Историја Србије: Све српске заставе - од двоглавог орла, до петокраке и назад

Црвено-бело-плава, црвено-плаво-бела, са оцилима, звездицама, двоглавим орлом или петокраком - застава Србије је током векова имала разне комбинације.

Једна тробојка је, иначе, уместо плаве имала „челикасто-угасито&qуот; боју.

Тренутни изглед усвојен је 11. новембра 2010. године, а постоје државна, која „за седмину дужине заставе ка јарболу&qуот; има мали грб Србије, и народна, чисто црвено-плаво-бела тробојка.

„У народу се верује да црвена боја на застави Србије представља крв проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља мајчино млеко које храни јаку српску децу&qуот;, наводи се на сајту Владе Србије.

На данашњи дан, пре тачно 30 година, крв, слобода и млеко остали су без звезде петокраке, са којом су се дружили готово пола века.

Због тога се подсећамо свих српских застава.

• Како је настала химна Боже правде - кад „сатира постане достојанствена песма&qуот;
• Од петокраке до сватова: Како се користи застава Србије
• Шта се слави 15. септембра и зашто је то Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Немањићи и племићи

Први наговештај о постојању српске заставе сеже у 11. век и доба владавине зетског краља Михаила Војисављевића, наводи се у књизи „Грбови, заставе и химне у историји Србије&qуот;.

Век касније започиње доба династије Немањић, током које је Србија постала краљевина, добила аутокефалну цркву и значајно проширила територије, а која почиње да користи симбол двоглавог орла.

„Немањићи су се угледали на византијску културу и из ње су узели крст са оцилима, као и двоглавог орла&qуот;, каже Борис Марковић из Историјског музеја Србије.

„Двоглави орао је био један од симбола византијске династије Палеолог&qуот;, додаје.

Која је онда била застава Србије у то време? Па, ниједна.

„У средњем веку, феудалном времену, нација не постоји&qуот;, објашњава Марковић.

„Грбови и заставе тог периода су пре свега израз племства, имали су их само племићи&qуот;, додаје.

Дакле, Србија технички у то време није имала заставу, већ Немањићи и друге владарске породице.

„Нема много доказа о томе, али се претпоставља да је прва застава за коју знамо била из доба краља Владислава и да је била црвено-плава&qуот;, каже Марковић.

Стефан Владислав био је син Стефана Првовенчаног и унук Стефана Немање, а живео је у првој половини 13. века.

Његова застава сачувана је у Дубровнику и направљена је од лаке свилене тканине, мада има података и да је од чохе, пише у књизи „Грбови, заставе и химне у историји Србије&qуот;.

Тамо су наведене и друге заставе српских средњевековних владара.

Стефан Урош Дечански је, на пример, жуту заставу (негде се помиње и зелена) носио у боју на Велбужду 1330. године, а помињу се и бели или жути стег са двоглавим орлом из доба цара Душана.

Стефан Дечански је владао крајем 13. и почетком 14. века, а наследио га је његов син Стефан Душан.

Иако су те заставе биле симболи обласних господара и племства, Марковић наводи да оне касније постају „нека врста базе изградње националне симболике&qуот;.

• Између крста и полумесеца – 500 година од пада Београда у руке Османлија
• Стефан Немања и сложена историја споменика на Балкану
• Упознајте последњег „убицу змајева&qуот; у Србији

Устаници и ускоци

Почетком 15. века, Србија потпуно пада под турску владавину, а део Османског царства биће наредних неколико стотина година.

Међутим, Европа се у 19. веку значајно мења, па тако и Србија.

„То је доба зачетка национализма, тако да постаје важна веза између онога што се сматра идентитетом и шта се заставом, која је симболичко оружје, жели постићи у јавности&qуот;, каже Марковић.

„Људи тог доба желе да прикажу националне симболе државе или покрета који жели да постане држава&qуот;, додаје.

У фебруару 1804. године почиње Први српски устанак, предвођен Карађорђем, који је трајао све до 1813. године.

Две године касније долази и до Другог српског устанка, предвођеног кнезом Милошем Обреновићем, који је довео до стварања Кнежевине Србије.

Устаници су, наравно, у борбе ишли под заставама, најчешће са симболом крста, због чега је таква застава названа „барјак крсташ&qуот;.

Позната је, на пример, слика Збор устаника у Такову 1815, Паје Јовановића, на којој се види Милош Обреновић са белим барјаком на којем је црвени крст.

„Симболика тих застава говори о томе да је идентитет балканског становништва у Османском царству, па и српског, у то доба првенствено био хришћански и православни&qуот;, каже Марковић.

Друга варијанта застава из тог периода, додаје, биле су заставе са ликовима светаца.

„Имамо у музеју заставу устаника на којој се налази лик Стефана Првовенчаног, а било је и застава са Светим Савом, Стефаном Дечанским.&qуот;

Кнежевина и краљевина Србија

После Другог српског устанка, Србија постаје аутономна кнежевина у оквиру Османског царства.

Крајем тог периода почиње и развој српске заставе какву данас знамо.

„У то време се мења и појам нације - до јуче смо идентитет градили пре свега на религији, а сада најчешће на основу блискости у језичком мислу&qуот;, наводи Марковић.

„Тада се широм Европе, па и Србији, појављују идеје о формирању националне државе&qуот;, додаје.

А свака држава мора да има устав.

Сретењски устав Димитрија Давидовића, први такав документ у српској историји, донет је 1835, а у њему се помиње и изглед прве заставе Србије.

„Давидовић га је замислио као устав самосталне државе, што значи да она мора да има државне симболе&qуот;, каже Марковић.

Међутим, прва српска застава била је нешто другачија од данашње.

Уместо плаве, у Сретењском уставу се наводи да је трећа боја „челикасто угасита&qуот;, а распоред боја био је нешто другачији него данас.

У тим бојама постоји доста симболике.

„То су боје француске заставе, која је револуционарна - а модерни национализам је настао после Француске револуције 1789. године - као и боје које се сматрају словенским&qуот;, сматра Марковић.

На тој застави постоји и крст са оцилима на штиту, оивичен двема гранчицама - маслиновом и храстовом.

Међутим, Сретењски устав веома кратко траје - званично свега 55 дана, у пракси доста краће и од тога - а када је укинут, укинута је и дотадашња застава Србије.

• „Котрљао се точак и за краља и за маршала&qуот;: Има ли живота на железничкој станици Топчидер
• Колико (не) знамо о Вуку Караџићу
• Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања

Три године касније, 1838, донет је Турски устав, у којем није било одредби о застави, али је потом издејствован султански ферман, па Србија добија нову и другачију заставу.

„Кнез Милош тада захтева да три боје буду у другачијем распореду, сличнијем руском, па застава постаје црвено-плаво-бела, а мења се и грб&qуот;, каже Марковић.

Та застава је прва на којој је распоред боја као и данас, али постоји и једна разлика - у горњем левом углу биле су четири звездице.

„Оне су симбол сизеренства султану, кнез Милош је на томе инсистирао као на доказу оданости, али и индивидуалности Србије на политичком плану&qуот;, наводи Марковић.

„Дакле, српска застава из тог доба треба да посведочи о припадности Срба хришћанској култури, али и да уобличи српски национални идентитет на нови начин, другачије од осталих хришћанских народа у Османском царству&qуот;, додаје.

У то доба коришћена је и црвено-плаво-бела тробојка, без икаквих ознака.

Краљевина Србија и краљевина СХС

Србија 1882. године постаје краљевина, а Милан Обреновић први нововековни краљ.

Тада је такође промењена застава.

„Кнежевски грб са крстом и оцилима замењен је грбом са двоглавим орлом и златном круном&qуот;, наводи Марковић.

Милан Обреновић је владао до 1889. године, када је абдицирао у корист малолетног сина Александра, који ће на власти бити до Мајског преврата 1903. године, када је убијен.

Србија је црвено-плаво-белу тробојку користила све до 1918, када се придружила Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованог у Краљевину Југославију.

„Видовданским уставом из 1921, потврђене су боје државне заставе Краљевине СХС као плава, бела и црвена, у водоравном положају према усправном копљу&qуот;, наводи се на сајту Архива Југославије.

Како се истиче, поред државне, постојале су „и племенске заставе&qуот;.

Српска је била црвено-плаво-бела, хрватска црвено-бело-плава, а словеначка бело-плаво-црвена.

• Петар Први Карађорђевић - монденска младост, краљевска старост
• Од наводног продавца порнографије до издавача уџбеника - ко је био Геца Кон
• Светомир Ђукић - отац српског олимпизма, противник „Црне руке&qуот; и(ли) „колаборатор&qуот;

Од Другог светског рата, преко петокраке до самосталности

По избијању Другог светског рата, нацистичка Немачка и фашистичка Италија окупирале су Југославију, а земља је распарчана.

Током ратног периода, на власти у Србији била је квислиншка Влада националног спаса Милана Недића, када на сцену ступа нова застава.

Била је црвено-плаво-бела, са двоглавим белим орлом у средини.

После рата и победе комунистичког партизанског покрета, наступило је неко ново, црвеније доба, тако да је нова Југославија на застави имала петокраку.

• Иван Ђаја - „ренесансни човек&qуот; и академик који је гласао да Тито не буде почасни члан САНУ
• Милка Планинц - челична дама југословенске политике и жена за кризна времена
• И Београд је некада имао кориду, када је поклич „оле, оле“ заменио тајац

Свака од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ, плаво-бело-црвена) имала је сопствену заставу, па тако и Србија (црвено-плаво-белу) - са петокраком.

То је трајало све до 1991. године, када је петокрака уклоњена.

Двоглави орао на тробојку је враћен 2004. године, а две године касније Србија стиче самосталност.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.10.2021)