Стара скојевка

Откад је умрла, прогања ме тета Марија, сјетим је се више пута мјесечно, што и није мало за жену коју сам познавала тек површно, која ми је ту и тамо дала чоколаду, прво мени док сам била дијете, а касније и мојој дјеци. Била је старога кова, одгојена да дјецу увијек треба даривати, па кад би јој се непозвани појавили на вратима, увијек је трчала да нам из неког свог бункера донесе чоколаду. Ваљда су жене то тако радиле, куповале на десетине чоколада па их