"Mogao sam dane da provodim po kafićima, ali ja sam hteo opanke, njivu i štalu" Luka se sa 15 godina vratio na selo i odlučio da nakon očeve smrti sam brine o imanju
Blic 08.05.2021 | Vladimir Lojanica
Još jutro čestito ne odmakne od zore, magla se ne digne iz dolina, a sunce iza zlatiborskih brda, kad eto golobradog, taze punoletnog mladića sa šajkačom na glavi i vilama preko ramena.
Šparta imanjem koji ote od korova. Poranio, nije ni došao ovde da bi lenstvovao. Milina mu, puno srce, što je tu gde su mu koreni i gde mu duša nađe mir. Ode da pusti kokoši, namiri svinje i ovce i oposli još ponešto pre prve kafe i doručka. Kasnije će se zabaviti drugim poslovima, jer na selu ih povazdan ima, treba postići oko stoke, livade, vrta, ogreva. Sve sam sa svoje dve ruke, jer drugih muških u porodici nema. Pritom ne zapostaviti školske obaveze. Beše oko
