Ejnar Galilea, Hrvatska i fudbal: Otkud baskijski panker u zeleno-žutom dresu Istre

Mali broj fudbalera koji igraju na Balkanu sluša pank muziku, a jedan od njih je baskijski defanzivac Ejnar Galilea

BBC News 19.05.2021 | Nemanja Mitrović - BBC novinar

„Noći istarske zovu me i prate gdje god krenem ja, pjesme daleke, još u meni žive ko nekada..."

Ori se pesma sa zvučnika na stadionu Drosina u Puli, dok vatrometi pucaju, a igrači pevaju, grle se i liju suze radosnice jer se njihov tim - Istra 1961, plasirao u finale kupa Hrvatske posle 18 godina.

Pobedili su ljutog rivala Rijeku, u „derbiju della Učka" sa 3:2.

U moru zeleno-žutih dresova i druge garderobe sa klupskim obeležjima slavljenika, nazire se razdragani i poletni momak u crnoj majici, nekoliko brojeva većoj, na kojoj je belim slovima ispisan naziv lokalne pank družine i istoimenog festivala - Monteparadizo (Monteparadiso).

„Majicu sam dobio na poklon i obećao sam da ću je obući ako se plasiramo u finale kupa i kada budemo slavili", uzbuđeno govori za BBC na srpskom Ejnar Galilea Azaketa, fudbaler NK Istre 1961 i ljubitelj pank rok muzike.

Fudbaler sredine terena, a po potrebi i odbrambeni zeleno-žutih ističe da je majicu dobio upravo od Ivana Medića, pevača lokalne pank grupe Sick Crap, posle jednog druženja u njihovoj prostoriji za probe.

Oduševljen početkom razgovora i činenicom da neće govoriti isključivo o fudbalu, Baskijac kaže da mu je ova vrsta muzike, koju sluša od detinjstva, veoma bitan aspekt života.

Baskija je autonomna oblast u Španiji koja ima status istorijskog regiona.

Pulskom timu se pridružio početkom 2019, kao pozajmljeni igrač španskog prvoligaša Deportiva Alavesa iz baskijskog grada Vitorija, koji je ujedno i većinski vlasnik Istre.

I dok šumovi na telefonskoj vezi na trenutke ometaju intervju, Ejnar neumoljivo nastavlja dalje o Baskiji, Puli, fudbalu i srpskim saigračima sa kojima je ranije zajedno trčao po travnatom tepihu, ali i o mnogim drugim značajnim temama.

„Pank je bitan deo kulture u Baskiji"

Odrastajući u Vitoriji, jednom od centara španske autonomne pokrajine Baskije - Vitoriji, Ejnar se od malih nogu susretao sa pank rok zvukom lokalnih bendova.

„Volim tu muziku, slušam je kod kuće, imam je i u kolima.

„Normalni ljudi uglavnom slušaju komercijalnu muziku i ostalo, ali mi Baskijci i nismo baš normalni", smejući se priča dvadesetsedmogodišnji fudbaler.

Na listi omiljenih grupa iz njegovog zavijača nalaze se Cicatriz, La Polla Records, Kortatu, Eskorbuto i mnogi drugi kultni pank sastavi koji su osamdesetih stvarali tamošnju scenu, popularno nazvanu „baskijski radikalni rok".

Ističe da je pank „bitan deo baskijske kulture", tako da je uobičajeno da ovaj muzički pravac slušaju i fudbaleri Real Sosijedada, Atletik Bilbaa i drugih timova, koje je ranije sretao i na koncertima u Baskiji.

Preko roštilja do pulskog panka

Muzički događaji i klubovi gde se sluša pank nedostajali su Ejnaru i po preseljenju u Pulu, pa se tako, ne oklevajući, upustio u avanturu pronalaženja mesta gde bi mogao da se druži sa domaćim pankerima i upozna lokalnu scenu.

Imao je sreću da je fizioterapeut Istre zet pevača lokalnog pank sastava Sick Crap i člana Monteparadizo kolektiva, koji je bio više nego oduševljen željom baskijskog fudbalera da se upozna sa pulskim pankerima.

Želja mu se obistinila posle jednog piknika na koji je pozvan.

„Bila je nedelja i pravili smo roštilj kod sestre, gde se okupila cela familija, a bio je i zet Boba koji je bez cilja pozvao Ejnara da nam se pridruži.

„Mislio sam da je šala, ali se ipak pojavio, pa smo se družili, pričali i igrali džengu - društvenu igru u kojoj slažeš drvene gradice, gde bi svaki put Ejnar porušio sve", priseća se kroz osmeh za BBC na srpskom Ivan Medić, muzičar i član kolektiva Monteparadizo.

Puljanina je posebno oduševila činjenica da je Baskijac znao za njihov kolektiv, kao i za klubove kojima rukovode jer su njegovi prijatelji iz benda Gadafiste Brothers tamo ranije svirali.

Piknik je potrajao, a dvojica pankera su našli mnogo zajedničkih tema za razgovor.

„Oduševio me je jer nisam nikada niti čuo, a ni upoznao osobu koja igra fudbal, ima takvu priču i voli taj način života", naglašava 30-godišnji Ivan.

„Normalan je i prizeman, ne ponaša se kao zvezda već je kao neki panker iz kvarta - potpuna dobričina i pozitivan tip", dodaje.

Stadion Aldo Drosina u Puli — Stadion Aldo Drosina

Pank majica za pank fudbalera

Pošto mu je na pikniku pustio da čuje kako zvuči njegova grupa Sick Crap, dogovorili su se da Ejnar poseti njihovu probu u studiju koji se, kao i prostorije kolektiva i klubovi, nalazi u kulturnom centru Karlo Rojc.

Posle nedelju dana Ejnar im je došao u goste.

Iako na kraju nije ni bilo muzičke probe, Ivan je stigao da ga povede u razgledanje zgrade i njihovih klubova gde su ga posebno zadivili zidovi ukrašeni brojnim grafitima, posterima i drugim pankerskim obeležjima.

Pri polasku je pitao Puljane da mu daju majicu grupe za uspomenu, ali je Ivan ipak odlučio da mu poklone neki suvenir kolektiva koji „predstavlja način života, familiju, prijateljstvo, bendove, celu priču i ekipu".

Tako je Ejnar dobio crnu majicu gde na prednjoj strani belim slovima piše Monteparadizo, dok je na leđima natpis PUHC - skraćenica od Pula Hardkor.

„Priča je bila kada postigne gol da mu bude ispod dresa i kad ga snimaju kamere da pokažeš majicu, na šta je on počeo da smeje i rekao da nikada ne daje golove ali da će nešto smisliti."

Ono što je osmislio, Ivana je ostavilo u čudu i nije mogao da veruje kada ga je video u ovoj majici na proslavi pobede nad Rijekom u polufinalu kupa.

„Svi smo bili pozitivno iznenađeni, tip je teška legenda i toliko se brzo zaljubio i podržava celu tu priču, da je i on sada automatski deo nas", zaključuje Puljanin.

Monteparadizo je ime pank kolektiva koji organizuje istoimeni festival od 1992, kao i razne druge aktivnosti u njihova dva kluba koja se nalaze u zgradi nekadašnje kasarne Karlo Rojc u Puli, današnjeg kulturnog centra.

Festival se takođe održava u dvorištu ovog zdanja, dok je prvih godina organizovan na tvrđavi Monte Paradizo, po kojoj su i nazvali događaj.

Oko kolektiva je okupljeno više desetina pojedinaca i oko 10 lokalnih grupa - Pasmaters, Anti-otpad, Bolesno grinje, Reanimacija, Nulla Osta, Fried Brain, Trio Porcodio i drugi.

Ejnar kaže da je imao želju da poseti festival prošle godine, ali da zbog pandemije korona virusa i ograničenog broja karata ipak nije otišao.

„Imao sam i treninge pa je bilo nemoguće da odem, ali ukoliko ostanem u Istri i ovog leta, planiram da idem", dodaje.

Gitarista Sale Veruda sa njegovim bendom Saša 21 na pulskom festivalu Monte Paradizo 2018.

Dve boje jedna ljubav

Ejnar se hrvatskom prvoligašu pridružio januara 2019, kao pozajmljeni igrač španskog prvoligaša Deportivo Alaves.

Pre dolaska u Istru, pored matičnog kluba i njegovog B tima, Baskijac je igrao u francuskom Sošou i zagrebačkom Rudešu.

Kaže da je fudbal u Hrvatskoj „drugačiji" od onog koji se igra na Iberijskom poluostrvu.

Ključna razlika je u tome što se u Španiji, čak i u drugoj ligi, više radi na „taktičkom planu igre".

„Ali mislim da sam se već na početku dobro adaptirao jer sam stvorio odličnu konekciju sa drugovima iz tima koji su mi mnogo pomogli", naglašava baskijski fudbaler.

Najteži protivnik u ligi mu je onaj sa kojim će „ukrstiti koplja" u finalu kupa - Dinamo iz Zagreba.

„Dinamo igra u Evropi, dogurao je do četvrtfinala Lige Evrope i ne mogu da ih uporedim sa drugim timovima u Hrvatskoj."

Međutim, nezgodni protivnici, dodaje, dolaze i iz „velike četvorke", koju pored najtrofejnijeg hrvatsko kluba čine i Hajduk, Rijeka i Osijek.

Do zadnje runde takmičenja Istra je stigla upravo pobedom u regionalnom derbiju nad jadranskim rivalom.

„Našli smo se u finalu pošto smo pobedili, što je prelepo, a još lepše je pobediti Rijeku", osmehujući se govori Ejnar.

Šta kažu navijači?

Ejnar kaže da je izgradio i dobar odnos sa navijačima, uprkos tome što ove sezone zbog korona virusa ne mogu da prisustvuju utakmicama.

Grupa najvatrenijih navijača Istre zove se Demoni i nastala je 1992. godine.

„Uvek su tu i podržavaju nas u ovim teškim trenucima kada se borimo za opstanak u prvoj ligi", objašnjava Baskijac.

Ljubav najvatrenijih pristalica kluba i Ejnara je po svemu sudeći obostrana.

„On je pravi Baskijac - emotivac kod koga se vidi da voli klub i regiju", govori za BBC na srpskom Rade Crnogorčić, privatni preduzetnik iz Pule.

Dugogodišnji navijač Istre koji za lokalni tim navija „od kada zna za sebe", kaže da je njegov „generalni utisak" o Ejnaru da je „borben" i da „daje maksimum klub".

„Najviše mi se dopada kod njega što se vidi da voli klub i grad, za razliku od drugih stranaca koji su bili ovde i koje nije bilo briga jer su znali da im je Istra usputna stanica", objašnjava 38-godišnji Crnogorčić.

Ističe da je u krugu ljudi sa kojima prati Istru, Ejnar omiljeni fudbaler, ali mu i zamera što je ponekad „neoprezan" zbog čega ume da „napravi nepotreban penal".

Ipak, ne krije da će mu biti žao ukoliko napusti klub na kraju sezone.

„Znam da je prošle sezone kad ga je Alaves povukao natrag u Španiju zaplakao jer je želeo da ostane u Istri - to je ono što, verujem, svaki navijač Istre ceni", zaključuje Puljanin.

Baskijac na Balkanu - Pula i Beograd

Za dve i po godine koliko boravi u Puli, stigao je da presluša mnoge pesme legendarnih pulskih pank bendova KUD Idijoti i Fakofbolan, ali i da upozna grad i ljude.

„Vidim na neki način izvesne sličnosti između mene i njih jer oni za sebe smatraju Istranima, dok sam ja Baskijac", ističe fudbaler.

Naglašava da su Puljani „opušteni i posvećeni" i da nikada nije imao problema od kada se preselio u grad fabrike Uljanik, boksera Mate Parlova i filmskog festivala u čuvenoj Areni.

„Mislim da svi koji nisu iz Pule imaju samo lepe reči za nju."

Dopada mu se i more koje zapljuskuje gradske obale, kao i okolne prirodne lepote, dok zimi, kada ima manje sadržaja, zanimaciju pronalazi šetajući pored po plaži, gradskim parkovima i šumama.

Po dolasku se dao i na učenje hrvatskog jezika, a prve reči koje je zapamtio bile su psovke.

Sada razume skoro sve, ali mu predstavlja problem kada treba da „govori na hrvatskom ili srpskom".

„Mogu da odem do supermarketa i da pričam, ali ako konverzacija krene u nešto drugačijem smeru, moram da im kažem, izvinite da li možete da mi se obratite na engleskom ili italijanskom jer mi je hrvatski ograničen'", priča Baskijac, osmehujući se.

Široka interesovanja i ljubav prema putovanjima odvele su ga na jedan vikend i do glavnog grada Srbije, još dok je igrao za zagrebački Rudeš.

U Beogradu je kaže razgledao grad, a posebno su ga zanimale „zgrade razorene u NATO bombardovanju", o čemu je hteo više da sazna.

Igrajući za Alaves družio se i sa nekoliko srpskih igrača - Aleksandrom Pantićem, Nenadom Krstičićem, Aleksandrom Kataijem i Rankom Despotovićem.

Ističe da ih „veoma ceni jer su imali dobar odnos sa njim i veoma su fini".

„Uvek su mi govorili lepe stvari o Beogradu, žurkama i ljudima tamo i predlagali da ga posetim i da im se javim, pa ako su tamo da se družimo", priča Ejnar.

Tada nije stigao da se vidi sa nekadašnjim saigračima, ali obećava da će to učiniti „kada se ukaže naredna prilika".

Zeleno-žuta neizvesnost pred poslednje kolo i finale kupa

Da li će zeleno-žuti dres Istre sa brojem osam od naredne sezone zameniti nekim drugim, Ejnar još ne zna.

„Srećan sam ovde u potpunosti i vidim sebe kao bitnog igrača u timu, ali zaista ne znam šta će biti jer mi ističe ugovor, a tu je i Kovid, tako da ne mogu ništa da kažem jer nisam siguran", navodi Baskijac.

Do kraja sezone je ostalo još jedno kolo.

Istra 1961 je trenutno na pretposlednjem mestu na tabeli, dok je od mesta ispadanja deli samo jedan bod.

Ipak, finale kupa koje će se odigrati u sredu, 19. maja protiv zagrebačkog Dinama na stadionu u Velikoj Gorici, raduje navijače Istre, ali i njenog odbrambenog igrača.

Iako je klub iz glavnog grada Hrvatske favorit, Ejnar smatra da je u fudbalu sve moguće i da „jedino treba da budu svoji i uz malo sreće mogu da pobede".

„Nadam se da kada se naredni put čujemo ili vidimo, da ćemo tada biti osvajači kupa", zaključuje istrina osmica.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.19.2021)