Стефан Миленковић у Интервјуу петком: „Класика не може да опстане ако се мало не приближи људима"
Прослављени виолиниста који се после неколико деценија вратио у Србију говори о значају наступа уживо, али и о страсти према природи и падобранству.
Вундеркинд, виртуоз, српски уметник столећа, виолиниста који је већ у шестој години наступао са оркестром, у белом смокингу.
Тако су некада описивали данас четрдедесетчетворогодишњег Стефана Миленковића, јединственог музичара са каријером која малтене траје од кад је проходао.
Са десет година свирао је за бивше америчке и председнике СССР-а, као 14-годишњак имао је концерт пред папом, а хиљадити наступ у каријери одржао је са само 16 година.
И данас се радује кад наступа, али само пред публиком.
„Каква год да је сала, ако нема људи, не значи ништа, јер је то попут храма без људи који се у њему моле&qуот;, каже Миленковић у интервјуу за ББЦ на српском који је вођен преко Скапјпа.
- Интервју петком - Дарко Рундек и Екипа
- Кармен - од трагичне јунакиње до феминистичке иконе
- Коме је Бетовен посветио „За Елизу&qуот;
„Концерти су ритуал, посебан стил живота&qуот;
Крајем маја 2021. године, одржао је концерт у природи, под липом, у београдској Ботаничкој башти.
У плавој кошуљи и жакету, овог пута без добро познате лептир машне, држећи у руци виолину, која датира још из 1773. године. а коју је правио један од најважнијих мајстора у историји - Ђовани Батиста Гваданини.
Лагано, са много емоција како је већ навикао, Миленковић не крије да је уживао.
Посебно после годину дана принудног изгнанства од живих наступа због пандемије корона вируса.
Томе је допринео и простор који је, како каже, додао ванвременску ноту и да се на тренутак сви изместе ван града у неку другу димензију, као да је све нормално.
Сви су жељни дешавања и повратка на старо, сматра Миленковић.
Кад стане на бину описује тај тренутак као мешавину усхићења, помало треме, одлучности, па и ослобођења.
Током дуге каријере навикао је на путовања, на, како каже, посебан стил живота.
„Волим тај стил, увек сам волео да сам у покрету и у обично сам у години и био око 200 дана у путу, а онда сам одједном толико дана код куће&qуот;, прича Миленковић.
Зато му је цела ситуација око пандемије корона вируса и онлајн наступа била неприродна.
„Седнете у столицу, па наместите компјутер, па се не мрдате сат времена.
„Па ко то ради? Нико. Поготово кад имате ту опцију која није обавезна, па се догађају можете прикључити накнадно.&qуот;
Баук персонификован у корона вирусу унео је промене и на пољу студирања, па се и настава преселила у виртуални свет.
Теоријски предмети се некако и могу одржавати, али је са часовима свирања то мало другачије.
Успешност часа пре свега зависи од технологије.
„Морате да имате добар микрофон, солидну камеру, али и платформу са подешавањем за звук, пре свега за звук инструмента.
„Већина тих платформи има подешавања за глас али не и звук.
„Била је то препрека за цео свет&qуот;, каже Миленковић.
Препрека са којом се и он као професор морао изборити.
- Меријен Фејтфул - певачица која спаја уклете песнике и рокенрол
- Да ли ће вакцина против Ковида-19 овог лета бити улазница за концерте
Ко је Стефан Миленковић
- Рођен је 1977. у Београду, где је и дипломирао на Универзитету уметности. Студирање наставља на Школи Џулијард у Њујорку, где је од 2003. и предавао
- Добитник великог броја награда на такмичењима - Јарослав Козиан Интернатионал Виолин Цомпетитион, Родолфо Липизер Цомпетитион, Лудвиг Спохр Интернатионал Виолин Цомпетитион, Интернатионал Паганини Цомпетитион, Тибор Варга Цомпетитион, Иехуди Менухин Цомпетитион, Qуеен Елисабетх Мусиц Цомпетитион…
- Уметник Века (2002), Најхуманија Особа (2003), и Бренд личност године (2010)
- Награђен је орденом Карађорђеве звезде првог степена 2021. године
- Четири комерцијална издања за италијанску кућу Динамиц, међу којима су Комплетне Сонате и Партите за Соло Виолину композитора Ј. С. Баха, Комплетну музику за Соло Виолину као и 24 Каприса композитора Николо Паганинија, и Инцуор пиу нон ми сенто композитора Николо Паганинија
- Снимио је и бројна издања за српску кућу ПГП. Скорашња ЦД издања укључују премијерно снимање Виторио Ђанинијевог клавирског трија и клавирског квинтета са учесницима Манчестер фестивала камерне музике
- Тренутно је уметнички директор нове сале у Новом Саду и професор на Академији уметности у Новом Саду
Једна акт ташна и учење у путу
Студентски дани нису прошли без потешкоћа.
Деведесете - године инфлације, звецкања оружја, отежаних телефонских веза, када су путовања готово била немогућа.
У том окружењу породица Миленковић и сама погођена многим проблемима морала је да напусти Балкан и насели се у мало италијанско место Тортона.
Стефан је тада учио када је могао - у путу, колима, авиону.
Долазио би на неколико месеци и давао испите ванредно.
Све то га није спречило да постане најмлађи дипломац у историји Музичке академије у Београду.
Присећа се да је имао неку акт ташну коју је облепио налепницама што је за то време било у моди.
„Било је то тако, како је могло и бити. Ипак, памтим тај период као нешто лепо.&qуот;
- О чему италијанска група Кома Козе пева у песми „Југославија&qуот;
- Синан Сакић - од омраженог до обожаваног, од рокера до фолкера
Сусрет са Слободаном Милошевићем
Деведесетих се сусрео и са тадашњим председником Савезне Републике Југославије Слободаном Милошевићем.
Свирао је на добротворном концерту са гудачима Светог Ђорђа у Београду.
Концерт је каснио и када је изашао на сцену, у публици је угледао првог човека тадашње државе.
Сусрет који му се није свидео, јер је за њега он био и остао негативна личност.
„Није ми се свирало и онда сам сав тај гнев преусмерио против те особе. Следило је упознавање. Руковао сам се.
„Он је прокоментарисао да сам порастао и ја сам рекао - па да&qуот;, присећа се Миленковић.
Да ли би свирао да је тада знао да ће и он бити ту, не зна, али сматра да уметници свирају зато што су уметници и зато што воле музику.
„Ја не могу да спречим нити да забраним некоме да дође на концерт и то је саставни део нечега што је јавни посао.&qуот;
Од Токија до резервата Навахо
Свирао је пре тога пред многим светским лидерима и званичницима.
Имао је десет година када је на Божићном концерту у Вашингтону свирао за тадашњег америчког председника Роналда Регана.
Само годину дана касније свирао је за совјетског лидера Михаела Горбачова и то у Београду.
Слушао га је и Папа Јован Павле Други када је српском виолинисти било само 14 година.
Наступао је од Токија до резервата Навахо Индијанаца и сусретао се са различитим реакцијама публике са којом, каже, воли да успостави контакт.
Јапанци су га дочекали без узвика, суздржано, али су их изрази лица одавали - уживали су.
„Видиш те озарене фаце, дигнуте главе и дланове који пљескају.
„Ми смо имали пет бисева, али ни на једном нико није викнуо браво.&qуот;
Европска публика је, пак, отворенија.
Иако се разликују у менталитету и темпераменту сходно поднебљу, суштина је увек иста.
„Људско биће долази на догађај да дели ту енергију, не само да чује и види тог композитора и музичара, него да промени властиту реалност за неко кратко време. То је свуда исто.&qуот;
Издваја и искуство у резервату Навахо, коме је приступио отвореног срца са циљем да просто покаже шта је то што ради.
„Реакција је била веома срдачна, они су то прихватили онако како сам то и представио и надао се.
„Били су то средњошколци који су показали заинтересованост према томе што радим. То је доказ да је музика универзални језик.
„Рекао бих да су људска бића иста на одређеном нивоу, имају разлике, рачвају се историјски, културолошки, али на оном једном основном енергетском нивоу нема препрека.&qуот;
„Класику треба приближити људима&qуот;
Елитистички призвук који се у прошлости често приписивао класичној музици је више вештачки конструкт, мишљења је Миленковић.
„Класика не може да опстане ако се мало не приближи људима.
„Ниједан од тих уметника, композитора, није имао тај приступ.
Свирали су они и за краљеве, племиће, јер су ти људи, примећује, подржавали уметност.
„Један Бах је, рецимо, свирао у позоришту где су људи носили храну и пиће. То је била забава за народ.
„Паганини који је правио шоу и остао као модел - солисте звезде.
„Лист који га је копирао. Брамс који је између ставова сонате стављао друга лаганија дела како би разбио сопствену форму.&qуот;
Конзервативан приступ појавио се после Другог светског рата.
Посећивао се догађај да би био виђен, али се то испоставио врло рестриктивно, нешто што може да убије саму сврху класичне музике и умањи број младих у публици.
Нови талас је на помолу који полако уклања ту аристократску стигму.
„Уметници су динамичнији, млади схватају да није само довољно сиврати добро класичан програм, мораш имати енергије у приступу, у програмирању, бити креативан.
„Ако желимо мешану публику, не можемо да свирамо исте ствари на исти начин и да очекујемо различиту реакцију.
„И оркестри и уметници сада креативно приступају сезонама.
„Морамо бити иновативни а тешко је јер се бавимо репродуктивном уметношћу&qуот;, појашњава виолиниста.
Кад се помешају гудачи и рок
Да класична музика може да иде руку под руку и са другим жанровима показује искуство које је делио са пет пута Греми награђиваним рок-бендом Горилаз у Аполо театру у Харлему, у Њујорку.
Необични наступ, како га описује, публика је оберучке прихватила упркос ситним непредвиђеним неприликама које су га пратиле.
Наиме, није било струје с обзиром да су биле старе инсталације у сали.
А струја је управо оно што је бенду Горилаз било неопходно како би извели анимације по којима су познати.
„Ми смо свирали са једва једном пробом, они иза неког паравана.
„Био је то оригиналан и директан концерт који је емитован на МТВ-ју.&qуот;
- Милош Карадаглић: „Колико год је некад комплексно одрасти на Балкану, толико се то врати као јединствена снага&qуот;
- Интервју петком - Дарко Рундек и Екипа
- Кармен - од трагичне јунакиње до феминистичке иконе
Виолински камп у Западној Србији
Иновативност код њега, чини се, не изостаје.
Тако организује први виолински камп у Србији међународног карактера у сарадњи са националном платформом „Србија ствара&qуот;, мада је већ имао искуства у томе, али ван Србије.
Десет уметника из Чешке, Јапана, Хрватске, Немачке и Србије имаће прилике да у јулу похађа двонедељни интезивни мастерклас, пун садржаја.
Од физичких вежби, теорије, вишесатног свирања, проба за камерну музику, хор, оркестар, вежби за дисање, против треме, до учења како се пише биографија а како се приступа маркетингу.
„То је први велики камп овде у Србији и једва чекам.
„Биће у Чачку, граду за који већина у свету није ни чула. За нас је то једна авантура.&qуот;
Падобранство, видео игре и ранч
Иако авантуристичког духа, где све своје носи са собом, Миленковић воли да време проводи и код куће, где се опушта уз неки филм, у познатом окружењу, што је посебно добило на значају, рођењем сина.
Како је стално са људима има момената када воли мир и тишину, због чега би волео да има и ранч.
Првобитна замисао је била да то буде у Вајомингу, али се можда се нађе и неки ранч, овде - у Србији.
„Скривени сам каубој, волим природу, чак и ту неку изолацију јер сам стално са људима, па бих имао тај неки моменат мира и слободе.&qуот;
Музика му није једина љубав.
Пасионирани је љубитељ видео игрица и падобранства, мада се хиљадити скок још није десио у чему га је спречила пандемија вирусом корона.
„Надам се да ћу се ове године вратити томе и да ћу ићи ка том циљу&qуот;, кроз осмех говори Миленковић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 06.18.2021)
