Високи представник и Босна и Херцеговина: Ко је Кристијан Шмит и какав га посао чека

Нови Високи представник у Босну и Херцеговину стиже у атмосфери у којој је његов претходник морао да наметне закон како би зауставио негирање геноцида у Сребреници, на почетне састанке не долазе представници Републике Српске, већ отворено говоре о нефункционалности БиХ.

Готово 26 година након Дејтонског споразума којим је окончан рат у БиХ, Шмит на дочеку поручује да, упркос свему, жели да ову државу учини пожељном за њене становнике.

„Све док 70 посто младих људи жели да напусти земљу, док националистички интереси имају предност над општим добром, има још много тога што треба овде урадити&qуот;, рекао је Шмит на првој свечаности поводом ступања на дужност.

Његов претходник Валентин Инцко за ББЦ на српском каже да ће највећи изазов за Шмита бити успостављање правне државе.

„На путу успостављања имаће подршку ЕУ, САД, наравно и Берлина, али и грађана - правна држава је проблем не само БиХ него целог окружења, а ЕУ има интерес за стабилност Балкана јер стабилност Европе почиње на Балкану.

„Основа стабилности јесте правна држава - ако ње има, све остало се сложи.&qуот;

• Инцко: „Босна и Херцеговина никад неће бити централизована, али мора бити функционална држава&qуот;
• Скупштина Републике Српске законом против одлука високог представника, Инцко каже да је следио савест
• Геноцид у Сребреници очима деце

Инцко је на позицији Високог представника провео више од дванаест година, а избор његовог наследника није прошао без проблема.

Русија је била против одлуке о именовању Кристијана Шмита и, како се наводи у саопштењу руске амбасаде у БиХ, позвала партнере да „поново процене последице тог поступка&qуот;.

„Прави човек на правом месту&qуот;

Валентин Инцко нема дилему - сматра да је за његовог наследника направљен добар избор.

„Шмит је поштен посредник, он је прави човек, у правом тренутку, на правом месту&qуот;, каже Инцко у разговору за ББЦ на српском.

Ипак, свестан је досадашњи Високи представник да се проблеми са којима ће се сусретати Кристијан Шмит неће много разликовати од досадашњих.

„Неки изазови ће бити слични, али ће констелација односа бити другачија.

„Ми смо имали председника Трампа у САД, а мислим да ће председник Бајден имати другачији однос.&qуот;

Имаће Шмит и једну личну предност у будућем послу у БиХ, сматра Инцко.

„Огромна Шмитова предност је стаж од 30 година у немачком парламенту - он зна како се закони доносе и мењају.&qуот;

• Дејтон, 25 година касније: „Шта ми значи примирје када сам изгубио целу породицу“
• Хероји који су пркосили рату - зашто 25 година касније о њима и даље мало знамо

Илустрација непромењеног стања у БиХ је чињеница да се српски члан Председништва БиХ Милорад Додик није појавио на првом састанку тројног лидерства земље са Шмитом, а да српски представници не учествују у раду институција државе.

„У прошлости се то већ дешавало у више наврата и људи су се увек враћали у институције.

„Иначе, већ је најављен састанак Шмита са Додиком и неким другим политичарима на Јахорини.&qуот;

До таквог стања дошло је пошто је Инцко наметнуо измене Кривичког закон о забрани негирања геноцида у Сребреници, што је разљутило српске представнике.

На питање да ли је тиме олакшао или отежао посао наследнику, Инцко каже да би одлука морала бити кад-тад донета.

„То му је олакшало посао - једногласна оцена светске јавности је била да је таква одлука била неопходна, на свакој конференцији за медије су ме питали кад ћу наметнути такав закон.

„Исто би вероватно стално питали и Шмита.&qуот;

Ипак, Инцко је не жели да открива колико се у доношењу одлуке о којој ће бити запамћен крај његовог мандата саветовао са наследником.

ББЦ: „Јесте се консултовали са Шмитом око доношења измена закона?&qуот;

Инцко: „То остаје међу нама.&qуот;

ББЦ: „Је л он био упознат са Вашим одлукама?&qуот;

Инцко: „Он је био упознат са мојим намерама које постоје већ неколико година.&qуот;

О наметнутим изменама Кривичног закона којим се забрањује негирање геноцида

„Ја сам био присталица домаћег решења, чекали смо 10-12 година, било је неколико покушаја да се тај закон усвоји, али увек су те иницијативе пропадале.

„Истовремено је долазило до ескалације негације геноцида и величања правоснажно осуђених ратних злочинаца.

„Говор немачког министра иностраних послова Хајка Маса прошле године био је веома значајан - рекао је да у ЕУ нема места за државе које величају ратне злочинце, а и ми смо у закону преписали директиве Европске уније из 2008. године.

„И овде апсолутно није важно кажњавање, већ катарза - да људи почну другачије да размишљају.

„У БиХ живе три добра народа - нема лоших народа, нити колективне кривице. Појединци који су криви имају име и презиме, али то нису народи&qуот;, каже Инцко.

Упорност у сенци

Кристијан Шмит у БиХ доноси другачији стил вођења политике, сматра дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић.

„Верујем да неће имати драматичне потезе јер није такав тип политичара - више је један од оних упорних, који ван очију јавности инсистира на реализацији неких циљева.

„Могуће да неће бити толико присутан у јавности, колико у канцеларијама, на састанцима са званичницима БиХ.&qуот;

Шмитове везе са Балканом датирају још од почетка рата у БиХ, када је током 1992. године био у посматрачкој мисији у Сарајеву.

У немачком парламенту, као посланик, предводио је групе пријатељства са колегама из Хрватске.

„Хрватска емиграција у Немачкој је бројна, а он има и везе са владајућим ХДЗ-ом па је све то важно за његове везе са Хрватском.&qуот;

• Република Српска одбацује извештај о Сребреници
• Генерал Јован Дивјак: „Официр и џентлмен&qуот; ратног Сарајева

Ипак, Ненад Радичевић издваја његова два скорија ангажмана у БиХ, од којих је онај 2016. године био далеко успешнији.

„Немачка канцеларка Ангела Меркел послала га је да проба да приволи Милорада Додика да одустане од блокаде Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ због страха од штете за пољопривреднике Републике Српске.

„Без помпе, кроз неколико разговора са Додиком, приволео га је да РС прихвати ССП, а у све су укључене и немачке фирме и пољопривредници који су надокнадили део штете.&qуот;

Мање успеха имао је две године касније, када је био делегације која је преговарала о третману и смештају миграната који кроз БиХ пролазе као део тзв. балканске руте.

„Та мисија у Сарајеву и Бањалуци није била успешна.

„Нико у БиХ није то желео, постојао је консензус међу ентитетима да нису желели терет збрињавања људи који су кренули ка Западној Европи.&qуот;

Ипак, без обзира на неуспех из 2018. године, Шмита у немачкој политици издваја познавање Балкана.

„Он је један од веома малобројних немачких политичара који имају представу шта се дешава на Балкану, који је упознат на нивоу вишем од општих флоскула.

„Број политичара у Немачкој који се баве Балканом се у последњих неколико година драстично смањио&qуот;, каже Радичевић.

Током каријере, Шмит је био на позицијама државног секретара у Министарству одбране, а један мандат био је и министар пољопривреде у влади Ангеле Меркел, док је више од три деценије биран за посланика у парламенту.

„Кристијан Шмит је средњи ранг немачке политике који је широј јавности у Немачкој не претерано познат, већ 31 годину успева да избори директан мандат у Баварској као члан Хришћанско социјалне уније, сестринске партије странке Ангеле Меркел.

„Дуго је у политици и веома је повезан са актуелним политичарима и посланицима&qуот;, закључује Радичевић.

Погледајте видео о комеморацији поводом 25 година од геноцида у Сребреници

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.05.2021)