Фељтон - затвор окива људске душе: Највећи непријатељи осуђеника биле су ваши и стенице

Нико не одлази, нико не долази, ништа се не дешава... Дани у Митровици, Пекићу су, пролазили неосетно. Време робије је себи представио као ормар у коме су дани ладице, а у њима сати распоређени у виду абецедне картотеке. За сваки дан је нашао неки посао, укључујући рутинске радње. Ту је, читајући лошу затвореничку литературу, у којој су људи на свакој другој страници покушавали да одрже кондицију за бекство, почео размишљати о бекству, али није имао намеру да