Понекад у прољетне дане

Понекад у прољетне дане, мати пере и рашчешљава овчију вуну на којој смо зими одмарали наше уморне главе По кући налазим прамење које сакупљам по џеповима потом их празним у градским кантама да не види нитко Вуне има по дворишту и врту има је и по граду ту не могу ништа Док сједим у башти понекад ме задужи да сушило за веш обрасло вуном премјештам за сунцем То чиним предано и вјешто и тад постајем пас овчар вјеран и мио