Kasno je za CV

SIMBIOZA U meni - dve mene. Jednoj se bolno raspadaju kosti, mišići, slaba je, šora je pritisak, lupa srce, vrti joj se, kad spava, spava na parčad, svako parče prepuno je groznih snova, a u boji su, ustaje sva samlevena, pa se nekom iskuka i bude joj lakše - iako su žalopojke uzvraćene. Druga stegne zube, zanemi, psujući sebe u sebi, zasuče rukave i svaki dan uradi, u kući i van kuće - sve što treba. Spolja, niko na meni ništa ne primećuje. “Ju! Što dobro