Порфирије о Олуји: Сећамо се насилног егзодуса Срба без жеље за злоупотребом жртве

Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије изјавио је да се на данашњој манифестацији поводом годишњице акције "Олуја", сећамо "небивалог по размерама на европским просторима, насилног егзодуса" Срба са подручја Далмације, Баније, Кордуна и Лике у Хрватској.

Централна манифестација поводом годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја", која је почела 4. августа 1995. године нападом хрватских снага на тадашњу Републику Српску Крајину, одржава се вечерас у Бусијама код Београда.

Порфирије, који је раније био митрополит загребачко-љубљански, рекао је да је пуно пута био у Далмацији, у "кршној, шкртој и благословеној земљи" и тамо упознао и заволео њене људе као своју браћу, Србе и Хрвате, "који су вековима на тим просторима били упућени једни на друге".

"Сигуран сам да многи међу вама и поред бола и патње због страдања ближњих, због сећања на остављене домове и огњишта, делите моје искуство. Зато се питам ко је добитник овим прогоном. Остала је само пуста и празна, необрађена земља. Зло је уписало још један добитак, човек је поражен, а Бог, који хоће мир, изневерен је", истакао је Порфирије.

Он је нагласио да данашњим окупљањем и молитвом не жели да злоупотреби жртве и тиме "продуби спиралу сукоба", нити да "води ратове комеморативним политичким сећањем" и додао да наратив жртве не може бити "покрет и извор надахнућа", већ је трајна "мука и пакао".

"Док у молитиви помињемо страдале родитеље, браћу, сестре и чељад митраљирану на Петровачкој цести и другде, упутимо макар једну мисао Господу да у своја недра прихвати и друге невине, у рату пострадале, без обзира којој вери и народу припадају", казао је Порфирије.

Порфирије је нагласио да Бог не броји "чијих је жртава више", већ да су све пред њим исте, "звале се оне Јован, Јожо или Јусуф".

У акцији "Олуја" протерано је између 200.000 и 250.000 Срба, а убијено је или нестало више од 2.000 људи.

Међу жртвама те акције хрватске војске и полиције су 553 жене, а 80 одсто њих је било старије од 60 година.

У српској јавности о тој акцији се говори као о највећем етничком чишћењу на територији Европе након Другог светског рата.

(Бета, 04.08.2021)