Нестала деца у Србији: Шта се дешава кад родитељи пријаве нестанак детета и када ће бити успостављен Амбер алерт систем

Ни неколико година после најаве увођења система Амбер алерт који би могао да помогне у проналажењу нестале деце, Србија га још није успоставила.

У Србији се годишње пријави нестанак између 1.300 и 1.500 деце, податак је Фондације Тијана Јурић.

Иако се реч нестанак углавном повезује са отмицом, узроци нестанка су различити, па се тако најчешће дешава да дете самоиницијативно побегне од куће или установе у којој борави, додаје се у саопштењу Фондације.

Током 2020. године пријављен је нестанак 1.147 деце од којих је 1.103 је пронађено.

За 44 деце се још не зна где су. Тај број опомиње нас да се под хитно нешто мора предузети, рекао је у априлу 2021. године Игор Јурић, председник Фондације Тијана Јурић.

Ова Фондација, која носи име отете и убијене девојчице Тијане, од 2015. године залаже се за увођење Амбер алерт система, који постоји у многим земљама и који значајно помаже у проналажењу нестале деце - статистика показује да је ефикасан у 90 одсто случајева.

• „Тијанин закон“: Треба ли Србија да уведе доживотну робију
• Изречена прва казна доживотног затвора у Србији - за отмицу и злостављање девојчице
• Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете

Како полиција поступа у случају несталог детета?

Телефон звони, тражи се фотографија, узимају се подаци, полиција одмах креће у потрагу, ангажују се сви „расположиви ресурси&qуот; - овако изгледа почетак потраге за несталим дететом у Србији.

„У потрази се користе термовизијске камере, полицијски службеници претражују терен, а укључени су и припадници Жандармерије и Хеликоптерске јединице&qуот;, наведено је у саопштењу МУП-а.

Полиција почиње потрагу одмах по пријави нестанка.

Закон о полицији измењен је 2015. године, до када се чекало на почетак потраге између 24 и 48 сати.

Тај члан закона промењен је годину дана после смрти Тијане Јурић, девојчице која је отета и убијена, а измењени члан симболично је назван „Тијанин закон&qуот;.

Шта се дешава када нестане дете

Уколико се посумња на нестанак, треба одмах обавестити полицију.

Случајеви нестанка се пријављују полицији на број 192, а у Србији функционише и јединствени европски број 116000 за несталу децу.

Покренут је 2012. као СОС линија у организацији АСТРА.

Ова организација сарађује са полицијом, али и породици пружа различите видове подршке.

Број је доступан 24 сата дневно, седам дана у недељи, а позиви су бесплатни.

„Циљ овог СОС телефона је да, по пријему пријаве нестанка, осигура тренутну акцију усмерену на успешан проналазак детета, што подразумева помоћ полицији у вршењу потрага, као и подршку породици чије је дете нестало&qуот;, наводи се на сајту те организације.

Ова организација такође нуди помоћ и подршку у процесу опоравка и (ре)интеграције уколико је пронађено дете претрпело неки вид експлоатације.

„У зависности од дететових потреба, доступна је психолошка, правна и медицинска помоћ, саветовање, алтернативни смештај, подршка у наставку школовања и други видови неопходне асистенције&qуот;, кажу у АСТРИ.

• Везивање деце са инвалидитетом: „Модерно ропство“ траје годинама
• СОС линије: Чему то служи, а често и не ради
• Зашто није добро да партнер проверава ваш телефон

Кораци које треба предузети ако је дете нестало које предлаже организација која се бори против трговине људима АСТРА:

• ако је дете нестало у продавници или тржном центру, о томе траба обавестити одмах менаџера, обезбеђење или друге запослене
• ако је дете нестало из куће, треба претражити детаљно сва места где би могло да буде (унутар куће, код комшија, у парку, око зграде, околне улице итд.), односно сва места где би дете могло да буде, да заспи, или одакле не би могло да изађе
• позвати рођаке, суседе, пријатеље или пријатеље детета и тражити информације које би могле да користе приликом потраге за дететом
• уколико је нестало дете старије, проверити са његовим пријатељима да ли је некога обавестило о промени планова
• обавезно контактирати полицију и у станицу понети слике детета не старије од шест месеци

Извор: АСТРА

Шта је Амбер алерт?

Иако полиција ангажује сва расположива средства, постоје и други начини којима читава заједница може да се укључи у претрагу.

Један од њих је систем Амбер алерт, за чије се увођење залаже и Фондација „Тијана Јурић&qуот;.

У земљама у којима функционише, систем упозоравања - алармирања - јавности покреће сеа када постоји реална процена да је нестало дете у животној опасности.

Информације о нестанку детета се преко овог система хитно и истовремено пласирају кроз што више канала комуникације - на телевизији, радију, друштвеним мрежама, билбордима, постерима - како би целокупна јавност у врло кратком року била обавештена о нестанку детета.

Објављују се подаци о несталом детету, када и где је последњи пут виђено, како је обучено и коме се обратити у случају да неко запази и препознаје дете.

Овај систем је настао у Сједињеним Америчким Државама 1996. године.

Назван је по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса која је отета и убијена.

Према речима Роберта Ховера из Националног центра за несталу и експлоатисану децу (Натионал Центер фор Миссинг &амп; Експлоитед Цхилдрен), око 95 одсто Амбер алерт случајева се реши у року од 72 сата.

Када је о Европи реч, постоји мрежа у којој су Белгија, Бугарска, Кипар, Чешка, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Велика Британија, Швајцарска, Словачка, Румунија, Португал, Пољска, Холандија, Малта, Луксембург и Литванија.

У свакој земљи постоје правила када се систем активира, као и ко и како може да помогне полицији у потрази.

Захваљујући систему Амбер алерт, ддо децембра 2020. године више од 1.000 деце је успешно пронађено и спашено.

Хоће ли бити уведен у Србији?

Србија овај систем чека још од 2015. године, када је Фондација „Тијана Јурић&qуот; иницирала њено увођење.

Током 2020. године, Министарство правде формирало је радну групу, у којој су и представници других министарстава, а која би требало да нађе модел за примену оваквог система и у Србији.

Увођење оваквог система знатно би убрзало потрагу за несталим дететом у Србији, каже Игор Јурић, чија је ћерка Тијана отета и убијена у јулу 2014.

Њено тело пронађено је после 12 дана. Имала је непуних 15 година.

„Залажемо се за увођење оваквог механизма, јер не постоји адекватан начин да се сви грађани укључе у потрагу&qуот;, рекао је Јурић раније за ББЦ на српском.

Некадашњи министар унутрашњих послова, сада министар одбране Небојша Стефановић изјавио је у августу 2018. да држава разматра различите механизме са тужилаштвом и Министарством правде, а један од њих је и Амбер алерт.

„Видећемо шта ће бити могуће у овој години, да не бих давао неке рокове, али ћемо се потрудити да буде значајно боље него што је то било до сада&qуот;, рекао је тада Стефановић.

Скоро три године касније, у мају 2021. године, Игор Јурић је дошао на састанак у МУП на којем је требало да разговара о модалитетима увођења Амбер алерт система у Србији, односно о бољој и ефикаснијој потрази за несталом децом.

Али недуго потом Јурић и други представници Фондације „Тијана Јурић&qуот; напустили су просторије.

Јер, како су навели, састанку није присуствовао министар унутрашњих послова Александар Вулин.

Међутим, из МУП-а је потом саопштено да су „на састанак дошли и искусни професионалци, који се годинама уназад баве проблематиком нестале деце&qуот;.

Јурић је на Фејбсук профилу навео да су представници Фондације о тим проблемима желе разговарају искључиво са доносиоцима одлука.

„Не потцењујем стручност и знање присутних, али на овај састанак чекамо готово годину дана и неприсуством министра, држава јасно даје до знања колико јој је овај проблем битан или небитан&qуот;, написао је Јурић на Фејсбук профилу.

Из МУП-а је потом саопштено да су састанку присуствовали професионалци, који се годинама уназад баве проблематиком нестале деце.

У МУП-у наводе да је законска заступница Фондације „Тијана Јурић&qуот; Маја Атанасковић на почетку састанка, у кратком излагању, изнела предлог и виђење те организације како би будући Амбер алерт требало да изгледа.

„После њеног излагања, господин Јурић прекинуо је састанак уз опаску да је очекивао озбиљност, коју је требало, по његовом виђењу, да означи присуство министра унутрашњих послова Александра Вулина&qуот;, додаје се у саопштењу.

У МУП-у наводе и да су изненађени понашањем Игора Јурића јер су „очекивали да му мишљење и знање професионалаца који се годинама уназад баве овим послом буде важније од присуства министра на састанку&qуот;.

„Истовремено, опаска да присуство министра наводно треба да покаже како држава приступа овом проблему, неодрживо је, с обзиром на то да је Министарство унутрашњих послова у контакту и сарађује са Фондацијом Амбер алерт Европе са којом води интензивне разговоре о модалитетима увођења тог система у Србију, уз поштовање домаћег позитивног законодавства&qуот;, истиче се у саопштењу МУП-а.

Текст је допуњен 25. маја 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.25.2021)