Десет година од смрти Љубише Стојановића Луиса: Неиспричана прича о великом срцу несвакидашњег музичара

А колико тек треба да буде велико срце

из дечијег ока да уклони тугу?

Можда ко' срце што Луис има,

зато му хвала ко' најбољем другу.

- Деца Дома

Музика Љубише Стојановића Луиса више од 40 година је свуда око нас - кроз милионске прегледе на Јутјубу или неизоставан репертоар кафанских свирача, људе покреће на плес, радост, а неретко потекне и понека суза - али мало је познато да је његово доброчинство оплеменило одрастање стотине деце без родитеља у маленом граду на истоку Србије.

Зденка Томић, новинарка из Неготина, каже да никада неће заборавити први концерт овог музичара несвакидашњег имиџа и интерпретације, који је 1996. године одржао у том граду, а сав приход наменио деци из Дома „Станко Пауновић&qуот;.

„На првом концерту је деци рецитовао песму Плави чуперак Мирослава Антића, а на крају је имао обичај да уз песму Дуњо моја децу изведе на бину&qуот;, каже Томић.

Десет година од Луисове трагичне смрти у саобраћајној несрећи, Неготинци с поносом причају да никада није заборавио град у коме је направио прве музичке кораке.

„Увек је пратио осећања - томе нас је учио, а то је уједно и порука свима&qуот;, каже Маја Стојановић, Луисова ћерка, за ББЦ на српском.

• Здравко Чолић - балкански Том Џонс који руши границе
• Синан Сакић - од омраженог до обожаваног, од рокера до фолкера
• Преминуо Ђорђе Марјановић: Одлазак легенде југословенске шансоне

Почасни становник Дома

Томић се присећа да је више пута годишње, уз помоћ пријатеља, деци доносио гардеробу, школски прибор и музичке инструменте.

Једног дана се, каже, препознатљиво лице јединствене браде и осмеха појавило у дворишту Дома, а из кола је изнео стотину нових патика.

„Упамтила сам њихове изразе лица и сузе радоснице када је ненајављено, и без жеље за медијском помпом, свраћао у њихов Дом&qуот;, каже Томић за ББЦ на српском.

Због тога је 2006. године, на јубиларном десетом хуманитарном концерту, добио титулу почасног грађанина Неготина.

Томић каже да је често умео само да се јави и каже: „Ево ме за неколико минута у Дому&qуот;.

„Сваки пут је доносио гомилу дарова, а деца би се склупчала на његовом крилу.

„Напунили су собу инструментима које им је поклонио и назвали је Луисова музичка соба&qуот;, прича она.

Како би му се одужили, поклонили су му заједничку фотографију коју су улепшали цртежима и порукама - а 1999. године прогласили су га почасним станарем Дома.

„Добро памтим да се том признању много више обрадовао него оним музичким која су дошла касније, јер је оно стигло из чистих срца његових најмлађих пријатеља.

„Истих оних који су се радовали кошаркашком игралишту у дворишту Дома које је Луис опремио&qуот;, каже Томић.

Дом „Станко Пауновић&qуот; је у међувремену променио намену, и већ неколико година служи као дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју.

Како је почело?

„Довољно је било да га те 1996. године позовем и предложим одржавање хуманитарног концерта под окриљем Дома културе 'Стеван Мокрањац', прихватио је без питања&qуот;, прича Миломирка Цица Јововић, која је у Дому за децу без родитељског старања живела од 1963. године.

Живот је посветила раду у култури града, пријатељство из младости са Луисем искористила да помогне „некој другој, новој, а истој деци без родитељског старања&qуот;.

„Онда када сам ја дошла у Дом, било је преко стотину деце којима је 'одређено' да сами стварају срећу&qуот;, каже Јововић.

Луис је, додаје, имао породицу - маму, тату и брата - а проводио је дане у парку Дома.

„Помогао нам је да растемо, делећи са нама младост, прихватајући све делове наших живота за које је осетио и знао да нису наш избор&qуот;, сећа се Јововић.

Луис је тада ишао у основну школу, а у Неготину је живео док се због средње музичке школе није преселио у Ниш.

Јововић прича како су он, његов друг Слободан Шундерић и Милош Миша Радојевић у Дому правили „прве игранке суботом на платоу испод два столетна кестена&qуот;.

„Волели смо Љубишу - био је некако наш и ми његови&qуот;, каже Јововић за ББЦ на српском.

• Како је Београд пре пола века пригрлио џез маестра Дјука Елингтона
• Чик Корија - маестро који је променио џез музику
• Б. Б. Кинг - краљ блуза

Ко је био Љубиша Стојановић Луис?

Рођен је 1952. године у Лесковцу, а музиком се бави још од 1970.

Основну школу је завршио у Неготину, а средњу музичку у Нишу.

Факултет музичке уметности је похађао у Београду.

Први албум под именом „Не куни ме, не ружи ме, мајко&qуот; из 1980. године достигао је дијамантски тираж.

Славу је стекао комбинујући џез са српском етно музиком, а поред посебне музике, многи га памте по препознатљивом изгледу - обријана глава, стилизована брада и дугачке тунике.

Његов син, такође музичар, Марко Стојановић, каже да је Луис повезао све правце музике, а на тај начин и људе.

„Наступам често по целом региону, а људи увек коментаришу да су се сви пронашли у његовој музици.

„Нема везе да ли неко слуша фолк, џез или рок - Луис је свима био заједничка тачка&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.

Други албум „Дуда&qуот; објавио је 1984. године, а он достиже платинасти тираж и избија на прво место југословенске музичке листе.

За живота је објавио 14 албума и за собом оставио неке од најрадије слушаних песама у кафани - „Мећава&qуот;, „Дуњо моја&qуот;, „Све се осим туге дели&qуот;, „Обриши сузе, мала моја&qуот;, „Сузе у оку&qуот;, „Опа, опа&qуот; и „Мој живот је моје благо&qуот;.

Управо неке од њих је његова ћерка Маја Стојановић чула када је пре неколико дана шетала кроз Скадарлију, улицу најпознатјих београдских кафана.

„На сваком ћошку чујем његову песму и видим како се људи веселе.

„Мени је срце пуно, јер он и даље живи кроз то&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Присећа се да је Луис био „јако духовит и једно велико дете&qуот;.

„Учио нас је да живимо онако како желимо и давао савете којима се и данас водимо.

„Волео је да путује, волео је слободу&qуот;, каже она.

И Марко и Маја су уз Луиса почели да се баве музиком, што раде и данас - а када је било прилике, наступали су заједно.

„Осећај када се на бину изађе са породицом је сјајан - били смо близу и волела сам то.

„Међусобно смо веома утицали музички једни на друге&qуот;, наводи Маја.

Музички почеци у Неготину

Као тринаестогодишњак, Луис је у седмом разреду 1965. године упознао Градимира Станисављевића и Зорана Никодијевића.

Градимир и Зоран су једног дана тражили где да купе жице за гитару.

„Тада смо уочили корпулентног дечака са гитаром под пазухом.

„Није био из наше школе и нисмо се познавали, али усудили смо се да му приђемо&qуот;, каже Станисављевић за ББЦ на српском.

Тако је настао бенд ЕЛПЕДЕС.

„Љубиша је већ тада имао надимак Луис (Лоуис), па смо и ми добили/смислили наше - Зоран Никодијевић Понки (Понкеи), Градимир Станисављевић Денис (Деннис) и Душко Никодијевић Стенли (Станлеи).

„Од почетних слова надимака, настало је име групе ЕЛПЕДЕС.

„Имали смо чак и звиждук као лозинку за препознавање&qуот;, присећа се Станисављевић.

Луис је надимак добио због тога што је са шест година испод пазуха носио ујакове плоче америчког џез музичара Луиса Армстронга.

После годину дана свирали су на гимназијским игранкама на малој бини у школском дворишту.

Две године касније, 1967. Луис уписује гимназију због очеве жеље да буде војни стипендиста, али у интервјуу 2007. године навео је да је понављао прву годину.

„То је било пресудно да од тате добијем дозволу да се пребацим у средњу музичку школу у Нишу - на соло певање, саксофон и теорију музике&qуот;, рекао је тада Луис.

Иако је школовање наставио у Нишу и даље је повремено долазио у Неготин.

Станисављевић каже да је то био случај и неколико година касније на дочеку Нове године.

„У плавом холу неготинске гимназије нас четворица смо свирали, а у неко доба дошао је и Луис&qуот;, наводи.

Певао је, свирао клавијатуре, а на крају сео за бубњеве.

• Како је Лу Рид заувек променио рокенрол
• Како је Марвин Геј покренуо музичку револуцију
• Да ли је Принсов „Сигн О’Тхе Тимес“ најбољи албум свих времена

„Толико је био енергичан да је врло брзо поцепао кожу на тимпану.

„Рука му је пропала до лакта, а међу нама је настао тајац - али њега то није збунило.

„Извадио је из џепа платнену марамицу, простро је преко поцепане коже и наставио да лупа као да се ништа необично није десило&qуот;, присећа се Станисављевић.

Додаје да је традиција била да се после дочека код Луиса гледају неми филмови Чарлија Чаплина, Станлија и Олија и Бастера Китона.

„Већина познаје Луиса, а ја знам и Љубишу. И драго ми је да познајем обојицу&qуот;, каже он.

Обојици је, 50 година касније, посветио песму:

„Устао си јутрос

Раширених крила

Спреман да запеваш

И кренеш ка вокалним

А не ка небеским висинама

Од сада са тобом - без тебе

И са воденим сенкама у очима

Наставићемо да певамо твој блуз

Ст(ојановић Љубиша) Лоуис блуес&qуот;

„Концерт за Луиса&qуот;

Луис је у Неготину последњи пут наступио 2010. године на концерту поводом Мајских свечаности.

Традиција његових концерата у том граду, није престала његовом смрћу

Зденка Томић каже да су у знак сећања на хуманост и све што је за тај град, али и музику, чинио Луис, 2016. године започели „Концерт за Луиса&qуот;.

„Тако је под именом једне од Луисових често извођених композиција Мој живот је моје благо кренула организација Фестивала који спаја чланове његовог бенда, колеге и пријатеље музичаре, као и његову породицу.

Фестивал је до данас окупио близу 200 учесника и више од 10.000 посетилаца и приређује се на Градском тргу у Неготину, каже.

„Тада нас, уз причу о Луисовој хуманости коју им преносимо, одабрани извођачи сећају на његову музику&qуот;, наводи Томић.

• Седам ствари које можда нисте знали о Џенис Џоплин
• Свађа свих свађа: Прича о „викторијанском песничењу&qуот; браће Галагер током снимања чувеног албума
• Џими Хендрикс: „Музика електричне цркве“ и даље одзвања

Маја Луис атмосферу на концертима описује као чаробну.

„Сви певају његове песме и песме које је он волео да пева.

„Сви су уживали у томе и са пуно љубави учествовали, увек је било прелепо&qуот;, каже она у нади да ће се концерти наставити зато што због пандемије корона вируса последње две године нису одржани.

За то време, једна од улица у Неготину која води ка Дому, понела име Љубише Стојановића Луиса.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.31.2021)