Историја и образовање: Како је један Обреновић ударио темеље високог образовања у несуђеној палати Карађорђевића
Данас 24.09.2021 | ББЦ Невс на српском
Хиљаде студената ће се сваког дана наћи на Платоу испред Филозофског факултета, кренуће ка Калемегдану шетајући поред зграде Ректората Универзитета у Београду, ни не размишљајући да пролазе поред колевке високог образовања у Србији – зграде некадашње Велике школе.
Кнез Михаило Обреновић је 24. септембра 1863. „по милости Божјој и вољи народа“ донео Закон о устројству Велике школе (Академије) и у Капетан-Мишином здању тако настаје прва високообразовна установа у Србији – иако је трговац Миша Анастасијевић планирао да ову палату да у мираз Ђорђу Карађорђевићу, унуку Ђорђа Петровића Карађорђа и несуђеном кнезу Србије. Школа у којој су учили и предавали Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Михајло Петровић Алас, Јован Скерлић и многи
