у Европи.

А онда је Путину зазвонио телефон - позив је био из Беле куће.

• Америка увела санкције Русији због сајбер напада
• Трамп: Не волим агресију, можда откажем састанак са Путином
• Ново заоштравање односа на истоку Украјине

„Бајден је трепнуо&qуот;

„У Путиновој игри балансирања по ивици, Бајден је први трепнуо&qуот;, тврди новинар Константин Егерт, пошто је Џо Бајден први позвао Кремљ и предложио састанак са руском председником у „наредним месецима&qуот;.

Прошло је свега неколико недеља откако се амерички председник сложио са новинаром који га је интервјуисао да је руски лидер „убица&qуот;.

Потез председника Бајдена сада је нова тема расправе - да ли је то било спречавање катастрофе или погрешан уступак - али у периоду који претходи сусрету, ризик од велике руске војне акције је опао.

„То заиста не би било државнички: представљало би шамар Бајдену&qуот;, каже Егерт за ББЦ.

„Али чињеница да је Бајден предложио да се састану заиста даје Путину предност.&qуот;

Слање сигнала - не војника

Руска државна телевизија свакако мисли тако.

Водитељи и гости у бројним политичким емисија хвалили су демонстрацију силе Москве, тврдећи да је њихова земља показала зубе непријатељствима САД и НАТО.

Један коментатор сугерисао је да су Бајдену „попустили живци&qуот;.

Сенатор Константин Косачев нашироко је цитиран тврдећи да су САД схватиле да је „немогуће постићи војну надмоћ над Русијом&qуот; и да две земље сада морају да се врате дијалогу.

Скорашњи руски драматични покрети војске изгледали су од почетка као разметање земље која је одустала од покушаја да придобије симпатије и сада само жели да је се Запад боји.

Кад је Владимир Путин послао трупе и механизацију у источну Украјину пре седам година, то су биле тајне операције чије постојање се и дан-данас пориче.

Овај пут Русија делује одлучније да шаље сигнале, а не војнике.

„Деца са шибицама&qуот; у Кијеву

„Моја теорија је да се ту ради о застрашивању&qуот;, каже Андреј Кортунов, шеф Руског савета за међународна питања.

Он указује на скорашње појачавање трупа самог Кијева у источној Украјини и тврди да је циљ руских потеза да спрече било какав покушај поновног заузимања области под контролом милитаната које подржава Москва.

• Да ли Русија спрема напад на Украјину
• Русија и Украјина размениле заробљенике
• Русија и Украјина почеле последњу фазу размене заробљеника

Један виши званичник Кремља упозорио је да би таква војна акција била „почетак краја Украјине&qуот;, у чијој влади су деца која се „играју шибицама&qуот;.

Ових дана, међутим, Русија има изговор за интервенцију: откако су борбе избиле 2014. године, у самопрокламованој Доњецкој и Луганској „народној републици&qуот; у источној Украјини руске пасоше добило је око пола милиона људи.

„Мислим да би Кремљу било тешко да им не притекне у помоћ ако би овим 'републикама' претио крупан пораз&qуот;, каже Кортунов.

Он је истакао да је украјинска војска сада много боље опремљена и обучена захваљујући америчкој и европској подршци.

Али он и даље сумња да Владимир Путин планира интервенцију.

„Не видим шта би Кремљ добио директним војним учешћем у украјинској кризи.

Мислим да је руска политика више усмерена ка одржавању статуса кво и она претпоставља да ће се Украјина урушити изнутра под нагомиланим проблемима и замором Запада Украјином&qуот;, каже Кортунов.

Порука Вашингтону

Друга публика за маневре Москве налази се мало даље.

За Америку је ту не толико прикривено упозорење да Русија и даље сматра судбину суседа њеним послом, а посебно је и даље супротстављена циљу Украјине да постане чланица НАТО.

Али неки други су прозрели још један циљ: покушај да се избегну нове, строге санкције којима је Бајденова администрација запретила као одговор на мешање Русије у америчке председничке изборе, хакерске нападе и много тога још.

„Русија покушава да подигне улог: да покаже да може да натера да плате они који желе да приморају Москву да плати, чак и ако је то непромишљено и може да се заврши још тежим санкцијама&qуот;, тврди аналитичар спољне политике Михаил Троицки.

„Мислим да је то логика која стоји иза ове ескалације - која је у суштини опасна зато што би у неком тренутку могла да се отргне контроли&qуот;, додаје он.

Стање нације?

Упркос обновљеној причи на државној телевизији о Украјинцима као „фашистима&qуот;, нема много индикација да би тотални рат био популаран међу Русима који се већ боре са Ковидом, санкцијама и последицама пада цене нафте.

Андреј Кортунов сматра да је „потенцијал за мобилизацију&qуот; авантуризма у спољној политици сада скоро „потпуно истрошен&qуот;, док људе више брину властити проблеми него што је то било у једном безбрижнијем контексту 2014.

Руски рат са Грузијом из 2008. године мрачно је упозорење колико рапидно може један такав сукоб да ескалира, уз ограду да нико није веровао ни да ће се Владимир Путин усудити да припоји Крим.

Али одбрана Доњецког басена највероватније би била много крвавија и много опаснија операција.

Путинове намере ће можда постати јасније наредне недеље кад би он требало да одржи годишње обраћање о „стању нације&qуот;, што је подијум који је он често користи за звецкање сабљама против Запада.

• Дипломатски дуел Путина и Бајдена: „Свак по себи суди о другоме&qуот;
• Шта Бајденов заокрет у спољној политици заиста значи
• Путин потписао закон - може да буде председник Русије до 2036. године

Али позив Џоа Бајдена му је можда пружио прилику да се извуче из ове конкретне битке. Турска тврди да је САД сада отказала Бајденов захтев за дозволу да два бојна брода прођу кроз Босфор.

„Мислим да је Путин успео да привуче пажњу, ставио је себе у жижу не само Европе, већ и америчке администрације&qуот;, каже Константин Егерт. „Успео је да их уплаши, а он то воли да ради.&qуот;

Михаил Троцки се слаже с тим.

„Уколико Русија буде видела да крупне америчке санкције не угрожавају њене виталне интересе, могла би да размотри повлачење трупа са границе&qуот;, сматра он.

„Други начин да се деескалирају ствари јесте да достигну врхунац, као што се десило са Кубанском кризом. Али то би било веома непожељно.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.16.2021)