Климатске промене: Забележене `проблематично` високе температуре у Европи прошле године

Прошла година била је најтоплија у Европи од када се води евиденција и бројке су значајно веће од претходног рекорда, кажу научници.

Температуре на континенту биле су за 1,9 степени Целзијуса више од просечних температура за период између 1981. и 2010. године.

И на Арктику температуре се повећавају великом брзином, показују подаци из извештаја Стање климе за 2020. годину који је објавило Америчко метеоролошко друштво.

Температура изнад површине била је највиша од 1900. године када су почели да се прикупљају подаци.

• Све о климатским променама
• Климатске промене упалиле црвени аларм за човечанство
• За катастрофалне поплаве у Европи највероватније криви људи

Претходна година била је најтоплија у историји Европе и међу три најтоплије глобално, потврдили су извештаји научника.

Разлика између те године и неких претходних је прилично већа него што се мислило, показали су ови подаци.

Осим што је надмашила дугогодишњи просек за 1,9 степени, 2020. година у Европи била је за 0,5 степени Целзијуса топлија од претходног рекорда.

Оволика разлика у односу на претходни период, која је поприлично велика, разлог је за бригу&qуот;, каже доктор Роберт Дан, виши научник за климатске прилике Метеоролошког завода Велике Британије.

„Ово не треба да нам промакне, не само због температура које су све веће, већ због екстремних појава попут топлотних таласа које смо имали ове и прошле године.

„Широм света видимо последице тога&qуот;, истиче он.

И други истраживачи се слажу да су рекордне врућине у Европи проблематичне.

„Разлика између овог и претходнох рекорда требало би све да нас забрине&qуот;, каже професорка Габи Хегерл, која предаје климатске системе на Универзитету у Единбургу и није радила на овој студији.

Европски температурни подаци су прецизни и могу се наћи информације са почетка или пре индустријске ере кроз документе и забелешке сарадника, сматра она.

„Из тих података се може закључити колико је ова врућина неуобичајена&qуот;, додаје.

Топлота је довела до великих температурних разлика у односу на дугогодишње просеке у Европи, а у Естонији, Финској и Летонији те разлике достигле су 2,4 степена Целзијуса.

Од 2014. године, забележено је пет најтоплијих година у Европи.

Још један део планете на којем се загревање убрзано повећава је Арктик.

Температуре изнад површине достигле су забрињавајући ново - за 2,1 степен Целзијуса више су од просека између 1981. и 2010. године, забележивши рекорд у 121 години дугој историји мерења.

Такође, седам година узастопно температуре за више од једног степена Целзијуса надмашују просек.

• Пет ствари које смо сазнали из извештаја о климатским променама
• Врели талас у Канади обара рекорде - први пут измерено 46,6 степени Целзијуса
• Планета пред климатском катастрофом

„Видимо да се и Арктик загрева муњевито - ово је највећа забележена температура површине Арктика од 1899. године када су мерења почела&qуот;, каже Дан.

То се, наравно, одражава на климу у оближњим деловима света у шта спадају и делови Европе, али се утицај ове појаве могу осетити широм света, објашњава овај научник.

Најважније ставке из извештаја Стање климе за 2020. годину

• Емисија гасова стаклене баште на Земљи достигао је рекордан ниво. Упркос ефекту пандемије корона вируса која је успорила економије широм света, емисије штетних гасова попут угљен-диоксида, метана и нитрат-оксида достигле су највеће забележене границе
• Ниво угљен-диоксида у атмосфери највећи је у 62 године дугој модерној историји мерења, али и у претходних 800.000 година, што се види по његовој концентрацији у наслагама леда
• Забележен је и највиши ниво мора у историји девету годину узастопно и већи је за 91,3 милиметра од када је уведено сателитско осматрање
• Наставио се и тренд загревања површине Земље - 2020. година је међу три најтоплије од почетка вођења статистике (око 1850. године) и најтоплија коју није захватила појава Ел Нињо (климатски принцип загревања у Пацифику)
• Претходних седам година (од 2014 до 2020) су најтоплије године у историји

Није било много кише у 2020. години и стручњаци сматрају да је то механизам којим се планета брани од константног загревања.

Укупна атмосферска испаравања била су значајно виша од просека, а растућа влажност учинила је да људима буде још топлије.

Када се сви параметри узму у обзир, они указују да је ово постало „наша нова нормалност&qуот;, како кажу неки стручњаци.

„После извештаја Међувладиног панела за климатске промене Уједињених нација, и овај извештај шаље врло јасну поруку&qуот;, тврди докторка Кејт Вилет из Метеоролошког завода Велике Британије.

Клима се променила и вероватно ће наставити да се мења уколико се не смањи емисија гасова стаклене баште, који су основни узрочник климатских промена, сматра она.

„Већ можемо видети како се наше друштво и наша природна средина мењају&qуот;, закључује научница.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.26.2021)