Велимир Бата Живојиновић: Пет година од смрти најпопуларнијег југословенског глумца

Био је Валтер, Столе у бици на Неретви, трговац перјем Мирта, балкански алфа мужјак Трокрилни, који „не воли да му се тетке мувају по стану док ради&qуот;, официр ЈНА Гвозден, који је „другу Титу ишао на сахрану 350 километара пешке&qуот;.

Био је народни посланик у четири скупштинска сазива и кандидат Социјалистичке партије Србије на председничким изборима 2002. под слоганом „Знамо се&qуот;.

Политичка парола је била тачна, јер је био најпопуларнија филмска звезда у бившој Југославији и глумац кога су волели милиони Кинеза.

Велимир Бата Живојиновић, глумац који је одиграо највише улога у југословенском филму, преминуо је 22. маја 2016. године.

„Бата је био од оне ретке сорте глумаца који улази у кадар као Бата Живојиновић, а ми гледаоци му истовремено верујемо да је он лик који игра,&qуот; описује га редитељ Рајко Грлић, који је с њим снимио филм У раљама живота.

• Милена Дравић - глумица која је очарала Хичкока, Формана, Џека Николсона
• Битка на Неретви: Филм који је довео Холивуд у СФРЈ
• Холивудски снови остварују се на истоку
• Филм „Славица“: Револуционарна мелодрама и мелем на ратне ране Југославије

Дечко с Крста ступа на сцену

Рођен је 1935. године у Јагодини, отац Драгољуб је био судски извршитељ, а мајка Тиослава домаћица. Детињство је провео у селу Кораћица на Космају.

Са 15 година почео је да ради као сценски радник у Академском позоришту у Београду, а Позоришну академију успео је да упише из трећег покушаја.

У Београдском драмском позоришту је прво статирао, а затим добијао мање улоге.

У првој филмској улози у Песми с Кумбаре (1955) редитеља Радоша Новаковића није проговарао.

„Бата је окупљао нас клинце из краја, водио на представе, био је наш идол&qуот;, каже адвокат Радослав Лале Вујадиновић за ББЦ на српском.

Вујадиновић је о дружењу на Црвеном крсту с познатим глумцем „увек спремим за шалу и авантуру&qуот; писао у монографији Валтер, пре Валтера.

Сећа се како га је Живојиновић водио на снимање филма Суботом увече (1957) Владимира Погачића у којем је играо боксера.

Према пријатељима је имао заштитнички однос, каже Вујадиновић, сећајући се како је Живојиновић рекао чувеном глумцу Павлу Минчићу: „Чувај ми овог клинца&qуот;.

Веће улоге је остварио у филмовима Вељка Булајића Влак без возног реда (1959) и Узаврели град (1961), што је био увод за ратне спектакле које ће снимити с овим редитељем шездесетих година 20. века.

Дас ист Валтер

„После Тита, највећи народни херој Другог светског рата,&qуот; написали су аутори Лексикона ЈУ митологије објављеног 2004.

„Има филмова у којима од почетка до краја само убијам Немце,&qуот; причао је Бата Живојиновић у документарном филму Цинема Комунисто Миле Турајлић.

За улогу у филму Козара (1962) Вељка Булајића, Живојиновић је добио Сребрну арену на Филмском фестивалу у Пули.

Битку на Неретви снимао је 18 месеци, а у најскупљем филму снимљеном у Југославији играле су светске звезде попут Јула Бринера, Орсона Велса и Сергеја Бондарчука поред Милене Дравић, Бориса Дворника и Љубише Самарџића.

Народно ослободилачка борба је оснивачки мит Југославије, али не у смислу да представља лажни мит, већ је прича о настанку те државе, сматра документаристкиња Мила Турајлић.

„За Југославију као политичку творевину било је неопходно да се та прича прича изнова свакој генерацији, зато је партизански филм од суштинског значаја за политичке темеље Југославије,&qуот; каже она у разговору за ББЦ на српском.

Живојиновић се појављује и у другом филму ове редитељке, Друга страна свега, у архивском снимку уласка родитеља војника у Словенији у јуну 1991. у Народну скупштину, а он покушава да их умири.

Погледајте видео: Прва посета Тита Великој Британији

После филмова аутора који су учествовали у рату и спектакла са холивудских звездама попут Ричарда Бартона, 1970-их година партизански филм постаје део акционог жанра.

За то је заслужан редитељ Хајрудин Шиба Крвавац, у чијим филмовима Мост, Диверзанти, Партизанска ескадрила и Валтер брани Сарајево је играо и Живојиновић.

Партизани нису били блатњави, измучени и гладни ратници, већ су приказани као модерни акциони хероји.

Филм Валтер брани Сарајево је први инострани филм приказиван у Кини после културне револуције и видело га је више стотина милиона људи.

Његова популарност у овој земљи не јењава деценијама - радници на мосту Земун-Борча из Кине пожелели су 2012. да Кинеску нову годину проведу са чувеним Валтером.

Током тродневне посете Србији 2016, председник Народне републике Кине Си Ђинпинг срео се са Лулом Живојиновић, удовицом чувеног глумца, писали су тадаа медији.

О „непобедивом јунаку коме се не зна ни име, ни порекло, али и о човеку кога су сви, свесно или несвесно заборавили - Владимиру Перићу Валтеру&qуот;, редитељ Андреј Аћин је снимио филм 2012.

После успешне премијере филма у Београду, Валтер је приказан у Торонту, а Аћин се сећа како је филм прекидан неколико пута због дојава о постављеној бомби у биоскопу.

Они најхрабрији и најупорнији су одгледали филм до краја, каже он за ББЦ на српском, додајући да је тај филм показао да је дух бивше Југославије и даље жив.

„Када су се светла упалила показало се да је највећа снага филма била емоција коју су осетили и они који су расли ван оквира наших историјских и кинематографских тековина.&qуот;

• Други светски рат, антифашизам и ревизионизам: „Сутјеска је данас вишеструко издана&qуот;
• Прва пролетерска бригада - од народних хероја до избледелог сећања
• Живот жена у Србији током немачке окупације

Партизански филмови се данас другачије гледају у републикама бивше Југославије, али се најемотивније доживљавају у Босни, где су снимани и где су се офанзиве током Народно ослободилачке борбе и десиле, објашњава Мила Турајлић.

Поредећи различите партизанске филмове у којима је глумио Живојиновић, Турајлић сматра да овај жанр треба посматрати као неку „врсту споменика који учествују у прављењу пејзажа сећања на историјске догађаје&qуот;.

„Грешка је отписати партизански филм као чисту пропаганду, поготову кад се гледају они које су правили учесници НОБ-а, ту се осети сложеност људских односа, они носе зрно истине,&qуот; тврди она.

У више партизанских филмова, Живојиновићу је партнер био хрватски глумац Борис Дворник, с којим се годинама дружио.

Свађе у јавности колега и великих пријатеља током ратних сукоба деведесетих растужиле су многе њихове љубитеље.

Живојиновић и Дворник помирили су се у телевизијској емисији 2006, али се никада нису срели уживо.

Јунак Црног таласа

Иако је најпознатији по улогама у партизанским блокбастерима, Живојиновић је остварио запажене улоге код чувених редитеља југословенског Црног таласа.

Играо је у првом дугометражном филму Жике Павловића Непријатељ (1965) насталој по причи Двојник Фјодора Достојевског.

Изјавио је да му је рад с Александром Сашом Петровићем донео „најлепше и најчудније ствари у животу&qуот;.

Властимир Судар, филмски редитељ и професор на Универзитету Кингстон, написао је књигу Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића.

Подсећајући да је Живојиновић за једну од ретроспектива у Кинотеци од десет филмова одабрао три филма Саше Петровића, Судар у разговору за ББЦ на српском тврди да је у филмовима овог аутора остварио најзначајније улоге.

Рајку Грлићу и Мили Турајлић најдража је Живојновићева улога је Милош Бојанић у филму Три, суочавањем са бесмислом рата кроз три приче.

Филм је номинован на награду Оскар 1966. у категорији Најбољи филм ван енглеског говорног подручја.

Следећи Петровићев филм Скупљачи перја је одушевио публику у Кану, а са Бекимом Фехмијуом, Бата Живојиновић игра главну улогу.

Портрет Мирте, трговца перјем у једном војвођанском селу, представља сложену улогу, која се противи многим важећим стереотипима у Ромима, а Живојиновић је остварио ширину овог лика на запањујуће добар начин, објашњава Судар.

По њему, филм Скупљачи перја представља „прави глумачки танго&qуот;, јер ту „Бата Живојиновић не глуми, већ одражава шта раде његове колеге, он је способан за изнијансиран спектар карактеристика, компатибилан с другим глумцима&qуот;.

Играо је и у филму Мајстор и Маргарита по роману Михаила Булгакова, а затим и у адаптацији књиге Хајнриха Бела, Групни портрет с дамом.

• „Дара из Јасеновца“, „Qуо вадис, Аида“ и борба за истину на филму
• Жан-Клод ван Дам напунио 60: Шест филмова које морате да погледате
• Фолк музика на филму: Комедија или тешка депресија

Пред крај Петровићевог живота, двојица сарадника су се нашли на различитим политичким странама.

Живојиновић је био кандидат Социјалистичке партије Србије на изборима 1992, а Петровић је из Демократске странке прешао у Либералну странку Николе Милошевића.

Док је током једног сучељавања Саша Петровић покушавао да представи опозициони програм, Бата Живојиновић је говорио: „Овај човек ми је као отац и ја га волим и поштујем&qуот;, сећа се уз осмех Властимир Судар.

Председник комисије за представке и жалбе

О чланству у Социјалистичкој партији Србије, Живојиновић се различито изјашњавао.

У интервјуу сарајевским Данима 2010. године, рекао је да је „желео да помогне праву ствар&qуот; - у другим разговорима је изјављивао да је „приступницу потписао готово случајно&qуот; .

Скоро деценију пре снимања филма Цинема Комунисто, Мила Турајлић је упознала Бату Живојиновића, кад ју је као студенткињу Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) ангажовала 2002. године да уради анализу скупштинских процедура.

У то време, Живојиновић је био председник Комисије за представке и жалбе, а њој се чинило да је искрено волео контакт са грађанима који су долазили да изнесу најразличитије примедбе.

Погледајте видео: Хапшење Милошевића: Сећања и ТВ серија

Некадашњи скупштински извештачи се сећају да је Живојиновић био међу ретким посланицима тадашње владајуће странке који је одржавао добре односе и са политичким супарницима.

Током рата, нудио је пријатељу Шиби Крвавцу да му помогне да изађе из опкољеног Сарајева.

Вељко Булајић, који је прекинуо контакт с њим деведесетих, у интервјуима датим после 2000. године, говорио је како зна да је Бата Живојиновић многим људима током рата помогао.

„Политика је можда била непотребна ставка у његовом животу, али верујем да је, као и на филму, све радио из чврстих личних уверења,&qуот; каже Андреј Аћин.

Кандидовао се за председника Србије 2002, али је Слободан Милошевић, тада у притвору у Хашком трибуналу, подржао Војислава Шешеља.

На изборима је добио 120.000 гласова и следеће године се повукао из политике.

Трокрилни и јака професионална етика

Међу стотинама улога, једна одскаче од онога што се од овог глумца очекује, а реплике се цитирају скоро 40 година касније - улога Трокрилног у филму У раљама живота.

Рајко Грлић није имао дилему - овај лик је могао да игра само Велимир Бата Живојиновић.

„У Југославији није постојао глумац који би тачније могао оживотворити балканску верзију мачо мена од Бате Живојиновића. Зрачио је поносом и снагом, а истовремено могао бити груб и сиров,&qуот; каже овај редитељ за ББЦ на српском.

Требало је наговорити глумца да искорачи из свог типичног репертоара, а недостатак новца био је препрека, па је Грлић осећао трему кад је позвао Бату Живојиновића.

„После непуна три минута ме је прекинуо и рекао. 'Не мораш даље. Долазим. Кад снимамо?'.

„Да ствар буде гора ту сцену смо морали комплетно да поновимо, јер је био неки проблем с објективом. Дошао је без речи приговора и у милиметар поновио сцену. Био сам му бесконачно захвалан,&qуот; каже Грлић.

Чувене реплике из филма оригинално у роману Дубравке Угрешић су написане на загребачком сленгу, али је Грлић одлучио да уз помоћ пријатеља, редитеља Срђана Карановића „посрби&qуот; реченице које изговара Трокрилни.

„Тако је настала толико цитирана реченица 'А сад ћу да те ка*ам!' која је, ако се тачно сећам, у оригиналу гласила 'Сад бум те шевил!'&qуот;

Лале Вујадиновић каже да је његов друг из детињства није одбијао послове.

„Ред и правила су му били веома важни, увек је био спреман да уради све што треба за редитеље и сценаристе,&qуот; каже он.

„Од обичних, приземних и смешних људи до трагичних хероја, не постоји тип човека који Бата не може да одигра.&qуот;

Још на студијама на Факултету драмских уметности, Мила Турајлић је чула да Бата Живојиновић не одбија улоге ни у студентским филмова.

Дарежљивост младим људима и „незајажљиву љубав према филму&qуот; осетила је током рада са њим на филму Цинема Комунисто, где је „спортски прихватио све што сам предложила&qуот;.

На премијери филма, седео је поред ње и пре изласка на сцени за поклон публици шапнуо јој је: „Овај тренутак никада нећеш заборавити&qуот;.

Не чуди што је имао скоро 300 филмских и телевизијских улога, сматра Андреј Аћин, али подсећа да је Живојиновић стварао у тренутку када је држава подржавала културу и филм.

Професионализам великог глумца на њега је оставио јак утисак.

„Бата је био ретко аутентична појава, било да су камере искључене или укључене. Није се лако давао завести, на питања је углавном имао унапред спремне одговоре које је скоро свима давао попут неке већ довољно пута одигране улоге,&qуот; каже он.

Аћин је снимао сцене с Живојиновићем за филм Валтер на Куби, где се глумац лечио од последица гангрене.

После недељу дана проведених са њим, Аћин тврди да је успео да упозна „Бату у његовој пуној величини&qуот;.

„Нису га случајно звали југословенским Џоном Вејном, то је био исти приступ глуми. Обојица су били већи од живота, а истовремено су играли сам живот,&qуот; закључује Рајко Грлић

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.22.2021)