NASA, Mars i Dovitljivi: Uspešno izveden let malog helikoptera na Marsu

Američka svemirska agencija uspešno je izvela let malog bespilotnog helikoptera na Mars.

Iako je dron pod nazivom „Dovitljivi" (Ingenuity) leteo manje od minuta, u Nasi proslavljaju prvi kontrolisani let vazduhoplova na drugoj planeti.

Potvrda je stigla putem satelita sa Marsa koji je slao podatke sa helikoptera nazad na Zemlju.

Svemirska agencija obećava još avanturističkih letova u narednim danima.

„Dovitljivi" će moći da leti duže i na većim visinama pošto inženjeri žele da testiraju granice ove tehnologije.

Letelicu je na Crvenu planetu preneo Nasin rover „Istrajnost" (Perseverance), koji je u februaru sleteo u krater Jezero.

• Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
• Tajne Marsa - ima li tamo velike količine vode
• Zašto nema Rusije u trci na Mars

„Sada možemo da kažemo da su ljudska bića upravljala helikopterom na drugoj planeti", oduševljeno je izjavila Mimi Aung, projektna menadžerka za „Dovitljivog" u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju (JPL) u Pasadeni, Kalifornija.

„Dugo smo govorili o našem „braća Rajt trenutku" na Marsu, i evo ga, tu je."

Naučnica ovim ukazuje na Vilbura i Orvila Rajta koji su 1903. godine izveli prvi kontrolisani let sa motornim vazduhoplovom na Zemlji.

Na „Dovitljivom" se čak nalazi i manji uzorak tkanine sa jednog krila letelice Flajer Van (Flyer 1) koja je izvela istorijski let pre više od 117 godina u Kiti Hoku, u Severnoj Karolini.

Usledile su velike ovacije u JPL kontrolnom centru čim su prve fotografije leta stigle nazad na Zemlju.

Čula se i Doktorka Aung kako iz pozadine izgovara „Stvarno je!"

Posle aplauza njenih kolega, Mimi Aung je pocepala govor koji je spremila za slučaj da njihovi napori nisu urodili plodom.

Helikopter sa Marsa zvani „Dovitljivi" uzleteo je do visine od oko 3 metra, lebdeo, okrenuo se i potom sleteo.

Demonstracija je od poletanja, do sletanja trajala skoro 40 sekundi.

Pomoć pruža niža sila gravitacije na Marsu, ali je ipak potrebno mnogo rada da bi se letelica podigla sa površine.

Zbog toga „Domišljati" postaje ekstremno lak i dobija snagu (maksimalna snaga od 350 vati) da okreće elise izuzetno brzo - više od 2.500 obrtaja u minutu.

Kontrola je bila autonomna. Udaljenost do Marsa, trenutno nešto manje od 300 miliona kilometara, što znači da radio signalima treba nekoliko minuta da pređu međuprostor.

Upravljanje džojstikom jednostavno ne dolazi u obzir.

Upitana da li je iznenađena što je let uspešno sproveden Mimi Aung je odgovorila: „Ne, nisam".

„Zaista smo utvrdili jednačine, modele i verifikacije ovde na Zemlji, u našim laboratorijskim testovima.

„Dakle, ostalo je samo pitanje - da li smo odabrali pravi materijal od koga smo napravili Dovitljivog, da preživi okruženje u svemiru i na Marsu?"

„Prešli smo put od teorija kaže da može' do toga da smo to zaista učinili. Veliki prvenac za ljudsku rasu", izjavila je za BBC njuz.

Crno-bela kamera je uperena ka tlu i služi za navigaciju, dok kamera visoke rezolucije u boji gleda ka horizontu.

Uzorak navigacione slike koji je poslat na Zemlju prikazao je senku helikoptera na dnu kratera u trenutku dok se vraćao ka tlu.

Sateliti će poslati još slika narednih nekoliko dana.

Nasa je objavila da će „pista" u krateru Jezero gde je „Istrajnost" ostavila „Dovitljivog", od sada biti poznata kao „Polje braće Rajt".

Prvo uspešno poletanje otvorilo je vrata za još četiri leta sa kojima će se pokušati u narednim danima. Njima će se nastojati da se helikopter odvede što dalje.

Mnogi se nadaju da bi ova „početna demonstracija" na kraju mogla da izmeni način na koji se istražuju neki udaljeni svetovi.

Dronovi bi mogli da budu korišćeni i za izviđanje kod budućih rovera, pa čak i za astronaute kada jednom budu stigli na Mars.

„Zaista je bila potrebna ta alatka koju ranije nismo mogli da koristimo i njeno postavljanje u kutiju sa alatkama koja je dostupna za sve naše misije koje se odvijaju na Marsu. Tako da je za mene lično ovo zaista uzbudljivo, dok za zajednicu u celini otvara nova vrata", rekao je Tomas Zurbuhen, šef za nauku u Nasi.

„Biće nam omogućeno da istražujemo područja gde ne možemo da koristimo rover. Neki od zidova kratera, na primer, su veoma uzbudljivi, naučnici pišu radove o njima."

Nasa je već odobrila misiju helikopterima do Titana, velikog prirodnog satelita Saturna.

Vilin konjic, kako su nazvali misiju, trebalo bi da stigne do Titana sredinom 2030-ih.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.19.2021)