Ангела Меркел у Србији: Какав Балкан оставља одлазећа немачка канцеларка

После 16 година на месту немачке канцеларке, Ангела Меркел одабрала је Београд и Тирану као локације за - „опроштајну журку&qуот;.

Председница немачке владе неће се надметати за нови мандат на изборима 26. септембра, али ће непуне две недеље пре немачког изборног дана бити на Балкану.

Тај део Европе био је један од њених главних преокупација током канцеларских година.

„Она је можда и, у овом тренутку, последња политичарка која има европску димензију - а Европа не може без тога.

„Сигурно је гледала немачке интересе, то јој је у опису радног места, али је била веома свесна и осећала је одговорност за функционисање Европе и њено преживљавање - то јесте немачки интерес, али и интерес свих нас који живимо на овим просторима&qуот;, каже за ББЦ на српском некадашња министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић.

Саветник некадашњег председника Србије Бориса Тадића Млађан Ђорђевић каже да су управо интереси Немачке креирали и слику данашњег Балкана.

„За нас је велико отрежњење да свако решење морамо да тражимо сами, не очекујући да ће неко са стране да реши наше проблеме.

„Ангела Меркел није планирала да живи у Србији, нити на Западном Балкану - то се јасно види по друштвима каква је овде створила&qуот;, каже он.

• Одлази ли „политичка мајка&qуот; балканских лидера
• Канцеларка Меркел: немачка уметница у преживљавању
• Шта је променио Берлински самит

Поздравна турнеја Ангеле Меркел има једнодневну београдску станицу, а дочекаће је српски председник Александар Вучић, док ће се у српској престоници састати и са представницима невладиних организација из региона.

Дан касније, Меркел ће наставити путовање за Тирану, где је очекују сусрети са тамошњим премијером Едијем Рамом, али и председницима влада шест балканских земаља.

Још једну посету пре избора у Немачкој имаће 16. септембра у Паризу, када ће се сусрести са француским председником Емануелом Макроном.

Да ли је Балкан бољи после Ангеле Меркел?

Међу регионалним стручњацима и политичарима тешко је данас наћи некога ко ће, без остатка, закључити да је Балкан боље место за живот него пре доласка Ангеле Меркел на светску позорницу.

„За време њеног мандата, који је заиста дугачак, ситуација се најпре битно поправила, а онда и покварила.

„Данас је ситуација компликованија и лошија него пре пет, шест година - како са међусобним односима земаља, тако и са европским интеграцијама&qуот;, сматра Весна Пусић.

Иако напомиње да таква слика није само одраз рада Ангеле Меркел, директор Центра за студије Југоисточне Европе на Универзитету у Грацу Флоријан Бибер каже да је Балкан сведок двојаке природе немачке канцеларке.

„На једној страни, она је доносила храбре и велике одлуке, попут пријема миграната у избегличкој кризи 2015. године или промовисању чланства земаља Западног Балкана у ЕУ.

„С друге стране, није имала стратешку визију и често је повлачила потезе имајући само у виду краткорочну тактику и прагматичне интересе, а појединим проблемима се и није бавила.&qуот;

Саветник некадашњег председника Србије Млађан Ђорђевић нема никаквих дилема о учинку одлазеће канцеларке.

„Балкан после Ангеле Меркел чине земље у којима владају аутократе, са разваљеним друштвима, без правих слобода медија и избора, у којима је криминал веома присутан.

„Резултат њеног бављења Балканом је поражавајући - земље су удаљеније од Европске уније него 2005. године и не могу се поредити стандардом, људским правима и слободама, али и надом у бољитак у односу на време пре доласка Ангеле Меркел.&qуот;

Европска перспектива региона

За време канцеларских мандата Ангеле Меркел, Европска унија проширила се на Хрватску, али је истовремено суштински онемогућила чак и земље које испуњавају све услове ЕУ да почну преговоре - Северну Македонију и Албанију.

Црна Гора о чланству преговара нешто успешније него Србија, док Босна и Херцеговина још чека на статус кандидата, а Косово је далеко од европске мапе чак и визне либерализације.

„Ако бисте било кога на Балкану питали када ће ући у Европску унију у тренутку кад је Меркел постала канцеларка, нико не би могао ни да помисли да би данас био овако далеко.

„Регион је јасно у лошијем стању - мање је демократије, лоше се влада, мање је напретка&qуот;, сматра Флоријан Бибер.

Због очигледног застоја, покушала је Ангела Меркел да промени атмосферу покретањем Берлинског процеса, додатног повезивања земаља Балкана.

„Берлински процес јесте био беба Ангеле Меркел и то је слика онога како је деловала по питању Западног Балкана - видела је да је процес проширења ЕУ недоречен, па је покушала да направи нешто паралелно и да дође до конкретног резултата.

„Кренула је са великом амбицијом, важан јој је био дијалог младих пре свега, али на крају ни Немачка није до краја могла да претвори Берлински процес у нешто што оставља дубљи траг&qуот;, сматра Ведран Џихић, сарадник на аустријском Институту за интернационалну политику и предавач на Факултету политичких наука у Бечу.

Кључна отворена питања - Косово и БиХ

Када је Борис Тадић 2011. у Београду угостио немачку канцеларку и том приликом одбио њене захтеве који су се тицали Косова, и њему самом је било јасно да је изгубио подршку Запада, па онда и изборе - мање од годину дана касније.

„Саветници са обе стране који су припремали тај састанак договорили су документ који је представљен као да ће га Борис Тадић прихватити.

„На самом сусрету, Тадић је рекао да је то за њега неприхватљиво - а Меркел је у том тренутку од Србије тражила много мање и далеко повољније у односу на оно што се касније нашло у Бриселском споразуму који су потписали Вучић и Дачић&qуот;, присећа се Млађан Ђорђевић, тада у Тадићевом кабинету, али са другим задужењима.

О овом сусрету, за ББЦ на српском говорио је и сам Борис Тадић.

Ипак, нити је Бриселски споразум примењен у потпуности, нити су Београд и Приштина наставили да решавају питања која оптерећују односе.

Ђорђевић каже да неуспех косовске политике Ангеле Меркел лежи и у њеном односу са Приштином.

„Меркел је њеном политиком стекла многе непријатеље у Србији - од националиста до либерала, а међу косовским Албанцима није стекла праве пријатеље.

„Они знају да Америка води главну реч и није успела да придобије косовске Албанце јер није учињено оно што је Вучић њој обећао - независност Косова.&qуот;

Није било много успеха међународне заједнице ни у Босни и Херцеговини, где национална питања блокирају спровођење основних животних политика.

Последњи је покушај Немачке да, кроз постављање сопственог дипломате Кристијана Шмита на место Високог представника међународне заједнице у БиХ, успостави контролу у подељеној земљи.

„Лидери БиХ су одлазили у Берлин, али када се врате, све што су договорили - порицали су.

„Иако она јесте била моћан политички лидер, осетила се немоћ коју међународна заједница има према дуплим стратегијама, шибицарским стратегијама и интерним заврзламама политичара у БиХ&qуот;, сматра Ведран Џихић.

Коначно, Флоријана Бибера далеко више плаши чињеница да не само да кључна питања на Косову и у БиХ нису решена, него је и читав правац промењен.

„Пре 15 година, та питања су такође била нерешена, али су европске интеграције виђене као механизам који може да помогне да се она реше.

„Данас то више нико не би устврдио, а решење се чини још даље - нема више ни механизма који је постојао пре 15 година.&qуот;

Посебан однос са лидерима у региону

Дугогодишњу владавину Ангеле Меркел прате не још толико дуговечне владавине неколико лидера на Балкану, али и на истоку Европске уније.

„Она је форсирала стабилократске режиме - од (Иве) Санадера у Хрватској, (Јанеза) Јанше у Словенији, (Виктора) Орбана у Мађарској, (Александра) Вучића у Србији, (Реџепа Тајипа) Ердогана у Турској, (Николе) Груевског у Македонији, (Едија) Раме у Албанији, до (Бојка) Борисова у Бугарској.

„Ти лидери су унутрашњу снагу црпли из тога што су имали подршку Ангеле Меркел&qуот;, сматра Млађан Ђорђевић, данас председник покрета Ослобођење.

Када анализирају начин владавине Ангеле Меркел, сви саговорници ББЦ-ја на српском констатоваће да је прагматизам једна од основних одлика немачке канцеларке.

Ведран Џихић каже и да је њен однос према лидерима у региону био управо - прагматичан.

„Бриселски споразум Србије и Косова је за Меркел био велики напредак, мислила је да се у Вучића поже поуздати, али је ту и он показао велику дозу прагматизма па му је она допустила да се тренд заробљавања српског друштва додатно интензивира.

„Пропустила је да примети моменат када је Вучић почео да користи и њу саму за изградњу сопствене политичке моћи, није се понела као лидер демократске Европе - постала је жртва властите жеље за прагматизмом.&qуот;

Флоријан Бибер сматра да је Берлин могао да одигра другачију улогу.

„Изостанак гласније критике Немачке упућене урушавању демократије и у Европској унији, као и на Западном Балкану, додатно је ослабила демократију у региону.

„То је показатељ неразумевања које је Ангела Меркел показала према стратешким питањима.&qуот;

Некадашња шефица хрватске дипломатије Весна Пусић каже да формула за успех односа Ангеле Меркел са балканским лидерима лежи и у страначкој повезаности.

„Једна њена карактеристика ме је веома изненадила када сам је открила: она је веома страначки пристрасна, иако се то не би очекивало од особе тог формата и значаја за Европу.

„Њој је веома важно да ли је неко из групације Европских народних странака - то третира као још један сопствени задатак, да јача тај блок унутар Европе - и балкански лидери су то схватили и искористили.&qуот;

Ипак, има Весна Пусић и извесну дозу разумевања за овакву позицију одлазеће канцеларке.

„Тешко је рећи да се не жели комуникација са неким ко је на власти, мора се договарати са неким ко може имати утицаја и спровести договорено.

„Други могу имати боље намере, бити паметнији и занимљивији, али - не могу ништа да ураде&qуот;, закључује она.

Погледајте како су изгледали парламентарни избори у Србији 2020.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.13.2021)