Музика: Ли Мејверс (Тхе Ла'с) - мистерија изгубљеног рок генија

Ли Мејверс је лидер, аутор и креативна снага Тхе Ла'с, британског састава из северног дела Ливерпула.

Бенд је објавио само један албум, који је пратио само један хит сингл, а од 1990. није објавио ниједан секунд нове музике.

Ипак, наслеђе бенда и место у рок историји далеко превазилази његову скромну дискографску заоставштину.

Тај сингл, Тхере Схе Гоес, представља савршенство гитарског попа, које стоји раме уз раме са било чим што је написано после њихових духовних предака Битлса, као и добро чувани драгуљ на који генерације других бендова гледају са страхопоштовањем.

• Свађа свих свађа: Прича о „викторијанском песничењу&qуот; браће Галагер током снимања чувеног албума
• Шта је све спорно у великом хиту групе Тхе Погуес
• Како је Лу Рид заувек променио рокенрол
• Чак Ди - зашто је песма „Фигхт тхе Повер&qуот; и даље важна

Тхе Ла'с је наговестио еру бритпопа у британској музици деведесетих, предвођене бендовима попут Оасис и Блур.

Ноел Галагер је једном приликом тврдио да је „Оасис хтео да доврши оно што је започео Тхе Ла'с&qуот; - док се њихов утицај протеже изван те сцене, до бендова као што су Тхе Либертинес, Арцтиц Монкеис и Фонтаинес ДЦ.

„Налик Тхе Велвет Ундергроунд&qуот;, каже гитариста Тхе Ла'с Бери Сатон, „нису сви знали за Тхе Ла'с, али сви они који су одлучили да имају бенд, и којима је музика значила нешто више, знали су за нас.&qуот;

О размери Мејверсовог талента најбоље говори чињеница да је репутацију генија стекао на основу малобројних студијских снимака.

Али, његове савршено складне песме, које су обрадили аутори и бендови различитих сензибилитета, у распону од Робија Вилијамса до Пеарл Јам, смештају га у друштво класичних поп аутора, стекавши посвећене следбенике и уважавање музичких великана.

Ерик Клептон је 1991. у интервјуу за Ролингстоун рекао да је „једино што ми се свиђа (у скорије време) музика типа по имену Ли Мејверс... он има став и стил који су, по мени - задивљујући&qуот;, док је 2013. бивши гитариста састава Тхе Смитхс Џони Мар рекао магазину Кју да је Мејверс „оно за шта га сви сматрају&qуот;.

Ипак, Мејверса данас многи сматрају једним од „изгубљених&qуот; великана поп музике. Током последње три деценије је непоколебљиво одбијао да објави песме које је у међувремену написао.

Од 1991. свирао је само 20 званичних концерата, а последњи у том низу је одржан пре готово 10 година.

Његови јавни наступи су толико спорадични да је за поједине новинаре његово лоцирање постала опсесија.

Метју Мејсфилд је 2003. објавио књигу под називом Тајанствени Ливерпул: У трагању за Тхе Ла'с, у којој је описао како се четири године упињао да организује сусрет са Мејверсом, што му је на крају и пошло за руком у његовом дому у Ливерпулу.

Због Мејверсове мистерозне природе, као и чињенице да савременој рок музици недостаје истински предводник, он још увек заокупља машту не само фанова, већ и штампе и индустрије.

Упркос томе што је већ годинама неактиван, његов статус је такав да се не тако давно, 2015, пронела гласина да ће сарађивати са Лијамом Галагером.

Деби албум тхе Ла'с, назван по имену бенда, недавно је прославио три деценије од изласка и представља парадигматичан пример култног остварења.

На топ листи је стигао до тридесетог места услед скромне продаје након изласка.

Снимљен под утицајем бендова Тхе Беатлес, Тхе Вхо, Лове и Пинк Флоид, својим акустичним ритмовима, снажним ослањањем на сензибилитет шездесетих, уз превласт мелодије, био је сушта супротност у односу на тада преовлађујуће стилове: мадчестер, гранџ и шугејз.

Међутим, управо је тај безвремени квалитет учинио да плоча издржи тест времена.

Песме попут Тимелесс Мелоди и епска Лоокинг Гласс откривају јединствен таленат за писање добре поп песме који и данас мами слушаоца.

Ипак, албум је постао легендаран не толико због бриљантних песама колико због бизарне и мучне атмосфере током снимања, којој су допринели Мејверс и небројени чланови бенда и продуцената који су се смењивали.

Захваљујући бројним причама о Мејверсовом опсесивном перфекционизму и хаотичном понашању у студију, албум је временом само појачао статус озлоглашеног.

Према једној урбаној легенди, Мејверс је пронашао аутентичну прашину из шездесетих и посуо је по инструментима, покушавајући и на тај начин да добије прави штимунг.

• Елтон Џон или Оејзис – чија ће се песма певати на Вемблију
• Џонатан Ричмен – радикално позитиван музичар
• Зашто је Доли Партон највољенија светска звезда
• Четири деценије Пакет аранжмана - „светог грала“ новоталасног Београда

Еволуција бенда на стакленим ногама

За фанатичне обожаваоце бенда раздвајање чињеница од прича има посебну драж, будући да у вези с њим ништа није онако како изгледа.

Упркос томе што је главни актер приче, Мејверс чак није ни основао бенд (назван је једнако по музичкој ноти као и по ливерпулској скраћеници за „лад&qуот; - дечко).

То је урадио Мајк Беџер 1983. у граду Ливерпулу, који је, усред тачеровске ере, био „преплављен хероином, малодушношћу и незапосленошћу&qуот;, како каже Беџер.

Беџер и Мејверс су се површно упознали 1981, али су се 1984. зближили после случајног сусрета у градској дворани „Евериман Тхеатре&qуот;.

Један другом су се представили у краћим цртама, схватили су да деле љубав према Кептан Бифхарту и убрзо је сваки од њих дорађивао песме оног другог.

„Он је био веома забавна, веома талентована, веома кул особа&qуот;, каже Беџер за ББЦ Културу.

„Када би свирао гитару, помислио бих: Нико не може да се пореди са њим&qуот;.

Бенд је, након доласка још двојице чланова - басиста Џон Пауер и бубњар Пол Родс - постао популаран у локалним оквирима, објављујујући спорадично демо верзије песама које ће се наћи на деби албуму.

„Спремили смо материјал, а онда су почели проблеми&qуот;, каже Беџер.

Мејверс је показивао све мање интересовања за Беџерове идеје и постао је нетрпњљив.

После свађе која се заподенула пред једну свирку у децембру 1989, Беџер је напустио бенд.

„Мејверс ми је рекао: 'Твоје време у овом бенду ускоро истиче.' Реаговао сам: 'Шта? Друже, ово није твој бенд! Палим одавде.' Спаковао сам гитару и отишао на аутобус. Био сам потпуно скрхан. Две године су преко ноћи биле избрисане.&qуот;

Као аутор и једини вођа, Мејверс је сада имао потпуну контролу над бендом.

До 1987. Тхе Ла'с је постао нова нада етикете Го! Дисцс, наоружан сјајним песмама и јасним циљем: инсистирање на органском звуку демо снимака који ће бити забележен на двоструком албуму под називом Цаллин' Алл.

Али, ништа, или тачније: нико није могао да задовољи Мејверсове зацементиране стандарде. Испоставило се да је његову визију немогуће преточити у дело.

Продуценти, међу којима су Џон Леки (Тхе Стоне Росес, Радиохеад) и Мајк Хеџиз (Тхе Цуре, Маниц Стреет Преацхерс) били су унајмљивани и отпуштани, гитаристи и басисти су се мењали по нахођењу.

Сатон је постао члан бенда 1988. али је то потрајало годину дана. „Не желим да испадне као да је Ли негативац јер је веома духовит.

Међутим, атмосфера коју ствара не подстиче људе да обаве посао најбоље што могу&qуот;, каже он, објашњаваући зашто је био у бенду.

„Све време се инсистирало на томе да линије буду одсвиране исто до у тон, коришћени су чудни штимови гитаре, притисак је био огроман. То се негативно одразило на моје свирање. Све време сам био дубоко параноичан. Лакнуло ми је кад ме је отпустио.&qуот;

У децембру 1989. Етикета Го! Дисцс је ангажовала продуцента Стивија Лиливајта (У2, Симпле Миндс), који је испрва био задивљен Мејверсовим талентом.

„Дајте му акустичну гитару и видећете да је, кад се све сабере, бољи од свих других. Он је динамит, запањујуће је креативан&qуот;, каже Лиливајт за ББЦ Културу.

Ипак, увек би се јављали исти проблеми.

„Налик игри змије и мердевине&qуот;, каже он, „у сваком тренутку снимања чуо би нешто што му се није свиђало. Непрестано смо се враћали на почетак.&qуот;

Лиливајт из филозофског угла гледа на Мејверсов критицизам:

„И данас кад слушам албум, задовољан сам јер на њему има магичних тренутака. Али он је уметник: уколико не бисмо до у детаљ створили звук који је замислио, то би значило да смо подбацили.&qуот;

• Мориси слави 60. рођендан: Српски фанови о омиљеном мизантропу
• Преминуо блуз музичар Др Џон
• Кајли Миног је најпотцењенија поп икона
• Кад је на прузи свирао блуз: Легендарни концерт Мадија Вотерса и Сестре Розете Тарп

---

Погледајте видео: Роми и музика: Александрина и Силвијина прича

---

Повлачење из јавности

Бенд у коме је преовлађивала суморна атмосфера је још неко време био активан, више по инерцији, а онда се распао након одласка Пауера у децембру 1991.

Пауер, који је као вођа бенда Цаст постигао успех захваљујући процвату бритпопа, био је у Тхе Ла'с лојалан војник и складна музичка противтежа.

Без њега, бенд какав су сви знали је престао да постоји.

Мејверс се повукао из јавности с намером да поново сними песме с њиховог јединог албума тако да задовољи своје жеље.

У његовом одсуству, гласине у Ливерпулу - одувек познатом по говоркању - достигле су усијање.

У књизи Тајни Ливерпул: у потрази за Тхе Ла'с педантно су сакупљене приче које варирају од забавних, преко забриљавајућих до бизарних: постао је сликар или декоратер; хероински овисник; он је прави аутор хита Тхе Цхангингман који је 1995. објавио Пол Велер.

Понајбоља је она према којој је живео у манастиру, при чему су монаси тврдили да има таленат раван Моцартовом.

Такви митови су од суштинског значаја за култ о Мејверсу.

Међутим, истина је далеко баналнија.

Свега неколико прича је икада било потврђено - у ту групу, нажалост, не спада она о коришћењу прашине из 1960 - а сам Мејверс је Мејсфилду оповргао гласину о Велеровој песми.

Чак и она која је била истинита - Мејверс јесте током деведесетих прошао кроз период хероинске овисности, како је потврдио Денијлу Рејчелу за потребе књиге Острво буке: Разговори са најбољим британским ауторима из 2013 - распалила је други мит о томе да песма Тхере Схе Гоес (у којој се налазе стихови: „ево је, опет пролази / пулсира кроз моје вене&qуот;) говори о дроги.

Беџер је у књизи Ритам и плима: Ливерпул, Тхе Ла'с и вечност из 2015. написао да му је Мејверс лично рекао да је та прича нетачна.

За све то време, фанови су ишчекивали нову музику - али то се никада није догодило.

Мејверс је у међувремену окупљао различите поставе Тхе Ла'с за потребе живих наступа, решен да сними соло албум док је паралелно писао нове песме.

Године 1999. Мејверс и Беџер су се, у тајности, поново удружили. „Његове песме су сјајне&qуот;, каже Беџер.

„Дао сам му рок од шест месеци - али све је било исто осим године, поново је испољио опсесивно понашање. Желим му све најбоље, али просто нисам могао да се упустим у то.&qуот;

Чак ни изненадна повратничка турнеја из 2005, са Пауером у постави, није резултирала митским другим албумом.

Отада се Мејверс ретко појављивао у јавности, ако изузмемо гостовање на концерту Пита Доертија - наводни планови о сарадњи са Доертијевим бендом Бабисхамблес се никада нису остварили - и кратку турнеју одржану 2011. у сведеној постави са локалним музичарем Геријем Марфијем.

Већ више од 30 година након дебија фановима остаје да слушају озлоглашене „бутлеге&qуот; песама бенда који никада нису уобличени у званичне верзије и да на основу њих замишљају обрисе обећане будућности.

Шанса да Мејверс објави нове песме данас су мање него пре.

Током писања овог текста покушао сам да ступим у контакт са Мејверсом, али будући да иза њега не стоје ниједна етикета нити менаџер, показало се, нимало изненађујуће, да је неухватљив - један познаник ми је рекао да се Мејверс појављује често колико и „скаузерски једнорог&qуот;.

Мејл који сам упутио на адресу званичне фејсбук странице бенда ми се вратио јер је сервер са долазећом поштом био преоптерећен.

Питао сам људе које сам интервјуисао и моје контакте са ливерпулске музичке сцене да ми помогну: неки су ме одбили, други су контактирали Мејверса преко заједничких познаника.

Али све обећавајуће стазе ка њему су завршиле у ћорсокаку, што је више него прикладна метафора.

---

Погледајте видео: Како од оружја настаје музика

---

Раздвајање мита и стварности

Круже бројне теорије о томе зашто је Мејверс толико упорно одбијао да настави музичку каријеру, макар јавно.

Беџер сматра да је свеприсутност Тхере Схе Гоес, коју је обрадио амерички састав Сикспенце Ноне Тхе Рицхер, и која је постала „сигурица&qуот; у романтичним тренуцима у серијама и на филму, постала за њеног аутора проклетство једнако колико и благослов.

„Тхере Схе Гоес је истовремено нешто најбоље и најгоре што се десило Лију&qуот;, каже он.

„Написао је савршену песму, али то је значило да не мора више ништа да ради јер је имао стални извор прихода.&qуот;

• Џими Хендрикс: „Музика електричне цркве“ и даље одзвања
• Фолк музика на филму: Комедија или тешка депресија
• Рамонси и музика: Први албум као панк лектира

Рејчел - једина особа која је током протеклих 19 година са њим урадила озбиљан интервју за његову, у претходном делу текста већ поменуту књигу из 2013, верује да је Мејверсово неучествовање у јавном животу последица строгог уметничког интегритета аутора који одбија да објави било шта ново што не досеже његове специфичне идеале.

„Ако се оно што чује на снимку не поклапа са звуком који је имао у глави, то ће доживети као потпуни фијаско&qуот;, каже Рејчел.

„Запањујуће је кад видите да се неко тога [највиших мерила које је зацртао] придржава све време током дугог периода. Али зашто би правио компромисе? Он није тај тип уметника.&qуот;

Који год били прави разлози Мејверсове одлуке да се повуче из музичке индустрије, она није изненађујућа.

Текстови песама Тхе Ла'с наговештавају душу незадовољну ситуацијом у којој се нашла.

Током читавог албума, Мејверс пева о осећањима изгубљености, скучености, окованости, везаности, затим о тражењу слободе и трагању за мелодијом која би распршила колоплет мисли које се врзмају по глави.

Делује као да поједини стихови предвиђају оно што ће уследити:

„Ако желите, испричаћу вам животну причу / о човеку који се непрестано рве са својом прошлошћу&qуот; данас звучи изразито пророчки.

Ипак, Мејверса често описују као измученог генија, што је претеривање.

Од Брајана Вилсона до Седа Берета, са којима га често пореде - мит о уклетом уметничком генију који испашта због своје уметности често се јавља у популарној култури, изнова намећући изједначавање патње и изузетности.

Мејверс, међутим, одбија тумачења која се ослањају на тај мотив.

Уз подсмех је рекао Рејчел: „Читава та беретовска прича... хвала вам на том адуту. Сваки пут ћу га користити... Да сам хтео, бољу причу не бих могао да измислим.&qуот;

Кад је реч о стварности, Мејверс живи у предграђу Ливерпула, одавно је престао да конзумира дроге и сада је посвећени породични човек.

„Ја сам данас отац. Деценијама нисам конзумирао ништа од тога... Сада сам само тип који има четворо деце и просто живи и размишља као што то ради и било ко други.&qуот;

Делује да је задовољан повученим животом, музиком се бави искључиво ради разоноде, неоптерећен комерцијалним прохтевима и очекивањима.

Без обзира на то што прича о томе шта је могло да буде и даље распаљује машту фанова, по свој прилици је овај изузетни таленат дао све што је желео да да.

„Мислим да ништа нисмо изгубили&qуот;, каже Рејчел. „Дао ми је нешто што ће ме читавог живота пратити.&qуот;

Иако је идеја о њему као генију-самотњаку близу одумирања у овом добу прекомерног шеровања на друштвеним групама, вероватно је Мејверсова заслуга што је до данас остао једнако недокучив и неприступачан.

Али, с обзиром на све митове и легенде који га окружују, можда се вреди присетити шта је Мејверс рекао Мејсфелду: „Ја сам само човек, тип. Особа.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.10.2021)