Пред буру

Нека ноћ буде опет онаква какву ви хоћете Ја више ништа не знам Ништа не разумем До само ноћ како опора и смоласта надолази Ноћ и ноћ и ноћ. Место злата и зла и добра и зида очаја Који се не срвшава о који ударим главом сваки час Један занос без лика један разум без крика За дугу ноћ која наилази Поглед и видик смешни и смешани занавек. Сем крви која тече између бола сваког и бола сваког Нема тог виска који ће да им мери дубину. Заборави своје памћење заборави