Немачка и Намибија: Колика ће бити одштета за геноцид пре више од 100 година и како одредити праву цену
Немачка је спремна да се извини Намибији за геноцид почињен пре више од 100 година - и да јој исплати још ненаведену суму новца.
У току су преговори између Немачке и Намибије о споразуму који би могао да постави преседан за све бивше колоније широм света, са циљем да се залече ране настале услед онога што се данас нашироко сматра геноцидом колонијалних снага.
Али како надокнадити уништење једног читавог друштва?
У Намибији, потомци и жртава и колониста жестоко се споре око ових преговора.
„Дуж читаве ове плаже налазио се концентрациони логор&qуот;, каже Лејдло Перинганда.
„Бодљикава жица се протезала читавом дужином паркиралишта које видите данас.&qуот;
Уметник и друштвени активиста показује прстом крај реда кафића са баштама и дечјег игралишта на променади у Свакопмунду, главном морском одмаралишту у Намибији, где се високи хладни таласи Атлантика разбијају о ивицу пустиње Намиб.
- Злочини над Јерменима су геноцид, изгласано у америчком Конгресу
- „Ја сам мајка – а убијала сам родитеље неке друге деце“
- Суђења за геноцид и помирење - три приче: Мјанмар, Југославија и Руанда
„Моја прабака ми је причала да су неки чланови наше породице доведени овде на присилни рад и скончали ту.&qуот;
Он говори о годинама између 1904. и 1908, када је данашња Намибија била немачка колонија у југозападној Африци.
Десетина хиљада људи умрла је кад су колонијалне снаге брутално угушиле побуне два главна народа у земљи, Хереро и Нама, убивши многе а протеравши друге у пустињу (пустиња Омахеке, на истоку земље), где су бројни умрли од глади.
Преживели су завршили у логорима, у којима су коришћени као робовска радна снага, умирући од хладноће, неухрањености, исцрпљености и насиља.
Процењује се да је страдало 65.000 од 80.000 Херера који су почетком колонијалне владавине живели на немачком југоистоку Африке, као и вероватно 10.000 од 20.000 Нама.
Од 2015. године, кад је Немачка званично признала да ова зверства представљају геноцид, она се налази у преговорима за споразум о реституцији са Намибијом који ће поставити глобални преседан.
Никад раније ниједна бивша колонијална сила није села са неком бившом колонијом да се договори о свеобухватном споразуму у вези са наслеђем из прошлости.
Немачка је саопштила да ће се и формално извинити - иако формулација тек треба да се дефинише.
Али веће питање за Намибијце јесте у ком облику ће доћи до било какве материјалне компензације.
Лејдло Перинганда, као и већина припадника народа Херера, нема дилему шта жели од ових преговора - позамашан финансијски споразум који ће помоћи да се његовом народу врати просперитет за који сматра да је некада поседовао, бавећи се сточарством, пре геноцида.
После тога, већина њиховог земљишта била је распарчана у приватне фарме за немачке досељенике.
А данас већина Херера и Нама живе или у малим пренасељеним областима јавног земљишта која су им касније додељена или у градовима - многи у „незванични насељима&qуот; или сиромашним квартовима у којима живи 40 одсто становника Намибије.
У Свакопмунду постоји огроман друштвени јаз између лепог центра града из колонијалног доба са пастелно обојеним зградама са забатима - домовима многих од унука и праунука првобитних колониста - и колиба склепаних од дасака и металних плоча које се простиру километрима на север.
Немачка враћа Нигерији артефакте украдене током колонизације
Немачка се сложила да Нигерији врати непроцењиве предмете који су украдени током колонизације Африке.
Британске трупе су опљачкале хиљаде уметничких дела познатих као Бенинске бронзе из Краљевине Бенин, у данашњој Нигерији, 1897. године.
После аукција, неке од њих завршиле су у музејима и приватним колекцијама широм Европе.
Имају огроман културни значај и расте међународни притисак да им буду враћени.
Берлински Етнолошки музеј (Етхнологисцхес Мусеум) чува више од 500 предмета из Краљевине Бенин, од којих је већина бронзаних.
„Желимо да допринесемо разумевању и помирењу са потомцима оних чије је културно благо украдено током колонизације&qуот;, изјавила је немачка министарка културе Моника Гројтерс.
Додала је да очекује да први предмети буду враћени током 2022. године.
Шкотски Универзитет Абердин саопштио је у априлу 2021. да ће вратити бенинску бронзу чије је стицање 1957. године на аукцији назвало „крајње неморалним&qуот;.
Стотине комада се и даље чувају у Британском музеју и неколико музеја у Сједињеним Државама.
Бенинске бронзе - хиљаде скулптура и резбарија од месинга, бронзе и слоноваче - постале су високо вредновани симболи колонијализма.
Више од 900 ових предмета налази се у Британском музеју, који је под све већим притиском да их врати.
Из Британског музеја је за ББЦ речено да су „посвећени омогућавању сталног излагања бенинског материјала&qуот; у Едоу, али није прецизирао колико ће предмета бити враћено.
Додали су да ће „избор предмета бити утврђен кроз дискусију са нашим нигеријским колегама&qуот;.
Историчари кажу да се град Бенин, некада познат као Едо, могао дичити земљаним зидовима дужим од Кинеског зида.
Такође је речено да је то један од првих градова са неким обликом уличне расвете.
Британске трупе срушиле су цео град 1897. да би се осветиле за ранија убиства својих припадника.
„Они немају мокри чвор, немају пијаћу воду, немају струју&qуот;, каже Лејдло.
„Неки од људи који тамо живе потомци су жртава из концентрационих логора.
„Заиста није фер то што се им дешава.&qуот;
„Немачка мора да откупи назад земљу наших предака.&qуот;
То је захтев који ћете чути изнова и изнова.
Они се надају да ће немачка влада финансирати програм реформе земље како би омогућила да фарме буду откупљене од немачких намибијских фармера и подељена народу Херера и Нама.
Сматра се да су немачки Намибијци највећа група међу белим фармерима који су власници око 70 одсто пољопривредног земљишта у земљи, а нека њихова имања су огромна - једно износи хиљаду квадратних километара.
Колико је то реално?
Главни преговарач за Намибију доктор Зед Нгавируе каже да је Немачка „признала да мора да учини нешто како би нам помогла да обновимо наше друштво&qуот; и пристала да нам обезбеди новац - у склопу ширег споразума - како би се откупила земља од досељеника спремних да је продају.
Али он додаје: „Али не могу се заваравати да ће питање земљишта решити Немачка.
„Та земља није изгубљена само као резултат немачке колонизације.&qуот;
Многи други бели досељеници стигли су након што је Немачка изгубила колонију у Првом светском рату, док је Југозападном Африком 70 година владала Јужна Африка.
А од њене независности из 1990. године, земље су купили и црни Намибијци и странци.
Немачка влада одбија да користи реч „репарација&qуот;, али Зед Нгавируе каже да други практични пројекти о којима се расправља укључују немачку помоћ око здравља, образовања, становања и десалинизације воде.
Он каже да су преговори још сувише деликатни да би се помињала било каква конкретна сума.
А што се немачке стране тиче, она одбија да јавно каже било шта о напретку самих преговора.
- Човек који је преживео пет нацистичких логора смрти
- Преживео Холокауст и каже: „Ја сам најсрећнији човек на свету”
- Прича о војвођанској Немици која је преживела усташке логоре
После шест година без икаквих резултата, Лејдло је један од многих припадника Херера и Нама који постају све нестрпљивији.
Он тврди да Немачка треба да разговара не само са намибијском владом, већ и директно са лидерима Херера и Нама, као што су главни поглавица Херера Векуи Рукоро, који је покушао да тужи Немачку за одштету на америчком суду, за сада без успеха.
Влада бојазан да би било каква корист од споразума владе са владом могла делом да заврши код заједница које никад нису биле погођене геноцидом, као што су Овамбо, данас највећа етничка група у Намибији.
Саветник поглавице Рукора Фестус Мунђуа каже да влада жели да се „докопа кеша зато што има властите пројекте за које нема новца.&qуот;
Влада то негира и каже да ће свим средствима руководити погођене заједнице.
Али нису само потомци жртава скептични у вези са преговорима.
Исто се дешава и са преосталих 30.000 становника Намибије чији је матерњи немачки, потомцима колониста.
„Мит о геноциду није ништа друго до морална уцена&qуот;, каже историчар доктор Андреас Вогт.
Као и многи немачки Намибијци, он тврди да „озлоглашено наређење&qуот; за истребљење које је потписао командант колонијалних снага генерал Лотар Фон Трота 1904. године и у ком се наводи да ће „сваки Хереро затечен унутар немачке границе, са или без пушке или стоке, бити погубљен&qуот; није било државна политика и да никад није спроведено.
„Представљање - с једне стране - геноцидне, бруталне и немилосрдне немачке колонијалне власти, а, с друге, беспрекорног и потпуно невиног народа Херера је неискрено.
„За танго вам треба двоје&qуот;, каже Вогт.
Он и многи други немачки Намибијци истичу да се народ Херера побунио против немачке власти 1904. године - убивши око 120 немачких досељеника - али је потом поражен у одлучујућој Бици код Вотерберга.
Прошле године је немачки Намибијац, који је служио као министар у влади непосредно после независности, Антон Фон Витершајм, помогао да се покрене иницијатива за подстицање Намибијаца чији је матерњи немачки да разговарају о прошлости, и између себе и са представницима народа Херера и Нама, иако су планови за конференцију немачких Намибијаца одложени због Ковида-19.
„Многи наши бели земљаци тек треба да схвате у каквој су ситуацији ти погођени народи као последица историјских дешавања&qуот;, каже он.
Фон Витершајм каже да ако немачки Намибијци подрже преговоре о геноциду, то ће охрабрити Немачку да постигне договор, који Намибија жарко жели да закључи пре немачких избора у септембру.
- Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
- Сребреница - геноцид, негирање и раздор
Немачко-намибијски академик и активиста Хенинг Мелбер, који је проучавао позадину преговора, сматра да су друге бивше колонијалне силе у Европи приватно изразиле забринутост Немачкој да би споразум са Намибијом могао да покрене лавину потраживања против разних колонизатора земаља у Африци, југоисточној Азији и на другим местима.
Танзанија, наследница још једне бивше немачке колоније Тангањике, већ захтева репарацију за зверства, а потенцијално би и друге колоније могле да се поведу за њиховим примером.
Али Мелбер каже: „Мислим да ће Немачка бити флексибилна по питању суме коју може да понуди, ако добије било какве гаранције да ће споразум једном за свагда закључити то поглавље. Жеља је да се избегне преседан са широким импликацијама.&qуот;
Што се тиче Зеда Нгавируеа, ветерана дипломате, он избегава било каква обећања у вези с оним што може да се постигне.
„Политика је умеће могућег&qуот;, каже он с осмехом.
Али у рушевним уџерицама око Свакопмунда, где неки припадници народа Херера раде данас за минималну надницу за потомке Немаца који су користили њихове прадеде и прабаке као робове, не важи иста врста разумевања.
„Некима од младих је доста свега, они желе да поврате земљу силом&qуот;, каже Лејдло Перинганда.
„И зато Немачка влада можда не би требало да се игра жмурке са нама.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.03.2021)
