Застој у изградњи термоелектране Колубара Б (ВИДЕО/ФОТО)
Министарство рударства и енергетике Србије наложлио је крајем маја да се обустави градња термоелектране Колубара Б у општини Лазаревац, недалеко од рудника угља док се не ураде студије економске и еколошке оправданости. То је изазвало страх код радника да ће остати без посла због чега су организовали протестни скуп.
Јавно предузеће које се бави производњом електричне енергије Електропривреда Србије на челу са вршиоцем дужности директора Милорадом Грчићем није задовољно таквом одлуком Министарства и тврди да ће због тога Србија имати проблем са несташицом струје.
"Колубара Б" је почела да се гради пре неколико деценија и према грубој процени до сада је потрошено око 400 милиона евра, али се у градњи није одмакло од почетка, а нису обезбеђене ни све потребне дозволе.
Србија је, према објашњењу Министарства рударства и енергетике заустављањем градње те термоелектране одлучила да направи први озбиљнији корак у декарбонизацији енергетског сектора и спровођењу енергетске транзиције.
Координатор еколошког покрета Коалиција за одрживо рударство Звездан Калмар. сматра да Србија не може своју енергетску политику да базира на угљу
"Нисмо само против Колубаре Б, већ против изградње било које нове термоцентрале. Цена струје да би покрила еколошке и климатске последице морала аутоматски да се дигне са садашњих пет или шест евроценти на 25 и више", каже Калмар.
Министарство је саопштило да енергетска транзиција не значи ни нагло затварање термоелектрана, ни губитак радних места, већ пре свега доношење плана до 2050. године који ће обезбедити да Србија има довољно енергије. То подразумева и инвестиције у изградњу нових енергетских капацитета и отварање нових радних места.
„Ово је сада на нивоу почетних дозвола. Ми можемо да тврдимо да дозволе неће добити до неке 2025. Када крену да граде то ће бити можда готово до 2030. године. То значи да би пројекат, за чији је циклус повратка капитала потребно 50 година, требало да се отплати за 20 година. То значи да бисмо од 2030. до 2050. морали да плаћамо, рецимо, три пута већу цену струје", сматра Калмар.
У Србији су у последњих десетак година еколошки покрети први пут подржали одлуке Министарства рударства и енергетике. Након разговора председника Србије Александра Вучића и председника синдиката Колубара Б Миодрага Ранковића који је организовано протести скуп, радници су се умирили.
Прилог Кинеске медијске групе (ЦМГ).
(Бета, 16.06.2021)