Кабул

Риђан је синоћ опет испребијао жену. Долазила хитна, водила јадницу у амбуланту. Полиција није долазила, није нико позвао, пријавио. Бранила, кажу неки, ђецу кад их је Риђан млатио војничким каишом. Оним крајем са металном копчом. Једни тихо испод гласа говоре да су ђеца немирна, да су и заслужила. Други надодају да ни жена није златна. Рђав човјек, ал’ наш…јебаји га. Риђан к’о Риђан, спремно закључују. Жену касније довукли кући поломљену, сва у завојима.