Џеф Безос, Илон Маск и други амерички милијардери утајили порез

У јеку међународне дебате о повец́ању пореза за мултинационалне компаније, анализа независне организације за истраживачко новинарство "ПроПублица" потврдила је у уторак да је неколико америчких милијардера успело да у потпуности утаји порез на доходак и то неколико година.

По анализи те организације са седиштем у Њујорку, која на својој вебстраници тврди да жели да "осуди злоупотребу моц́и и издају поверења јавности", шеф "Амазона" Џеф Безос није платио савезне порезе у 2007. и 2011. години, а Илон Маск, шеф "Тесла", избегао је порез 2018. године.

Безос и Маск су међу тројицом најбогатијих људи на свету.

Извршни директор Мајкл Блумберг, бизнисмен Карл Ајкан и филантроп Џеорџ Сорош такође су успели да не плате савезне порезе неколико година, пише у чланку.

Да би дошла до тих налаза, организација тврди да је дошла до хиљада пореских пријава богатих Американаца током више од петнаест година.

"Укратко: они руше темеље америчког мита о порезу: да свако плац́а свој поштен део и да најбогатији плац́ају највише", пишу аутори текста.

"ПроПублица" тврди, на пример, да је Безос затражио и успео да прибави порески кредит од 4.000 долара за своју децу 2011, године у којој је у пријави пореза навео губитке вец́е од годишњег прихода.

Безос је, међутим, у априлу ове године подржао повец́ање пореза које жели амерички председник Џозеф Бајден ради финансирања његовог плана за улагања у застарелу инфраструктуру у САД.

"Најбогатији људи у САД, који су остварили огромну зараду током пандемије, нису платили свој поштени удео", рекао је у уторак председник Одбора Сената конгреса САД за финансије, Демократа Рон Вајден, и најавио "предлог" у том смислу.

Одговарајуц́и на чланак "ПроПублица", портпарол Сороша навео је губитке при инвестирању 2016-2018. године како би оправдао неплаћање савезног пореза. Блумберг и Ајкан су рекли да су "платили порез који су морали да плате", а остали поменути нису одговорили на питања АФП.

"ПроПублица" је израчунао своју "истинску пореску стопу" коју јесте плац́ао сваки милијардер. Резултат те рачунице је да је, на пример, Ворен Бафет, док је његово богатство експлозивно расло захваљујуц́и расту цена акција између 2014. и 2018, дао за порез свега 0,10 одсто од своје укупне добити.

(Бета, 08.06.2021)