Хашки суд у уторак изриче правоснажну пресуду генералу Ратку Младићу

Међународни суд у Хагу изрећи ће у уторак, 8. јуна, правоснажну пресуду бившем команданту Војске Републике Српске (ВРС) Ратку Младићу, првостепено осуђеном на доживотни затвор због геноцида и злочина против човечности над несрбима током рата у БиХ.

Хашки трибунал је 22. новембра 2017. генерала Младића (78) неправоснажно прогласио кривим за геноцид у Сребреници; прогон Хрвата и Муслимана широм БиХ; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Младић је, по 10 тачака оптужнице, осуђен за геноцид у Сребреници и за злочине против човечности у 15 босанских општина: прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно премештање.

Трибунал је утврдио Младићеву кривицу и по четири тачке оптужнице за кршење закона и обичаја рата: убиства, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Младић је, првостепеном пресудом, ослобођен оптужбе за геноцид у још пет босанских општина - Фочи, Котор Вароши, Приједору, Санском Мосту и Власеници.

Према пресуди, Младић је био протагониста свеобухватног удруженог злочиначког подухвата са циљем трајног и насилног уклањања Муслимана и Хрвата са великог дела територије БиХ ради остваривања српске доминације.

Као учесници у том злочиначком, удружењу, пресудом су, поред Младића, означени и бивши председник РС Радован Караџић, чланови руководства Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић и други.

Трибунал је неправоснажно пресудио да је ВРС, под Младићевом командом, убила "неколико хиљада" муслиманских мушкараца из Сребренице, а десетине хиљада жена, деце и стараца присилно преместила у данима након заузимања енклаве, 11. јула 1995.

На првостепену пресуду, жалили су се и Младићеви браниоци и тужиоци.

Одбрана је жалбом тражила да Младић буде ослобођен или да му се поново суди, тврдећи да тужилаштво није доказало његову кривицу.

Браниоци су у жалби тврдили да није постојао удружени злочиначки подухват и да су се српске снаге под Младићевом командом само браниле од Армије БиХ.

Одбрана није негирала да је "одређен број" сребреничких Муслимана био убијен, али је у жалби тврдила тврдила и да су починиоци тих злочина били "осветници" међу локалним српским становницима, припадници полиције РС и безбедносни официри ВРС који су се "одметнули" од Младићеве команде.

По одбрани, многи од ексхумираних из масовних гробница били су убијени у борбама пре сребреничке кризе, а "5.000 до 6.000" страдало је у окршајима при пробоју колоне АБиХ и цивила из обруча ВРС око Сребренице.

Тужиоци су тражили да осуђујући део првостепене пресуда буде потврђен, али и да апелационо веће генерала Младића прогласи кривим и за геноцид над Муслиманима и Хрватима у пет општина у БиХ.

Заступници оптужбе су у жалби оценили да су судије погрешиле када су у првостепеној пресуди утврдиле да су Младићеве снаге имале "геноцидну намеру" да у пет босанских општина униште Муслимане и Хрвате као етничке групе, али да жртве нису чиниле довољно "значајан део" тих група да би злочини достигли размере геноцида.

Није извесно да ли ће генерал Младић присуствовати изрицању правоснажне пресуде.

Према документима одбране, Младић је као услов за појављивање у судници поставио да уз њега буду оба браниоца, Бранко Лукић и Драган Иветић. Одбио је могућност да заседање прати преко видео везе из судског притвора.

Браниоци су, међутим, тврдили да су обојица спречена да се појаве у судници - Иветић због болести, а Лукић зато што мора да поштује Младићева упутства.

Крајем маја, суд је одбио захтев одбране да изрицање правоснажне пресуде буде одложено зато што браниоци не могу да буду у судници.

Уместо бранилаца, уз дозволу суда, генерала Младића ће на изрицању пресуде заступати правна саветница одбране Пета-Луиз Багот (Пета-Лоуисе Баггот).

Апелационо веће је неколико пута упозорило главног браниоца Лукића да је обавезан да заступа свог клијента.

Већем које ће у уторак изрећи правоснажну пресуду генералу Младићу председава судија Приска Матимба Нијамбе (Присца Ниамбе) из Замбије.

Чланови већа су судије Мустафа Ел Баж (Мустапха ЕЛ Баај) из Алжира, Амината Енгум (Аминатта Н`Гум) из Гамбије, Елизабет Ибанда-Нахамија (Елизабетх Нахамиа) из Уганде и Сејмор Пентон (Сеимоур Пантон) са Јамајке.

Генерал Младић је у притвору у Схевенингену (Сцхевенинген) од 31. маја 2011. Ухапсиле су га власти Србије, 26. маја те година, у Лазареву крај Зрењанина и изручиле Трибуналу.

Суђење генералу Младићу трајало је од 16. маја 2012. до 15. децембра 2016. Током 530 радних дана, саслушано је 169 сведока оптужбе и 208 сведока одбране. У спис су уведене и писане изјаве још 214 сведока. Прихваћено је 9.914 доказних предмета.

Хашки трибунал је генерала Младића први пут оптужио 25. јула 1995, а оптужница је више пута мењана и допуњавана до 2011.

У првом појављивању пред Трибуналом, Младић је, почетком јуна 2011,. одбио да се изјасни о кривици, а судија је, у складу с правилима, у спис унео да се оптужени не осећа кривим.

Првостепену пресуду генералу Младићу изрекло је расправно веће у којем су, поред председавајућег Алфонса Орија (Алпхонс Орие) из Холандије, били још судије Баконе Молото из Јужне Африке и Кристоф Флиге (Цхристопх Флугге) из Немачке.

Пре него што се, у лето 2011, нашао у притвору у Схевенингену, генерал Младић је, по налазима лекара, био преживео три мождана удара.

За време проведено у притвору, Младић је био подвргнут бројним терапијама и неколико пута је оперисан, а 2013. се у судници захвалио Трибуналу што му је спасао живот.

Одбрана је, током целог процеса, указивала да се Младићево здравствено стање погоршава и да постоји ризик од фаталног можданог удара.

Браниоци су тражили и да буде утврђено да ли је Младић процесно способан.

Извештаји судских лекара, с друге стране, говорили су да је Младићево здравље задовољавајуће и под контролом, као и да му се пружа сва потребна медицинска нега.

(Бета, 06.06.2021)