Avganistan, Amerika i Talibani: Ključna vazdušna baza napuštena pod okriljem noći, avganistanski vojnici beže u Tadžikistan pred ofanzivom ekstremista
Vojnici su se povukli preko granice „kako bi spasili sopstvene živote", saopštila je Granična služba Tadžikistana.
Američka vojska napustila je aerodrom Bagram - ključnu bazu u Avganistanu - u gluvo doba noći, a da nije obavestila Avganistance, rekao je novi komandant baze.
General Asadulah Kohistani rekao je za BBC da su SAD napustile Bagram u petak u tri sata ujutro po lokalnom vremenu, a da je avganistanska vojska to saznala satima kasnije.
U okviru Bagrama je i zatvor, a u objektu je navodno ostalo do 5.000 zatvorenika Talibana.
Uporedo sa povlačenjem američkih trupa, Talibani su pokrenuli vojne akcije i brzo napreduju.
General Kohistani rekao je u ponedeljak da avganistanske snage očekuju da će talibani napasti Bagram.
- Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
- Poslednji američki i NATO vojnici napustili najvažniju bazu u Avganistanu
- „Dobili smo rat, Amerika je izgubila“
SAD su u petak objavile da su napustile Bagram, završavajući vojnu kampanju u Avganistanu uoči zvaničnog datuma za povlačenje 11. septembra, koji je predsednik Džo Bajden najavio ranije ove godine.
Na pitanje o povlačenju iz baze Baze, portparol američke vojske pukovnik Soni Ledžet osvrnuo se na izjavu objavljenu prošle nedelje u kojoj se kaže da su američke snage koordinisale odlazak iz različitih baza sa avganistanskim liderima.
Kontrolu nad bazom sada imaju mnogo slabije opremljene snage avganistanske vojske.
General Kohistani ima pod komandom otprilike 3.000 vojnika - znatno manje od desetina hiljada američkih i savezničkih vojnika koji su nekada zauzimali vazdušnu bazu.
Oko 1.000 avganistanskih vojnika koji su se borili protiv Talibana na severu zemlje pobeglo je u ponedeljak preko granice sa Tadžikistanom, prema zvaničnicima, pobuđujući strah da vojska neće biti sposobna da zaustavi nalet ekstremista.
Tokom godina, baza u Bagramu prelazila je iz ruke jednih u ruke drugih.
Bazu su napravili Amerikanci za Avganistance davnih 1950-tih prošlog veka, da bi ona bila potom pod sovjetskom kontrolom tokom ofanzive 1979. godine.
Kasnije ga je zauzela avganistanska vlada koju podržava Moskva, a potom i administracija mudžahedina, da bi na kraju završila pod kontrolom Talibana kada su preuzeli vlast sredinom devedesetih.
Kada su SAD napale Avganistan 2001. godine, svrgnule su Talibane i preuzele kontrolu nad vazduhoplovnom bazom, pretvorivši je u opsežni kompleks iz kojeg su preduzimale akcije protiv ekstremista.
Šta se dešava u Avganistanu?
Poslednjih nedelja Talibani su počeli ofanzivu, zauzimajući ruralne oblasti i okružujući neke veće avganistanske gradove.
Više od 1.000 avganistanskih vojnika pobeglo je u susedni Tadžikistan posle sukoba sa talibanskim ekstremistima, saopštili su zvaničnici.
Vojnici su se povukli preko granice „kako bi spasili sopstvene živote", saopštila je Granična služba Tadžikistana.
Prethodnih nekoliko nedelja došlo je do eskalacije nasilja na severu Avganistana, gde su Talibani zauzeli veliki broj okruga.
Talibanska ofanziva poklopila se sa povlačenjem NATO snaga iz Avganistana posle 20 godina.
Najveći deo stranih trupa napustio je Avganistan znatno pre zacrtanog roka u septembra.
U delu avganistanske i međunarodne javnosti postoji bojazan da će se, čim bude trebalo da preuzme potpunu kontrolu nad zemljom, vojska doslovce raspasti.
Prema dogovoru sa Talibanima, Amerika i NATO snage su pristale da se u potpunosti povuku iz Avganistana.
Zauzvrat, Talibani su se obavezali da na teritoriji koju kontrolišu neće dozvoliti delovanje nijednoj ekstremističkoj grupi.
Ali Talibani nisu pristali da obustave borbe protiv avganistanih snaga i sada navodno kontrolišu trećinu teritorije Avganistana.
Ovo je treći put da avganistanski vojnici beže preko granice u Tadžikistan u poslednja tri dana.
Ukupno je skoro 1.600 avganistanih vojnika utočište potražilo u susednoj državi.
Talibanske snage ubrzano napreduju u provincijama Badaksan i Takar uz granicu sa Tadžikistanom i do sada su preuzeli kontrolu nad skoro 100 odsto te teritorije.
„Talibani su presekli sve kopnene puteve i ljudi nemaju gde da beže osim preko granice", rekao je jedan visoki avganistanski zvaničnik za novinsku agenciju Rojters.
Zabihula Atik, poslanik iz oblasti Badaksan, rekao je da je vojska koristila različite rute za bekstvo.
Pripadnici tadžikistanske pogranične službe obezbezbedili su avganistanskim vojnicima hranu i sklonište, ali zvaničnici nisu objavili više detalja.
Ašraf Gani, predsednik Avganistana, tvrdi da je vojska u potpunosti sposobna da zaustavi napade Talibana, ali pojedini mediji su objavili da sve više pripadnika bezbednosnih snaga beži u Pakistan i Uzbekistan.
Susedne države se već pripremaju za moguć priliv izbeglica u slučaju da se borbe dodatno intenziviraju.
Suhail Šahin, portparol Talibana, rekao je za BBC da oni nisu odgovorni za nedavnu eskalaciju nasilja.
Tvrdi da su Talibani preuzeli kontrolu nad mnogim okruzima tako što se vojska jednostavno predala.
Za narod Avganistana ovo su zabrinjavajuća vremena, kaže Lis Duset, glavna BBC dopisnica za međunarodna pitanja.
Talibani su decenijama unazad bili na udaru kritika zbog brojnih kršenja ljudskih prava i oni podržavaju radikalne kazne za kršenja pravila islama.
Među takve kazne spadaju i javna pogubljenja osuđenih ubica, zabrana televizije, muzike i bioskopa.
Talibani se protive i da devojčice starije od 10 godina idu u školu.
„Ljudi nisu sigurni u kom pravcu ide zemlja, šta će biti sa gradovima i selima u kojima žive.
„Ne znaju šta će biti sa njihovim i životima njihovih porodica", objasnila je Duset.
Dvadesetpetogodišnja Zahra iz Kabula je jedna od zabrinutih Avganistanki.
„Situacija u zemlji je veoma osetljiva i ljudi očekuju da izbije rat kakav do sada još nije viđen.
„Mnogi stanovnici Kabula se plaše da su Talibani tu, maltene pred vratima", rekla je Zahra za BBC Svetski servis.
- Eksplozija u Kabulu: Više od 50 mrtvih, uglavnom devojčica i žena
- U fotografijama: Slike dece iz ratnog Avganistana
- „Kad pokrivate Avganistan, nema pozitivnih priča“
Džamšid, student Univerziteta u Kabulu, rekao je da ne planira da ostane u zemlji ako Talibani preuzmu vlast.
Takođe raste zabrinutost oko toga kako zaštititi diplomatske misije u Avganistanu.
Rusija je u ponedeljak saopštila da je privremeno obustavila rad konzulata u severnom gradu Mazar-e-Šarif zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Konzul Zamir Kabulov rekao je da su avganistanske trupe predale previše okruga, što je situaciju učinilo nestabilnom.
Turska i Iran takođe su obustavili rad misija u gradu, premeštajući diplomate u Kabul.
Snage predvođene Amerikom zbacile su Talibane sa vlasti u Avganistanu 2001.
Ta grupa skrivala je Osamu Bin Ladena i druge vođe Al Kaide povezane sa napadima 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu.
Međutim, Talibani su postepeno ponovo dovoljno ojačali da mogu da zauzmu određene teritorije.
Talibani su ušli u direktne razgovore sa SAD još 2018, a predsednik Džo Bajden rekao je da je američko povlačenje opravdano.
On tvrdi da su američke snage osigurale da Avganistan ne može ponovo postati baza za džihadiste koji kuju zavere protiv Zapada.
Međutim, bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai rekao je za BBC da veruje da NATO i američka vojna misija nisu uspele da poraze terorizam i ekstremizam.
Karzai je pozvao avganistansku vladu i Talibane da sednu i razgovaraju o mogućnostima za postizanje mira.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 07.06.2021)
Tragedija u Novom Sadu: 15 minuta stajanja za 15 poginulih, incidenti u Beogradu
Izrael i Benjamin Netanjahu: Od komandosa do „kralja Bibija" i optužbi za ratne zločine
