Сједињене Државе започеле су и званично повлачење трупа из Авганистана, као знак окончања „вечног рата&qуот;, како је овај сукоб назвао амерички председник Џо Бајден.

Америчке и НАТО трупе присутне су у Авганистану скоро 20 година.

Али повлачење, које ће трајати до 11. септембра, долази у време растућег насиља, док су авганистанске безбедносне снаге у највишем степену узбуне очекујући осветничке нападе побуњеника.

Талибани данас говоре да их договор о ненападању међународних трупа више не обавезује.

Према споразуму потписаном прошле године између милитантних снага и тадашњег председника САД Доналда Трампа, стране трупе је требало да напусте Авганистан до 1. маја, а Талибани су се обавезали да неће нападати међународне трупе.

Званичници су за агенцију Ројтерс изјавили да су Талибани штитили западњачке војне базе од супарничких исламистичких трупа, али их то није спречавало да нападају авганистанске снаге и цивиле.

• Амерички изгубљени рат против дроге
• Све што треба да знате о рату у Авганистану
• Жена која се усудила да води феминистичку радио станицу у Авганистану

Међутим, амерички председник Бајден је прошлог месеца рекао да ће део трупа остати у Авганистану до 11. септембра 2021, на 20. годишњицу напада на Америку, наводећи као разлог безбедносну ситуацију.

Према Талибанима, ова одлука представља „кршење (споразума) и отвара пут (талибанским борцима) да предузму сваку контракацију коју сматрају одговарајућом против окупационих снага.&qуот;

Ипак, представник за штампу Талибана додао је да ће борци сачекати инструкције лидера пре него што предузму нове акције.

Неки аналитичари сматрају да би чврсто потврђен датум повлачења америчких трупа могао да одврати Талибане од већих напада.

Америчке снаге се такође суочавају са логистичким изазовима напуштања Авганистана. Према извештају агенције АП, војска врши инвентар да би се одлучило шта ће се вратити у Америку, а шта продати као војни отпад на авганистанском тржишту.

Зашто су америчке трупе у Авганистану?

У нападима 11. септембра 2001. у Америци убијено је око 3.000 људи.

Истрагом је брзо утврђено да је Осама Бин Ладен, вођа исламистичке терористичке групе Ал-Каида, одговоран за нападе.

Талибани, радикални исламисти који су управљали Авганистаном и штитили Бин Ладена, одбијали су да га предају, па је месец дана после напада 11. септембра, Вашингтон започео кампању ваздушних удара на ову земљу.

Како су се друге земље придружиле Америци у рату, Талибани су брзо свргнути са власти. Али нису тек тако нестали - њихов утицај је растао, а они су јачали позиције.

Од тада се Американци и њихови савезници непрекидно труде да спрече пад авганистанске владе и окончају смртоносне нападе Талибана.

Али насиље не престаје, зар не?

Повлачење америчких трупа почиње у тренутку када су оштри сукоби између Талибана и владиних снага свакодневица, а од мировног плана скоро да нема ни слова на папиру.

У провинцији Газни овог викенда избио је нови талас насиља у којем је погинуо још увек неутврђени број људи.

У петак је у експлозији аутомобила бомбе у провинцији Логар погинуло око 30 људи а рањено је 110 - углавном ђака.

Амерички председник Бајден каже да је повлачење трупа оправдано јер су његове трупе учиниле све да Авганистан више никад не постане база за стране џихадисте који кују завере против Запада.

А председник Авганистана Ашраф Гани каже да су владине снаге у потпуности спремне да зауставе нападе побуњеника.

Гани тврди да ће повлачење америчких и НАТО трупа уклонити један од разлога побуне и борбе Талибана, упутивши им питања: „Кога убијате? Шта уништавате? Ваш разлог за рат против странаца више не постоји.&qуот;

Али многи не деле његов оптимизам.

„Сви страхују да ћемо се можда вратити у мрачно доба владавине Талибана&qуот;, рекла је Мена Новрози са приватне радио станице у Кабулу, за агенцију АФП.

„Талибани су и даље исти; они се нису променили. Америка је требало да продужи присуство у земљи за бар још годину или две.&qуот;

Док су мировни преговори између милитаната и авганистанске владе у ћорсокаку, и поред смањења међународног присуства у земљи, наставак сукоба се чини неизбежним, каже Секандер Кермани, ББЦ дописник из Пакистана и Авганистана.

---

Каква је била ситуација у септембру 2020?

Лис Дусет, ББЦ њуз

Сведени споменик упечатљив је и оштрих ивица, шпицасти мермерни блок прошаран црним венама постављен да обележи мрачно поглавље северног Авганистана током важног дела његове историје.

Док се Америка приближава окончању најдужег рата, делује прикладно да делегација виших америчких и авганистанских официра која се овде налази у посети застане на овом месту како би одала почаст тридесетдвогодишњем официру ЦИА.

Он је био прва америчка жртва у рату за свргавање Талибана с власти из 2001. године.

Уз текст уклесан на персијском и енглеском, овај комад мермера постављен је овде у част Мајка Спена, убијеног у махнитој и крвавој бици те године:

„Херој који жртвовао сопствени живот: за слободу; за Авганистан; за Сједињене Америчке Државе.&qуот;

Скоро 20 година касније, после смрти више од 3.500 припадника коалиционих снага и више од 110.000 убијених Авганистанаца, тренутно највећа брига је да се избегне хаотична завршница - у најгорем случају, улазак у грађански рат - док се одбројавање убрзава за постепени одлазак последњих америчких и НАТО снага из Авганистана.

„Све стране&qуот; морају да смање насиље

„Ми се трудимо да спречимо било какав негативни исход и да наставимо да одржавамо ситуацију у којој се Авганистан не суочава са грађанским ратом или чак мањом стабилношћу него што је има данас&qуот;, каже главни амерички војник у Авганистану, генерал Скот Милер.

Он командује НАТО мисијом „Одлучна подршка&qуот;.

Талибани, данас најјачи од 2001, напредују и нападају округе широм Авганистана - упркос споразуму потписаном са Америком у фебруару који је деловао као да обећава предах нацији исцрпљеној ратом и све забринутијој да ће у будућности бити само још горе.

„Насиље мора да се смањи&qуот;, упорно истиче генерал Милер у ретком интервјуу за ББЦ током једне од његових редовних станки у америчким и авганистанским војним базама широм земље.

Он се састаје са цивилним и војним лидерима задуженим за најбољу могућу транзицију.

„Посебно тражим од Талибана да смање насиље али оно не сме да буде једнострано; све стране морају да смање насиље.&qуот;

• Од избегличког кампа до сопствене фирме
• „Убили су ми пса јер сам жена&qуот;

Према условима фебруарског споразума, потписаног после више од годину дана мучних преговора у заливској држави Катару, очекује се да последњих 4.500 припадника америчких трупа и 6.100 припадника других НАТО снага оду одавде до маја наредне године.

Али према споразуму то зависи и од тога да ли ће Талибани испунити обавезе - међу којима је и прекид свих веза са екстремистичким групама као што је Ал-Каида.

Запад жели да буде сигуран да Авганистан неће постати уточиште за творце напада као што је онај од 11. септембра 2001. године, који је катапултирао снаге НАТО на ову важну и скупоцену мисију.

Ниједан амерички војник није убијен у талибанским нападима од фебруара 2020. године.

Али услов споразума за смањење насиља над Авганистанцима неодређен је и предмет опречних тумачења и свађе.

Због тога генерал Милер и амерички изасланик Зелмај Халилзад непрестано путују од града до града, међу којима су Доха и низ регионалних престоница чије је дугогодишње уплитање у авганистански сукоб такође у забрињавајућем порасту.

Војници на задатку избегавали су прошле године да коментаришу осетљивост бурних америчких избора код куће и хирове врховног командата са склоношћу да преокрене политику наглавачке непредвидљивим твитовима.

Америчке трупе „код куће пре Божића&qуот;

Нова салва постова Доналда Трампа прохујала је Твитером пред изборе 2020. године, због које су се телефони усијали од Вашингтона до прве линије фронта у овом рату:

„Требало би да се мали преостали број наших ХРАБРИХ мушкараца и жена који служи у Авганистану врати кући до Божића.&qуот;

„То су политичке одлуке&qуот;, одговара генерал Милер тактично на питање да ли је почетак маја као крајњи рок у споразуму и даље кредибилни циљ.

„Ми дајемо војне препоруке. Остало препуштам политичком вођству и процени како напредује мировни процес.&qуот;

Амерички споразум је исто тако утро пут историјским мировним преговорима који су отпочелиу септембру 2020. између талибанског и владиног преговарачког тима.

Охрабрујући почетак изгледао је као да је приоритет преговарачки сто у односу на борбе.

Али пат позиција око осетљивих процедуралних питања, укључујући Исламски закон, довео је скуп ових мозгова на саму ивицу неуспеха.

• У фотографијама: Слике деце из ратног Авганистана
• Наоружава ли Русија авганистанске Талибане

„Дајемо све од себе да дамо шансу миру са Талибанима&qуот;, истиче авганистански саветник за националну безбедност Хамдулах Мохиб док седимо на пространом травњаку окруженом грмљем јарких ружа у чврсто утврђеном комплексу председничке палате у Кабулу.

„Али мир и рат иду руку под руку и ми смо спремни и за друге сценарије.&qуот;

Испред ове величанствене тврђаве Арг из 19. века, ојачане древним каменим зидовима и накнадно додатим челичним прстеновима, живци су се истањили широм Авганистана услед извештаја о талибанским борцима који кришом надиру ка кључним местима и градовима, укључујући и сам Кабул.

• „Шта доказује чаршав после прве брачне ноћи“: Како прастари обичаји и даље прогоне жене
• Седам показатеља да свет није прављен по мери жена

Мисија генерала Милера у западној покрајини Фарах, баш као скорашња посета авганистанској војној бази у тврђави високих зидина Кала-и-Џанги у северној покрајини Балк, била је део појачаних напора да се искаже доследна америчка подршка опкољеним авганистанским трупама.

На свакој успутној станици, авганистански и амерички војни и цивилни лидери, у удобним столицама постављаним у круг и на одговарајућу раздаљину у ово време вируса, размењују процене силе авганистанских снага безбедности пред налетом талибанских побуњеничких снага на авганистанске животе.

Детаљи су другачији у процени сваке покрајине о безбедносној ситуацији, али правац и опасност веома су слични: авганистанске снаге безбедности, укључујући специјалне снаге, побеђују и наносе жртве у неким биткама; губе територију у другим;

И захвалне су сталној америчкој подршци из ваздуха која прави велику разлику, изнова и изнова, не дозвољавајући талибанским борцима да освоје главну награду у виду покрајинске престонице.

„Опкољени смо&qуот;, гласио је вапај за помоћ из Фараха америчком генералу који је свако мало загледао мапу дистрикта у ком су главни путеви ван домашаја авганистанских владиних снага и где се врши притисак на руте снабдевања.

Авганистански генерал Ајуб Саланги, који је пратио генерала Милера на његовим скорашњим мисијама, држао се храбро.

„Сада је тешко, али ми смо се раније суочавали са још горим условима, а авганистански лидери ће то чинити поново&qуот;, рекао је позвавши се на пређашње кампање муџахедина уз подршку Запада против војске коју су помагали Совјети осамдесетих.

Грађански рат „врло вероватан&qуот;

Али улазак у хаотични грађански рат наоружаних фракција који је уследио после повлачења Совјета 1989. године исто тако је тренутно највише на памети Авганистанаца.

„Моја лична брига је наш властити неуспех&qуот;, каже Хамдулах Мохиб кад га питам шта га највише забрињава у овом тренутку.

• Мистерија око тинејџерке која је дохватила пушку да би заштитила породицу
• „Кад покривате Авганистан, нема позитивних прича“

У озбиљном упозорењу да је претња грађанског рата „веома вероватна&qуот;, он истиче да читаво лидерство владе тренутно ради „све што може да то ублажи&qуот;.

Америчка ваздушна подршка, једно од најмоћнијих оружја у авганистанском арсеналу, преокренула је однос снага поново овог месеца кад су талибански борци почели офанзиву у стратешки важној јужној покрајини Хелманд и заузели владине контролне пунктове у његовом главном граду Лашкар Гаху.

„Да, америчка помоћ је била од кључне важности у Хелманду&qуот;, признаје Мохиб.

Али, што се тиче спекулација да ће талибански борци заузети престонице покрајина пошто амерички авиони престану са нападима, он је истакао да су авганистанске снаге безбедности те које „воде све борбе&qуот;.

Тврди да постојано напредују на другим фронтовима, укључујући обуку авганистанских пилота који ће управљати њиховим властитим ловцима.

Жестоки амерички ваздушни напади у Хелманду изазвали су бесне оптужбе Талибана да Американци крше услове властитог споразума.

„Бранићемо авганистанске снаге безбедности&qуот;, истакао је генерал Милер уз још један наговештај решености САД-а уколико и даље буду биле стављане на пробу.

„Исказали смо огромну количину суздржаности зато што се трудимо да осигурамо да мировни процес функционише.&qуот;

Али са проласком сваког следећег месеца, ту су и знаци на терену да моћна америчка војска коначно пакује ствари.

У Баграму, живахној кошници од града која се проширила током година уз највећу америчку војну базу, чује се стална бука хеликоптера и огромних војних транспортних авиона док се отпрема америчка тешка машинерија.

Судбина овог бескрајног комплекса и даље је неизвесна, али спољна ограда која се непрестано помера већ се повукла за дужину неколико фудбалских стадиона.

А и извор који је давао животну снагу граду такође се гаси. Неке од радњи које су пристојно зарађивале продајући војне залихе, од скоро па нових војничких цокула преко компјутера до трака за трчање, сада су затворене.

На улици нам прилази Малик, који је, попут десетине хиљада других становника Баграма, некада радио у бази.

„Продао сам бурму, зато што немам новца нити било шта друго код куће&qуот;, каже ми Малик (28) док стојимо на испуцалом парчету бетона који се некада налазио унутар базе. „Продао сам је да бих прехранио децу.&qуот;

Његов страх је опипљив.

„Талибани су сто посто већ овде&qуот;, виче он, повишеног гласа од забринутости. „Они су ту, међу нама.&qуот;

Авганистаном сада влада снажан осећај неизвесности коју носи будућност, укључујући исход предстојећих америчких избора.

Било да председник постане Трамп или Бајден, што ће донети потпуно различите приступе овом одлучном повлачењу, чини се да је загарантовано да су дани ове мисије одбројани.

Вашингтон ће главне црвене границе исцртавати на основу процене претње америчкој сигурности - чак и ако се авганистански мировни преговори одуже, а врло је вероватно да хоће.

Али док сат откуцава, на уму главног војника на терену је наслеђе, а оно се налази и на врху листе авганистанских приоритета.

„Највише ме брине&qуот;, истиче генерал Милсер, „да ће Авганистанци пропустити ову прилику за мир.&qуот;

---

Како изгледају школе у Авганистану

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.01.2021)