Госпава ме није питала за име

У мој стан, у центру Добоја, у коме сам, без супруге и синова, данима усамљен чамио, упали су до зуба наоружани полицајци. Одмах с врата, бахато и грубо, наредили су ми да се обучем, напустим просторије, сиђем на улицу и да… ''ништа не питај, јер би ти могло бити посљедње''. Били су ми непознати, нису, дакле, били домаћи. Помирио сам се са судбином, увјерен да се у свој стан никада више нећу вратити. Заједно са осталим грађанима, био сам стрпан у стари камион,