Порицање геноцида и слобода говора: О законима који кажњавају изражавање мишљења о историјским чињеницама
РТС 09.08.2021
Одлазећи високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко наметнуо је допуне Кривичног закона БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида. Доношење закона којим се кажњава изражавање мишљења о историјским чињеницама релативно је нов политички феномен у Европи, зачет тек деведесетих година 20. века. Британски историчар Тимоти Гартон Еш је о томе писао у својој књизи "Слобода говора" из које доносимо одломак.
У неким од најлибералнијих европских демократија, у којима се закони примењују и следе, постоје значајна правна ограничења историјске расправе, па можете отићи у затвор због порицања да су нацисти убили милионе европских Јевреја током Другог светског рата. Могло би се тврдити да је постојало оправдање за криминализацију порицања холокауста у годинама после 1945, док је још могло бити озбиљних страховања од повратка нациста у Немачкој и Аустрији. У ствари,
