Инсајдер: Србијагас основао још једну фирму ван земље без икакве контроле надлежних институција

Јавно предузеће Србијагас основало је још једно зависно предузеће, овога пута у Мађарској, а то је урађено без неопходних сагласности, показује истраживање Инсајдера.

Као главна делатност новог предузећа у Мађарској наводи се трговина гасом.

Према подацима из мађарског регистра, предузеће је основано са нешто више од 8.000 евра, што је почетни, односно уписани капитал.

Ново предузеће значи још једну функцију за директора Србијагаса Душана Бајатовића који се наводи као члан Надзорног одбора, док се као овлашћено лице наводи Драган Вучур извршни директор Србијагаса за комерцијалне послове. Обојици је то једна од бројних функција у предузећима у којима Србијагас има делимично или потпуно власништво, наводи Инсајдер.

Да би било које јавно предузеће основало зависну фирму, по Закону о јавним предузећима, неопходно је да то одобри Надзорни одбор.

Председник Надзорног одбора Србијагаса Муамер Реџовић није одговорио на питање Инсајдера због чега је основано предузеће и у Мађарској и када је Надзорни одбор донео такву одлуку.

Дуг Србијагаса је на крају 2018. износио 1,6 милијарди евра, а закључком Владе од априла 2019. држава, односно грађани, практично су преузели 1,2 милијарду евра дуга тако што је повећан улог државе у овом јавном предузећу.

На питања о оснивању фирме у Мађарској није одговорио ни директор Србијагаса Душан Бајатовић, као ни надлежни у Влади Србије.

Србијагас је под изговором светске економске кризе, али и реализације Енергетског споразума са Русијом, још за време претходне власти почео да оснива, купује и преузима друге фирме.

Тако је због дугова за гас Србијагас преузео велике фабрике попут Азотаре, МСК из Кикинде, Стаклару. У једном тренутку Србијагас проширује делатности чак и на производњу пилића тако што 2010. купује компанију Агрожив и то уз објашњење да тиме спашава српско тржиште од монопола страних фирми. О резултатима овакве пословне политике говори то што је Стаклара још једном неуспешно приватизована, Азотара је у Стечају, као и Агрожив, навео је Инсајдер.

Према последњем доступном финансијском извештају које показује пословање Србијагаса и повезаних фирми из 2019, то јавно предузеће има једанаест зависних предузећа у земљи и иностранству, тачније у Црној Гори и Републици Српској. У свим тим предузећима је Србијагас једини или већински власник.

Осим тога има осам придружених предузећа, међу којима су и она формирана на основу Енергетског споразума са Русијом из 2008. У овим предузећима Србијагас је мањински власник. Једно од тих предузећа је и Соутх Стреам Сербиа основано у Швајцарској, али и ћерка фирма Гастранс у Србији – то су предузећа преко којих је грађена српска деоница прво Јужног, па Турског, односно Балканског тока и преко којих ће се убирати таксе од транзита гаса кроз Србију, па тек потом делити акционарима- Гаспрому 51 посто, а Србијагасу 49 посто.

У свим овим предузећима Србијагас има своје представнике у руководству, које именује директор Србијагаса и који за те функције добијају одређене надокнаде.

Бајатовић, функционер СПС-а, важи за најплаћенијег јавног функционера са примањима од готово 34.000 евра месечно као директор Србијагаса и уједно један од руководилаца низа руско- српских фирми: Соутх Стреам Сербиа, Гастранс, Согаз, Подземног складишта "Банатски двор", Југоросгас.

(Бета, 14.05.2021)