Психологија, сексуалност: Вилхелм Рајх, човек који је мислио да оргазми могу да спасу свет

Оргазам је, општеприхваћено, добра ствар. Интензивно искуство задовољства које може да продуби везу између два партнера. Али може ли он да буде више и од тога?

Да ли оргазми спречавају болести? Штавише, јесу ли оргазми повезани не само са благостањем људског тела, већ и са здрављем политичког живота?

Јесу ли они урођено антифашистички? Могу ли да спрече тоталитаризам?

То су биле радикалне идеје несхваћеног психоаналитичара који је имао великог утицаја на популарну културу.

„Седамдесетих би свако на коктелу у Хемпстеду знао за њега, али данас је он углавном заборављен&qуот;, каже његов биограф Кристофер Тарнер, аутор Авантура у оргазматрону.

• Како је пандемија променила сексуални живот
• Сексуални терапеути: Како поправити лош секс
• Да ли је младима у Србији потребно сексуално образовање: „Неке девојке не знају шта је менструација“

Иако можда нисте чули за Вилхелма Рајха, вероватно сте чули за Цлоудбустинг Кејт Буш или Бирдланд Пети Смит, две песме о њему.

А чули сте и за писце као што су Џек Керуак, Вилијам Бароуз, Сол Белоу и Норман Мејлер, сви одреда фасцинирани њиме.

Свакако вам је познат и израз „сексуална револуција&qуот;, који је сковао сам Рајх.

А једна скорашња књига могла би да оживи Рајха као тему разговора на коктелима - Сви, Оливије Ленг, користи његов живот и рад као оквир за медитацију о телесној слободи.

„Мислим да је Рајх изузетно компликована особа, али његова компликованост није разлог да се он одмах одбаци&qуот;, каже Ленг за ББЦ Културу.

„Покушао је да уједини идеје Фројда и Маркса, био је сексуални либерациониста који је истински веровао у право жена на задовољство и идеје о слободи укоренио је у телу самом, које је доживљавао истовремено као носилац трауме и вршилац промене.&qуот;

Рајх је рођен 1897. године у богатој породици на територији данашње Украјине.

Тврдио је да је изгубио невиност са 11 година са породичном куварицом, а да је јавну кућу посетио са 15.

Након што је служио у Аустроугарској војсци у Првом светском рату, студирао је медицину у Бечу.

Кад је чуо да Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, држи семинар о сексу, посетио га је да од њега затражи списак литературе и њих двојица су се одмах разумели.

Фројд је почео да упућује пацијенте на њега, а Рајх је почео да развија властите теорије, поставши уверен у снагу сексуалног исцељења.

„Ако неослобођена сексуална енергија изазива неурозе, зар онда из тога не следи да би отпуштање сексуалне енергије само по себи могло да има исцелитељске моћи&qуот;, објашњава Ленг.

Спаљивање Рајхове Масовне психологије фашизма остаје до дана данашњег једина књига у Америци чије је спаљивање одобрила држава - Оливија Ленг

У време кад је Рајх написао Функцију оргазма 1926. године, био је убеђен да квалитетни сексуални врхунци унапређују физичко здравље.

Кад је Рајх поклонио Фројду примерак Функције оргазма, скептични старији човек је промрмљао: „Тако дебела?&qуот;

Њих двојица ће се на крају разићи због њихових опречних ставова.

У писму једном другом психоаналитичару, Фројд је Рајха назвао „непромишљен млади човек, страствено посвећен свом хобију, који сада у гениталном оргазму види противотров за сваку неурозу&qуот;.

Кад је Фројд добио рак, Рајх је то сматрао последицом сексуалног незадовољства.

Његове ексцентричне теорије

Непосредно пред Други светски рат, Рајх је побегао у САД, где су му идеје постале све ексцентричније.

Открио је мистериозну животну силу која прожима универзум и тече кроз атмосферу у струјама.

Назвао ју је „оргон&qуот; и осмислио ормар - „оргонски акумулатор&qуот; - у ком особа може да седи и накупи се ове енергије.

Био је отприлике величине телефонске говорнице и направљен од дрвета са више слојева челичне и овчије вуне, која је апсорбовала а потом задржавала енергију - нешто попут стаклене баште.

Рајх је веровао да боравци у кутији могу да излече рак.

Он је 1941. године посетио Алберта Ајнштајна у његовом дому у Њу Џерсију и провео сате излажући своје теорије великом физичару. Ајнштајн га је љубазно слушао, али, неће вас изненадити, није био придобијен.

„Људи мисле да сам луд&qуот;, Рајх је протестовао Ајнштану.

„У то могу да поверујем&qуот;, одговорио је научник.

• Маријана о сексу: Блогерка која жели отворен разговор о нашим телима
• Праисторијски секс: Кад су се срели погледи људи и неандерталаца
• Може ли виртуелни секс да замени прави

Штавише, Рајх је постао све параноичнији и склонији делузијама.

Открио је да постоје опасна поља негативне оргонске енергије и измислио „разбијач облака&qуот; да би их разбио.

Била је то збирка дугих цеви и изгледала је као противавионски митраљез, а један од његових наводних ефеката био је да произведе кишу.

Постао је убеђен и да га нападају НЛО-и.

Америчким властима нису се баш допале Рајхове тврдње о моћима акумулатора, а чињеница да је пригрлио марксизам и учланио се у Комунистичку партију у Аустрији 1928. године учинила га је још сумњивијим у очима ФБИ-ја.

Неки новински чланак који није био од превелике помоћи описао га је као непожељног страног држављанина, оптуживши га за шарлатанство и да је лидер сексуалног култа.

Рајху је наложено да престане да продаје акумулаторе, а накнадно је ухапшен и стрпан у затвор 1956. године зато што се није повиновао налогу.

Тона његових радова и књига, укључујући Масовну психологију фашизма, која је повезивала фашизам са сексуалном репресијом, заплењена је и спаљена.

„То остаје једино национално одобрено спаљивање књига у америчкој историји&qуот;, каже Ленг.

Умро је у затвору 1957. године

Међутим, боемска интелигенција већ је пригрлила његова преведена дела.

Бели црнац, утицајни есеј Нормана Мејлера из 1957. године, много је дуговао Рајховим идејама о оргазму.

Оргонски акумулатор појављује се у Керуаковом На путу, кад га користи лик који представља Бароуза.

Сам Бароуз, аутор полуаутобиографских романа као што су Џанки и Голи ручак и херој контракултуре, био је одушевљен уређајем и направио их је неколико.

„Кад бих ушао у акумулатор и сео, примећивао бих посебну тишину коју некад чујете дубоко у шуми, некад на градској улици, хучање које је више ритмичка вибрација него звук.

„Кожа ми се најежила и доживео сам афродизијачки ефекат сличан доброј, јакој трави. Нема никакве сумње, оргони су конкретна сила баш као и електрична енергија&qуот;, написао је он у Џанкију.

Био је харизматичан и већи од живота, изградио је свет фантазије који је одбио да прилагоди реалности - Кристофер Тарнер

„Након што је радикална левица изгубила веру у комунизам у послератном периоду, Рајх је био њихов следећи ентузијазам&qуот;, објашњава Тарнер.

„Његово дело - славећи анархију оргазма и личну политику хедонизма - оправдало је удаљавање од конвенционалне политике у оно што је Норман Мајлер назвао 'побуњеничким императивом сопства'.

„Рајхов укус се углавном ослањао на 19. век - Вагнер, Ибзен, итд. - и иако је био величан као лидер 'новог култа секса и анархије', имао је мало симпатија или склоности према раду тих битника који су гутали његове књиге са таквим жаром крајем четрдесетих и почетком педесетих.

„Био је харизматичан, већи од живота, изградио је лелујави, алтернативни свет фантазије који је одбио да прилагоди реалности, упркос бројним побијањима његових теорија (између осталог, чак и од Ајнштајна). Његови апостоли и следбеници помогли су да се подигне тај мравињак.&qуот;

Његови славни обожаваоци

Рајхова слава достигла је тачку када је, у јануару 1964. године, часопис Тајм објавио дуги текст у ком се наводи: „Доктор Вилхелм Рајх је можда био пророк. За сада се понекад чини да Америка није ништа друго до велика Огронска кутија…&qуот;

Бароуз је позвао Џимија Пејџа да испроба једну 1975. године кад је интервјуисао гитаристу Лед Цепелина.

Пејџ, коме ни самом нису биле стране езотеричне мисли, наводно је одбио.

Међутим, Курт Кобејн из Нирване радо се сликао у једном од Бароузовох акумулатора кад је посетио писца 1993. године.

Оргонски акумулатор наводно је био инспирација за „Претерану машину&qуот; у филму са Џејн Фондом из 1968. године Барбарела, и за Оргазматрон у филму Вудија Алена из 1973. године Повампирени Мајлс.

Спејс рок група Хавквинд имала је епску химну слободне форме „Оргоне Аццумулатор&qуот; („Имам оргонски акумулатор, од њега ћеш се осећати боље, видећемо се мало касније, кад завршим са својим акумулатором&qуот;).

Књига са инструкцијама како направити акумулатор тренутно може да се купи преко интернета.

Уз њих се често погрешно наводи да ови уређаји могу да излече рак.

Рајх је веровао и у, како то Тарнер каже, „идеју сексуалног ослобођења као кохерентне стратегије у борби против тоталитаризма&qуот;.

То је идеја која се појављује у роману Џорџа Орвела из 1949. године 1984.

„Искоренићемо оргазам&qуот;, каже О'Брајен Винстону. „Наши неуролози управо раде на томе.&qуот;

Винстонова девојка Џулија, поклоница оргазама, објашњава зашто је Партија против секса.

„Ако си срећан дубоко у себи, зашто би ти онда било стало за Великог брата, Трогодишње планове и Двоминутне мржње и све остале њихове проклете глупости?&qуот;

• Верујете ли у моногамију
• Како да учимо децу да кажу „да&qуот;, али и „не&qуот;
• Да ли се спрема нова сексуална револуција

Не знамо засигурно да ли је Орвел читао Рајха, али знамо да је читао чланак о Рајху и другим психоаналитичарима и користио га као пример лошег писања у свом есеју из 1946. године, Политика и енглески језик.

Током шездесетих и седамдесетих, Рајх је постао тотемска фигура за хипике и сањаре, захваљујућем посебном сету вредности које је заступао - као што је Марк Пилкингтон, аутор и оснивач Странге Аттрацтор Пресс, издавача специјализованог за књиге „са спољне ивице&qуот;, објашњава он.

„Рајхова мешавина племићке интелектуалне поштованости и жестоко анти-ауторитарне политике, заједно са његовим бојним покличем за радикалну сексуалност као путем до ослобођења, његове касније пара-научне идеје о оргону и НЛО-овима, и његова трагична смрт од руку америчких власти&qуот;, све га је то учинило савршеном контракултурном иконом.

Студенти су током протеста 1968. године у Паризу исписивали рајховске слогане по зидовима Сорбоне, а у Берлину су бацали примерке Масовне психологије фашизма на полицајце.

Феминисткиње седамдесетих као што је Џермејн Грир биле су под утицајем његових мисли.

За то време, његове идеје биле су обично популарне у комунама које су почеле да цветају у то време, нарочито оне које су заговарале „слободну љубав&qуот;.

Рајх је имао ту несрећу да су га после његове смрти почели својатати неки прилично омражени људи, који су помогли у стварању тог трајног имиџа „човека за оргазме&qуот;- Оливија Ленг

„Његова сексуална политика почела је да се проживљава у експерименталним комунама и постепено је постала прихваћенија а можда чак и интегрисана у шире друштво, тако да су његове ексцентричније идеје апеловале људима који су тражили одговоре на мистерије универзума мимо ортодоксне науке&qуот;, каже Пилкингтон.

„Јесу ли НЛО-и пројекције несвесног ума? Можемо ли да управљамо временом каналишући животну силу која нас окружује? Рајхово психоаналитичарско порекло давало је овим суштински магичним, виталистичким идејама привид научне поштованости.&qуот;

Његовом наслеђу је 1973. године удахнут нови живот кад је његов син Питер написао мемоаре о животу на Оргонону, имању у Мејну где је живео са оцем.

Књига снова инспирисала је песму Бирдланд на албуму Пети Смит из 1975. године Хорсес.

У тој песми, Питер замишља како његов покојни отац долази да га покупи у НЛО-у.

Кејт Буш је такође прочитала књигу и била потакнута да напише Цлоудбустинг (Први стих: „И даље сањам Оргонон&qуот;) за њен легендарни албум из 1985. године Хоундс оф Лове.

У пропратном видеу споту, снимљеном уз помоћ Терија Гилијема, Буш је Питер, а Вилхелма игра Доналд Сатерленд, који је читао Масовну психологију фашизма за филм Бернарда Бетолучија Двадесети век, у ком је играо бруталног италијанског фашисту.

У споту Кетрин Буш, Вилхелм и Питер гурају свој разбијач облака - који су направили креативци иза Осмог путника - уз брдо, али је Рајх ухапшен и одведен.

„Мислим да су Кејт Буш и Пети Смит биле потресене трагедијом Рајхове животне приче - ниједна од тих песама није толико о сексу колико о потрази за слободом&qуот;, каже Ленг.

„Рајх је имао ту несрећу да су га после његове смрти почели својатати неки прилично омражени људи, који су помогли у стварању тог трајног имиџа 'човека за оргазме'&qуот;.

Ипак, како каже, као што могу да потврде феминисткиње које су биле инспирисане њим, „његов рад је много више напад на патријархат него што су људи као што су Норман Мајлер или Вуди Ален можда били свесни.&qуот;

„Занимљиво је да се чини да се Рајх не појављује толико у алтернативној културолошкој дискусији данас&qуот;, каже Пилкингтон.

„Иако и даље постоје људи који раде са варијацијама њихових терапеутских идеја - знам их неколико лично. Кад се говори о Рајху, нагласак као да је више на политичким ставовима и трагедији његовог каснијег живота, уместо на његовим идејама.&qуот;

Али можда ће писци и музичари данашњице прочитати књигу Оливије Ленг и поново открити „човека за оргазме&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.04.2021)