Србија, храна и привреда: Због чега су поскупели месо и уље
Килограм јунетине негде превазилази цену од 1.000 динара, а поскупели су и свињетина, телетина и пилетина. Литар уља достиже цену од око 230 динара. Шта је довело до раста цена?
Цене појединих намирница у Србији расту из месеца у месец, а потрошаче посебно погађа поскупљење уља и меса.
Цена литре уља достиже и 225 динара у неким продавницама, а за килограм свињског филеа треба издвојити 950 динара.
Просечна цена уља у односу на прошлу годину скочила је за 40 динара, што значи да за просечну плату можемо да купимо 84 литра мање у односу на претходну годину, показују подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Почетком јуна у Србији почела је да расте цена свињетине и пилетине за 10 одсто, у августу јунетине и телетине за 17 одсто, да би сума новца која је потребна да се издвоји за килограм меса у септембру достигла рекорд.
Уместо јела са квалитетнијим свињским филеом, на трпезама широм Србије у јесен 2021. нашла су се јефтинија ребра, а бело месо све чешће замењују пилећи батаци.
Снежана Матић из Шапца каже да је приморана да бира између квалитета и квантитета када купује намирнице за ручак.
„Међутим, не могу да купим скупље, квалитетније месо ако кувам када су сви чланови породице на окупу&qуот;, наводи она за ББЦ на српском.
- Колико су порасле цене у Србији од почетка пандемије корона вируса
- Зашто се привредни напредак (не) осећа у џепу становника Србије
- Привреда Србије у 2020: „Ми ћемо тек следеће године да платимо цену пандемије&qуот;
Расту цена меса највише је допринело поскупљење сточне хране и смањен обим сточног фонда, тврде стручњаци.
У Министарству трговине и туризма Србије, поскупљење меса виде као резултат повећања цена кључних инпута у производњи, пре свега пољопривредних, који су берзанска роба.
„Србија у том погледу није изоловано острво, а сведоци смо чињенице да су цене житарица и других пољопривредних производа током пандемије, мање-више у порасту&qуот;, рекао је Урош Кандић, државни секретар у том министарству за сајт Екапија.
У пракси, поскупљење меса изгледа овако - у једном од најраспрострањенијих ланаца маркета у Србији, килограм јунећег шола кошта 1.014 динара, свињски филе 949, а бут 659 динара.
Пилетина је нешто јефтинија, те килограм груди може да се купи за 482 динара, крила за 300, а батака за 366 динара.
Пре годину дана, килограм пилећих груди у ланцима хипермаркета коштао је око 360 динара, батак и карабатак су коштали око 270 динара, цена килограма филеа је била 480 динара, а крилаца 190, показују подаци са сајта ценотека.рс.
У исто време, свињетина је била за око 100 до 200 динара јефтинија, а исто важи и за јунетину.
Који су све узроци поскупљења?
1. Раст цене сточне хране
Цене хране за стоку скочиле су у последњих годину дана, а проблем су сировине за производњу хране за животиње, каже агроекономиста Милан Простран.
„Никад није забележен тако висок раст цене кукуруза, поготово у последњих неколико деценија.
„Килограм кукуруза дошао је до износа од 27 динара, а само пре годину дана коштао је 15 динара&qуот;, наводи Простран за ББЦ на српском.
Још већи раст цене приметан је код соје.
„Килограм је сада више од 80 динара, а претходне године је коштао око 50.
„Истовремено је дошло до раста цена неких других сировина од којих се производи храна за животиње као што су јечам, сојина сачма, сунцокретова сачма, резанци од шећерне репе&qуот;, наводи.
То се тренутно дешава у целом свету, не само у Србији, додаје он.
„Њихове цене на светским берзама су јако високе.
„Што би се наши сељаци понашали другачије&qуот;, каже.
Бранислав Гулан, члан Научног друштва економиста Србије и бивши сарадник Привредне коморе Србије, објашњава да је до скока ове године дошло и због суше која је „обрала род&qуот;.
„Уништила је и пашњаке, те нема траве за стоку&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.
2. Смањење сточног фонда
Гулан истиче да је за килограм свињског меса неопходно осам килограма кукуруза.
„То значи да када помножите 27 динара са осам, килограм живе ваге свињетине требало би да кошта најмање 200 динара.
„Међутим, средином 2020. године коштао је око 135 динара, а данас не прелази 180 динара по килограму&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.
Тврди да у томе лежи разлог покоља свиња и смањивања бројности грла у тову.
Пољопривредну производњу карактеришу циклуси, а Гулан каже да овај циклус тренутно обележава висока цена сточне хране.
„Зато произвођачи смањују број крмача, што за резултат даје умањену производњу меса.
„То је врло неповољан циклус за сточаре, јер се много више зарађује на ратарским производима као што су кукуруз, соја, сунцокрет и слично, него на производњи меса&qуот;, каже.
Простран додаје да произвођачи тад беже од сточарства у биљну производњу.
Приметан је и мањи број говеда.
„Давне 1975. године имали смо око 2.250.00 говеда, а данас имамо испод 800.000.
„Број свиња данас је спао на око три милиона, у односу на више од пет милиона 1984. године&qуот;, наводи Простран.
Додаје да се тај пад осећа још од деведесетих година, када се тадашња Савезна Република Југославија нашла под санкцијама Уједињених нација због грађанског рата.
„Био је забрањен извоз, а он је тај који вуче развој укупне привреде - не само сточарске производње и пољопривреде&qуот;, наводи.
Гулан каже да је производња свих врста меса у Србији у 2020. процењена на 440.000. тона.
„То је мање за чак 200.000 тона у односу на 1990&qуот;, наводи.
3. Увоз меса и пандемија корона вируса
Гулан предочава да увоз негативно утиче на домаћу пољопривреду, па и на цену меса у Србији.
„Увоз меса је резултат великог броја споразума о слободној трговини, посебно са Европском унијом (ЕУ)&qуот;, тврди он.
Каже да је 2019. године Србија увезла замрзнутог свињског меса за 71 милион долара, а 2020. за 58 милиона.
Пандемија корона вируса је такође имала утицаја.
Нормалан проток робе је на почетку пандемије у пролеће 2020. био успорен.
„Неке земље богатог Запада су почеле да стварају залихе и резерве&qуот;, наводи Простран.
Додаје да су сами потрошачи на Западу, који то претходно нису радили, такође стварали залихе.
Како корона вирус утиче на наше џепове:
4. Заразне болести - класична и афричка куга
Класична куга свиња је заразна болест домаћих и дивљих животиња.
Не преноси се на човека и друге животињске врсте, али наноси велику економску штету сточарству због угинућа јединки.
Вакцинација против класичне свињске куге укинута је у Србији у децембра 2019, у нади да је ова болест искорењена.
Гулан објашњава да је због те вакцинације Србији био забрањен извоз меса у земље ЕУ.
Пошто се обнови сточни фонд и на свет дођу свиње које нису вакцинисане, за шта је потребно четири до седам година, Србија ће моћи да извози месо у ЕУ, као и да га транспортује преко територије Уније.
„Транспорт је могао да се обавља само уколико је свињско месо било прерађено на најнижој температури од 70 степени&qуот;, истиче.
Али афричка куга је глобални проблем и против ње не постоји вакцина.
Изазива смрт код свиња, али не преноси се на људе.
Међутим, у случају појаве афричке куге, све свиње једног произвођача морају бити еутаназиране.
- Свињска куга стигла у Србију, али нема епидемије
- У Шпанији више закланих свиња него што има становника
- Данска на граници подиже ограду против свиња
Цене меса у региону
Становници земаља у региону такође се боре са поскупљењима цена меса.
У Босни и Херцеговини је месо ове године поскупело два пута до почетка септембра, па тако килограм пилећег филеа сада кошта десет конвертибилних марака - око 5,1 евро (600 динара).
За килограм пилећих батака у Северној Македонији потребно је издвојити до три евра (270 динара), колико кошта и килограм млевене јунетине.
Према подацима објављеним у хрватским медијима средином септембра, цена килограма свињског бута ишла је и до скоро седам евра (око 830 динара).
У Црној Гори цена килограма пилећег филеа иде до 7,5 евра - око 880 динара, за исту количину свињског бута без костију потребно је издвојити око четири евра (460 динара), док јунећи бут кошта седам евра.
Килограм пилећег филеа у супермаркетима у Словенији кошта шест евра, а евро мање износи иста количина мешаног млевеног меса.
Уље достигло рекордну цену
Значајан раст цена бележи и уље.
Сада га је могуће купити по ценама између 165 и 225 динара за литар.
Цена литарске флаше рафинисаног сунцокретовог уља премашила је 200 динара и у појединим великим трговинским ланцима достиже 225 динара.
Од почетка прошле до краја јула ове године зејтин је, према подацима званичне Потрошачке корпе, поскупео за 45 одсто, а за просечну плату сада можемо да купимо 84 литра мање него годину дана пре.
Претходни значајнији раст у цени уља био је у априлу ове године, када је просечна цена за један литар скочила са 154 на 168 динара, показују подаци Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Тада је директорка „Жита Србије&qуот; Сунчица Савовић изјавила за Н1 да разлог за раст цене уља треба тражити на домаћем тржишту, зато што је сунцокрет берзанска роба попут осталих житарица и уљарица.
„Зависи од кретања цена на међународним берзама.
„Прошле године био је слабији род сунцокрета и Украјини, Русији, Бугарској и Молдавији и било је неминовно да ће цена сировине порасти&qуот;, рекла је она.
Додала је да је утицај на кретање цена на пољопривредним берзама имала и пандемија корона вируса.
„Због пандемије су финансијски фондови пажњу усмерили на берзе пољопривредних роба, зато што је привреда у свим другим гранама просто била у стагнацији, или успорила&qуот;, навела је Савовић.
Осим тога, навела је да ће жетва сунцокрета у Русији и Украјини - земљама које су највећи светски произвођачи - бити готова почетком новембра.
„Тек после тога, јер је потребно неко време да се тај сунцокрет преради и уље доспе на светско тржиште, могуће је очекивати евентуалну стабилизацију цена&qуот;, објаснила је Савовић.
- Дилема у Босни: Да ли је уље поскупело или ћете га само мање купити
- Може ли свет да се одрекне палминог уља да би спасао прашуме
Да ли ће цене расти?
Гулан оцењује да то неће бити случај због слабе куповне моћи потрошача.
„Оне ће да расту све док можемо да плаћамо те цене&qуот;, каже.
Осим тога, Простран наводи да се променила структура потрошње одређених врста меса.
„Потрошач има одређену суму новца у џепу - ако не може да плати свињски бут, покушава да се уклопи у каре, ако не може ни то, на крају купује оно што може - углавном ребра која су најјефтинија&qуот;, каже.
То је код живинског меса нарочито карактеристично - крене се од филеа, белог меса, пређе се на крилца, па се заврши на батацима, објашњава он.
Додаје да се 1990. године годишње трошило 65 килограма по глави становника, а да се данас троши око 50.
„Људи су већ почели да купују прво на килограм, онда на пола килограма.
„Потом кажу, дајте ми меса за 100 динара, како би на крају прешли на лошије категорије одређених врста меса&qуот;, наводи.
То је случај и са домаћицом Снежаном Матић.
Она каже да има утисак да цене меса расту из дана у дан.
„Сада више купујем пилетину зато што је приступачнија.
„Јунетину или телетину се трудим да купујем када је на акцији пред истек рока у маркетима&qуот;, наводи.
Додаје да често одустане од првобитне идеје шта ће спремати за ручак и одлучи се за јела која не захтевају велику количину меса.
Простран решење види у промовисању куповине меса из домаће производње, док председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже да се тиме „отупљује оштрица конкуренције на тржишту&qуот;.
„Конкуренција на тржишту је један од битнијих фактора&qуот;, наводи он за ББЦ на српском.
Тврди да је раст животних намирница вишеструко већи од планираног очекиваног раста кроз инфлацију.
- Да ли се црвено месо на велика врата враћа у јеловник
- Исповест раднице у кланици
- Сланина повећава ризик од добијања рака
Из Народне банке Србије саопштено је да је међугодишња инфлација у августу износила 4,3 одсто, на шта су утицале и више цене меса.
Оне су „такође под утицајем смањене понуде, повећане тражње и изразито ниске базе из истог периода претходне године&qуот;.
„На месечном нивоу, потрошачке цене у августу повећане су за 0,9 одсто, при чему је и месечни раст цена у највећој мери опредељен вишим ценама непрерађене хране&qуот;, наводи се.
Борисављевић из Покрета за заштиту потрошача истиче да је ово раст цена животних намирница четири до пет пута већи од оног који је планиран.
„Досадашње повећање цена је већ анулирало сав раст зарада и пензија, посебно код потрошача који имају мања примања&qуот;, наводи.
Агроекономиста Простран каже да би нас једино спасила једна „плодна година&qуот;.
„Сточарска производња је локомотива развоја једне државе, она покреће пољопривреду.
„У ЕУ учешће сточарске производње у укупној вредности пољопривреде иде чак до 70 одсто, а код нас је то обрнуто&qуот;, наводи.
Каже да је у Србији учешће сточарске производње у укупној бруто вредности пољопривреде око 30 одсто.
Ипак. додаје да је Србија аграрна земља и верује да ће се „изборити против свега&qуот;.
„Пољопривреда је сложена, али она је фабрика под ведрим небом и трпи&qуот;, закључује он.
Шта је месо из лабораторије и како настаје:
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.08.2021)
