Животна средина и енергија ветра: Шта су ветропаркови и јесу ли заживели у Србији

„Будућност је у ваздуху и дува са ветром промена&qуот;, речи су хита бенда Скорпионс које су обележиле 1990. годину.

Вероватно нико од њих није ни слутио да ће песма бити актуелна и тридесетак година касније.

Но, овог пута се не ради о Хладном рату, већ ће ветар свакако одиграти важну улогу у бици коју планета води за опстанак.

Симбол промена сада неће бити Горки парк у Москви, већ ветропарк - „фарма&qуот; на којој се не обрађују житарице, воће или поврће, већ ветар.

• Да ли Србија може да смањи коришћење угља и зашто је то важно
• Зашто струја у Србији поскупљује и колики ће вам бити рачун од 1. фебруара
• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич

Популарност електрана које користе снагу ветра у порасту је широм света због њихове дугорочне економске исплативости, али и улоге које имају у очувању животне средине.

Међутим, еколошки активисти указују и на проблеме.

Ветропаркови, осмишљени да производе јефтинију енергију и смањују испуштање угљен-диоксида у атмосферу, могу да буду и претња по природу.

Шта су „фарме ветра&qуот;?

Када користите вентилатор или фен, трошите електричну енергију да бисте добили струјање ваздуха.

А како коришћењем ваздушних струја можемо добити енергију?

Снажним кретањем ваздуха које покреће сунчева енергија настаје ветар.

Он делује аеродинамичном силом на пропелере ветротурбине и тако се кинетичка енергија ветра претвара у механичку или електричну енергију.

Коришћење струјања ваздуха за производњу енергије није изум новог доба - у Персији, данашњем Ирану, енергија ветра коришћена је за прераду пшенице у млиновима који подсећају на данас познатије ветрењаче.

Проналазак електромотора у 19. веку означио је почетак експеримената у производњи електричне енергије, а коришћење ветра у производњи доживело је замах 1930-их.

У то доба је у Сједињеним Америчким Државама почела градња првих ветроелектрана, постројења у којима се вршила електромеханичка конверзија енергије ветра.

• Зашто волимо и мрзимо електричне тротинете
• Имамо паметне телефоне, да ли ћемо имати и јефтину струју
• Шест ствари које нестају због климатских промена

Данас је укупан годишњи капацитет ветропаркова на светском нивоу достигао 774 гигавата, што подмирује седам одсто светске потражње за електричном енергијом, показује извештај Светске асоцијације за енергију ветра (ВВЕА) за 2020. годину.

У Кини се произведе највише струје на годишњем нивоу коришћењем енергије ветра - чак 290 гигавата.

Немачка је лидер у Европи по употреби енергије ветра, са 62.7 гигавата електричне енергије добијене на овај начин у 2020. години.

О енергији ветра

• Енергија ветра је обновљив извор енергије
• Најчешће се користи за производњу електричне енергије
• Не захтева, у већини случајева, додатну потрошњу конвенционалних горива
• Најмање загађује животну средину, али може да буде опасност по птице и слепе мишеве
• Енергију ветра користили су још древни Персијанци и Кинези
• Крсташи су у Европу донели концепт коришћења енергије ветра још у 13. веку
• Енергија ветра је данас најзаступљенији вид обновљивих извора енергије у свету

Извор: ввв.нетинвест.рс

Србија у ветровима

У Србији су прве ветроелектране постављене на прелазу између прве и друге деценије овог века.

„Позитиван бум&qуот; уследио је са усклађивањем законских оквира 2014. године, каже за ББЦ Петар Митровић, адвокат са вишегодишњим искуством заступања компанија које послују у овој области.

Србија тренутно има девет ветроелектрана, са укупним годишњим капацитетом од око 400 мегавата.

Највише их је у Банату и у Источној Србији, јер су та подручја најветровитија.

„Равница је, наравно, први избор, али Србија има много потенцијала за коришћење енергије ветра&qуот;, истиче Звездан Калмар, координатор за енергију и климатске промене у Центру за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР).

Србија располаже укупним потенцијалом за инсталирање ветрогенератора од два и по гигавата, показале су анализе овог невладиног удружења грађана чији је циљ промовисање одрживог развоја и унапређивања стања животне средине,

Када се израчуна потенцијал енергије снаге ветра по човеку у Србији, он износи, под условом да се сав искористи, око 0,91 КВх (годишње производње електричне енергије по дану) - што чини једну шестину дневне потрошње становника у домаћинству, пренео је енергетскипортал.рс.

Шта то значи за потрошаче електричне енергије у Србији?

Обновљиви извори енергије би могли да умање цену струје за грађане уколико су на одговарајући начин спроведени на мрежу снабдевања.

Но, модел по којем се тај процес одвија у Србији може имати супротан ефекат.

„Да бисте пустили ветар у мрежу, сваки оператор ветра у цену мора да угради део који плаћа Електропривреди Србије за приступ мрежи.

„Цену струје ће толико оптеретити обновљиви извори, да ће људи код нас практично замрзети ове изворе енергије&qуот;, тврди Звездан Калмар.

Редакција ББЦ на српском контактирала је службенике Министарства рударства и енергетике како би добила више информација, али до тренутка објављивања текста није добила коментар.

Први услов за изградњу ветропаркова је одабир локације на којој има довољно ветровитих дана.

Важна је и просечна снага ветра на одређеном поднебљу, као и стабилност струјања ваздуха на том месту.

Ветрогенератори се углавном постављају на великим висинама, јер су тамо струјања ваздуха учесталија и јача.

Хоризонталне ветротурбине, познате и као модерне ветрењаче, чешће се могу видети у ветропарковима, како у свету, тако и у Србији.

Постоје и вертикалне које се ређе употребљавају.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић истакла је у марту да је циљ Владе Србије да до 2040. године најмање 40 одсто енергије долази из обновљивих извора.

Међутим, Звездан Калмар сматра да пракса у нашој земљи изгледа нешто другачије.

„У овом тренутку у Србији ветроенергија није зелена енергија, нити ће то бити.

„То ће се десити искључиво онда када она не буде интегрисана у систем уз помоћ енергије која долази из угља&qуот;, објашњава он.

За интеграцију у систем сагорева се додатна количина угља у термоелектранама.

На тај начин долази до повећања загађења ваздуха, а може доћи и до економских губитака.

Неопходно је одржавати ниво рада блокова у термоцентралама због стабилности мреже и у тренуцима када се у систем пушта енергија из обновљивих извора, угаљ у тим постројењима сагорева се у „празно&qуот;, каже Калмар.

„Држава је због тога намерно минирала процес имплементације обновљивих извора увођењем квота и лимитираним издавањем дозвола за изградњу&qуот;, тврди он.

По његовом мишљењу, решење би могло да представља коришћење хидроцентрала или батерија које нису литијумске.

Како је ова област регулисана у Србији?

Поред основних услова за градњу и функционисање ветропаркова које одређује Закон о енергетици, Закон о коришћењу обновљивих извора енергије детаљније регулише ову област.

За добијање неопходне дозволе за изградњу и пуштање у рад ветроелектрана, пројекат мора бити израђен у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о процени утицаја на животну средину.

Први кораци ка подстицању обновљивих извора енергије су направљени 2009. године, али регулатива тада није била адекватна, каже адвокат Митровић који има вишегодишње искуство заступања компанија које послују у овој области.

До позитивног бума је дошло 2014, када је донет нови Закон о енергетици којим су постављене „реалније и боље основе&qуот; за развој овог сектора, каже он.

Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине израдило је 2013. године Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије.

Држава је 2016. почела да стимулише инвеститоре како би се обезбедило више енергије из чистих извора.

Према члану 13 Уредбе о мерама подстицаја за повлашћене произвођаче електричне енергије предвиђено је увођење фид-ин тарифа.

„То је значило да свако ко уђе у систем фид-ин тарифа има право да у периоду од 12 година продаје струју Електропривреди Србије (ЕПС) по унапред утврђеним ценама&qуот;, напомиње Петар Митровић.

Ситуација се у међувремену променила.

Крајем априла ове године, Србија је добила нови Закон о коришћењу обновљивих извора енергије и тарифе се сада користе искључиво за мале пројекте у које спадају ветроелектране снаге до три мегавата.

Већи ветропаркови могу да рачунају на одређене тржишне премије, али ЕПС више нема обавезу да откупљује електричну енергију од њих.

Дошло се до закључка на нивоу Европске Уније да више нема потребе за пружањем ове врсте стимуланса и нови закон је потпуно усклађен са европским директивама, каже Митровић.

За изградњу ветропарка у Србији је потребно да прође „две до три године од `нулте тачке` до добијања грађевинске дозволе за овакве пројекте&qуот;, каже Митровић.

Поред грађевинске дозволе, ту је и координација и комуникација са оператором преносног система у вези са условима по којима се електрана прикључује на преносни или дистрибутивни систем.

Такође, неопходно је урадити студију процене утицаја пројекта на животну средину.

Како зелена технологија може да нашкоди природи?

Погодне локације за изградњу ветропаркова у Србији налазе се у близини станишта великог броја птица или на њиховим прелетним путевима.

„Ако се не пројектују исправно, ветроелектране могу да нанесу трајну штету птицама и слепим мишевима&qуот;, каже Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавања птица Србије.

Најугроженије су велике птице и грабљивице попут орлова, соколова, рода и лешинара који немају природног непријатеља.

Поред Баната, Ружић наводи и Лабудово окно на току Дунава недалеко од Ковина.

Током зиме тамо борави више од 100.000 птица и било би „катастрофално&qуот; правити ветроелектране у близини ове оазе природе, оцењује он.

„Ништа се у природи не окреће брзином којом се окрећу пропелери ветротурбина.

„То иде и до 250 километара на час и дивље животиње, пре свега птице и слепи мишеви, немају механизам одбране против тога&qуот;, напомиње Ружић.

Обавезан једногодишњи мониторинг на основу којег се ради процена утицаја на животну средину постоји како би се заштитио биљни и животињски свет у областима изградње ветроелектрана.

Међутим, Ружић каже да је питање колико су студије квалитетно урађене и која је методологија коришћена.

„Свесни смо да су велике компаније у овој сфери доста моћне и оне могу да изврше одређени притисак на доносиоце одлука&qуот;, сматра он.

• Шта значи кад је загађење ваздуха у љубичастом
• Електрична возила далеко од српских путева
• Шта (ни)смо урадили да сачувамо планету

Ко су власници ветропаркова у Србији?

У Србији постоји укупно девет активних ветроелектрана, а највећа „фарма ветра&qуот; је Чибук И у банатском селу Мраморак и власништво је Ветроелектрана Балкана (ВЕБГ), ћерке фирме компаније Тесла Винд.

Компанија Континентал винд Србија (ЦВС), огранак истоимене америчке компаније, основала је фирму Тесла винд.

Како се наводи на сајту ове компаније, садашњи власници су компанија Масдар из Уједињених Арапских Емирата, Талери Енерџи из Финске и огранак немачке развојне банке КфВ.

Четири домаће и мешовите компаније основале су Српско удружење за енергију ветра у децембру 2010. године, показује Одлука о оснивању овог удружења до које је дошао Крик, мрежа за истраживање криминала и корупције.

Садашња премијерка Србије Ана Брнабић је заступала ово удружење од фебруара 2012. до фебруара 2017. године, када је формално престала да обавља ову функцију, само неколико месеци пре именовања за председницу владе.

Брнабић, тада запослена у Континентал Винд Србија, постаје директорка и заступница ове компаније 2013. године, наследивши Лидију Удовички, сестру некадашње министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички.

У августу 2016. године напустила је компанију, непосредно пре уласка у владу Александра Вучића, када је преузела ресор управо од Кори Удовички.

Компанија Финтел енергија АД управља ветропарком у Кули и „фармама ветра&qуот; Ла Пичолина и Кошава у околини Вршца.

Финтел планира изградњу девет нових ветропаркова у Војводини и Источној Србији.

Белгијска компанија Елицио власник је ветропаркова Малибунар и Алибунар у у Банату, а „фарма ветра&qуот; Ковачица припада компанији Енлајт са седиштем у Израелу.

Ветропарк Девреч И у општини Тутин у власништву је словеначко-српске компаније Хидро винд, док ветроелектраном Китка управља компанија Ер Енерџи из Уједињених Арапских Емирата.

Извор:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.15.2021)