Корона вирус и Еквадор: Жена која је 10 месеци живела са пепелом непознате особе у гаражи

„То је немогуће, пепео моје мајке је ту код куће&qуот;.

То је рекла Елса Малдонадо, додуше с подозрењем, кад су је еквадорске власти позвале да јој саопште да може да оде онлајн и погледа где је сахрањена њена мајка Енма Агуире.

Енма је умрла 26. марта 2020, у 86. години, у болници Лос Сеибос у Гвајаквилу, првом латиноамеричком граду који је похарао Ковид-19.

Њено тело је наводно било кремирано, стављено у урну и предато њеној породици.

„Од првог тренутка имала сам осећај да то није моја мајка&qуот;, каже Елса.

• Мајка јој је умрла у суседном кревету док се и сама борила са корона вирусом
• Емотиван опроштајни сусрет брачног пара оболелог од корона вируса
• Бели мантили у Србији иза којих је остала црнина

После тог телефонског позива, Елса је отишла на званични државни сајт (цоронавирусецуадор.цом) и ту открила да име њене мајке јесте тамо, на списку људи који су сахрањени на гробљу Парке Де Ла Паз.

У ком случају… чији је пепео онда она чувала последњих 10 месеци?

Она се сваки дан моли за душу те особе, али сада не зна шта да ради с урном која стоји у њеној гаражи.

То је само једна од стотине особа које су умрле од Ковида-19 у Гвајаквилу (другом највећем граду у Еквадору, са 2,7 милиона становника) и биле погрешно идентификоване - или уопште нису биле идентификоване.

До забуне је дошло у четири болнице, међу којима је она у којој је умрла Енма, између марта и априла 2020. године, на врхунцу пандемије.

Тада су лешеви почели да се гомилају у здравственим центрима и мртвачницама, а влада је морала да употребљава контејнере за смеће за њихово одлагање.

Годину дана после те болне епизоде, у болничким контејнерима још стоји 227 неидентификованих тела, и још 62 у мртвачници у Гвајаквилу.

Уз то, више од 100 породица не зна где се налази њихова преминула родбина, нису сигурни у прави идентитет људи које су сахранили или не верују да је родбина сахрањена тамо где влада каже да је сахрањена.

Као последица тога, неки људи захтевају ексхумације.

Погледајте видео: За годину дана скоро два милиона умрлих у свету од Ковида-19

Како је Енма завршила у погрешној болници?

Енма је патила од хроничне анемије и зависила је од редовне трансфузије да би остала у животу, али кад је избила пандемија, њено лечење је нагло прекинуто.

Њена ћерка Елса ишла је до Црвеног крста и болница, али није могла да набави крв која је била потребна њеној мајци - тад је породични доктор предложио да буде хоспитализована.

Елса је 25. марта посетила неколико приватних клиника и преклињала их да прихвате да лече њену мајку, али су њене молбе биле узалудне.

У очајању, Елса је отишла до државне болнице Лос Сеибос, где је молила сатима пре него што их је коначно наговорила да приме Енму.

Енма је рекла ћерки: „Узми ми рецепт и води ме кући.&qуот;

Уместо тога, Елса каже да је њена мајка била смештена на одељење са пацијентима са Ковидом-19.

У то време болнице у Гвајаквилу већ су почеле да пуцају под притиском - што је била ситуација које су здравствене власти биле и те како свесне, будући да су одржавале свакодневне састанке са члановима тимова за ванредне ситуације из здравствених центара.

Погледајте видео: Зашто у Бразилу умире толико беба од короне?

Паул Гранда, бивши председник Еквадорске националне здравствене службе (ИЕСС), и Ото Соненхолцнер, бивши потпредседник Еквадора (ког је председник Лењин Морено задужио да у име владе руководи ванредним здравственим стањем у Гвајакилу) били су неки од људи који су учествовали на тим састанцима.

Лекари су тражили помоћ приватних клиника око пандемије, један од присутних је потврдио за ББЦ - али влада је издала наређење да само државне болнице смеју да лече оболеле од Ковида.

Кад га је контактирао ББЦ, Гранда је потврдио да је његова улога била да мотивише ИЕСС, али да се не сећа предлога у вези са приватним клиникама.

Али члан његовог тима, Маурисио Еспинек, рекао је за ББЦ да су приватне клинике пружале отпор, због неслагања око надокнада.

Соненхолцнер је за ББЦ рекао да су неке приватне болнице биле спремне да лече пацијенте оболеле од Ковида, али то нису учиниле јер у то време за то нису биле спремне.

Незадовољни лекари из државног сектора кажу да влада није реаговала довољно одлучно и није отворено признала да је у Гвајаквилу завладала криза.

Низ лоших одлука

Усред кризе, одлуке које је донело Министарство здравља извршиле су додатни притисак на здравствени систем.

Као прво, влада је наредила да све жртве од Ковида-19 (чак и оне на које се само сумњало) морају да буду кремиране, иако град има само три крематоријума, који већ нису успевали да се изборе са количином пандемијских смрти.

Елси је у болници речено да мора да иде у Хунту Де Бенефисијенсију како би добила мајчино тело и дала га на кремацију - то је приватна добротворна организација која води Опште гробље у Гвајаквилу и два крематоријума.

„Мој син ми је рекао: 'Ја ћу отићи и решити ту папирологију, не желим да се заразиш'.

„Рекла сам му да плати колико год је потребно да би брзо добио пепео.

„Платио је 570 америчких долара својим кредитном картицом&qуот;, каже Елса.

Али и даље су морала да прођу два дана пре него што је Елсина породица добила Енмин пепео.

Додатно закомпликовавши ствар, влада је у међувремену увела полицијски час - ограничивши активности крематоријума и матичног уреда који издаје умрлице.

И док су болнице премашиле све своје капацитете, а лешеви почели да се распадају због лоших услова у просторији са фрижидерима, ожалошћена родбина је данима стајала у редовима да би дошла до праве папирологије.

Канцеларија омбудсмана поднела је тужбу против три болнице, након што је уважила сведочанства 37 породица.

На рочишту одржаном у јуну 2020. године, званичници из болнице Гуасмо Сур рекли су да не могу више да изађу на крај са нагомиланим бројем лешева и затражили помоћ од Министарства здравља.

Према судијским списима, Министарство није одговорило на захтев, а болничке власти нису више инсистирале.

Током тог суђења, званичници болнице Гуасмо Сур закључили су да је родбина крива за гомилање лешева, јер их нису преузели време - што је била изјава која је изазвала додатно огорчење међу ожалошћенима.

Погледајте видео: Жена остала без руку и ногу због Ковида-19

Контејнери и ексхумације

Како се све већи број људи жалио да је добио нечије туђе тело, уместо тело свог најближег, неповерење међу породицама је расло.

Једна породица пријавила је колико је била изненађена кад јој је, очекујући да добије тело мушког рођак, болница уместо тога испоручила леш жене.

Бивши локални гувернер, Педро Пабло Дуарт, осудио је збрку са телима у болницама у Гвајаквилу у априлу 2020, док је канцеларија Државног тужиоца отворила истрагу (резултати тек треба да буду обелодањени).

Оно што се зна је да су лешеви испрва били обележавани - али у хаосу који је уследио, етикете су или отпале или се мастило на њима размазало.

Елса се уплашила да неће успети да пронађе покојну мајку ако не буде реаговала брзо.

„Рекла сам сину: 'Мораш да будеш брз са папирологијом', тако да је он устао у три ујутро како би стао у ред.

„Плашили смо се да ће мама бити заувек загубљена.&qуот;

Кад је коначно добила урну са пепелом, она каже да јој је њено срце све време говорило да то није њена мајка, али да је ипак осетила олакшање.

Није више морала да пролази кроз оно кроз шта су пролазиле друге породице: да се свађа са припадницима обезбеђења, чека на ред да би ушла у мртвачницу или болницу, да пролази кроз контејнере у потрази за најближима међу стотинама нагомиланих лешева.

Претраживање врећа за лешеве

Ни мирис ни страх од заразе нису спречили те људе да, једну по једну, прегледају све вреће за лешеве - неки су осетили олакшање кад би успели да пронађу најближе, док су неким другима све лађе потонуле.

Мигуел Анхел Монтеро, антрополог из Националне форензичке медицинске службе је учествовао у процесу идентификације тела.

Он сматра да је хаос кренуо из болница, за које тврди да се нису држале минуциозног система регистрације, нити одговарајућег ланца надзора над телима.

Све информације о томе која тела су одлазила, а која се и даље чувају у датој здравственој установи биле су код припадника обезбеђења.

Али кад су етикете отпале са лешева, кодови са бројевима на папирним списковима постали су бескорисни, рекао је он.

Форензички стручњаци који су покушали да идентификују тела у болници Гуасмо Сур открили су да овај регистар није био од помоћи у њиховом задатку.

Током суђења Канцеларије омбудсмана против Државе, судија је донео одлуку да је одговорност за надзор над телима била на Министарству здравља и болницама.

Судија је чекао да министарство представи доказе о испоруци тела или ланцу надзора, али ниједан документ није поднет.

На крају је судија пресудио у корист породица.

Али форензички стручњак је запазио још један проблем.

Неки од обележених лешева које су они успели да идентификују као несахрањене такође су били забележени као сахрањени, и то на једном од гробља одређеном за жртве од Ковида-19.

Због тога су у новембру 2020. и у апсолутној тајности извршене ексхумације како би се потврдили њихови идентитети - тужилаштво је дало налог да се ископају остаци 45 људи који су умрли у болници Лос Сеибос.

„Још не могу да се опоравим&qуот;

Кад је Елса добила позив од полиције са захтевом за дозволом да јој ексхумирају мајку, њу је још једном обузело очајање.

Схватила је да је све време чувала пепео непознате особе.

„Још не могу да се опоравим од тога. Живци су ми страдали… Треба ми помоћ психолога&qуот;, каже Елса.

Прве ексхумације обављене су у новембру, а нове су уследиле у јануару и фебруару 2021. године.

Крајем тог месеца, није могла да се пронађе родбина 12 од првих 45 тела, па су истражитељи прешли на анализу ДНК.

Три тела су сахрањена под нечијим туђим идентитетом.

Готово месец дана после тог судбоносног телефонског позива, Елса је добила поруку преко Воцапа са потврдом да је ексхумирано тело њене мајке.

У том тренутку, Елса каже да јој је био потребан још неки доказ, „тако да сам замолила иследника да ми пошаље фотографију палца на њеној нози, да бих била сигурна.

„Обећала сам да ћу је одмах обрисати&qуот;, али јој је речено да тако нешто није допуштено.

Али она јесте добила фотографију некаквог текстила са цветним дезеном који се поклапао са пиџамом коју је носила њена мајка у време кад је умрла.

Елса је препознала шару, али каже да и даље нема прави доказ мајчиног идентитета.

„То је та пиџама, за име Бога! Али свако може да има такву пиџаму.

Желим да будем сигурна, морам да се решим ове сумње, ове неизвесности у којој живим.&qуот;

„Због тога је затражила потврду ДНК анализе, како би могла једном за свагда да буде сигурна и да коначно препусти мајку вечном миру.

Уредница: Ева Онтиверос

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.04.2021)