Београд обележава шест деценија првог Самита несврстаних
Представници стотинак земља окупиће се сутра у Београду поводом обележавања 60 година од прве конференције Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) одржане у главном граду тадашње СФР Југославије која је била један од његових оснивача.
На дводневном скупу међу несврстанима ће се први пут наћи и Русија која је у јулу ове године стекла статус посматрача у Покрету основаном у јеку хладног рата, као противтежа супротстављеним блоковима под вођством тадашњег СССР и САД.
На првој конференцији ПНЗ у Београду у септембру 1961. учествовали су представници 25 земаља, међу којима премијер Индије Џавахарлал Нехру, египатски председник Гамал Абдел Насер, председник Индонезије Сукарно и председник СФРЈ Јосип Броз Тито.
Конференције су одржаване сваке три године у земљи која председава. Југославија је председавала Покретом од 1961. до 1964. и други пут пред сам распад од 1989. до 1992, када је суспендована из чланства.
У сепетембру 1989. Београд је био домаћин Самита ПНЗ а бројним светским лидерима домаћни су били тадашњи председник Председништва СФРЈ Јанез Дрновшек и министар спољних послова Будимир Лончар.
Учешће на овогодишњем београдском скупу 11. и 12. октобра који се одржава под строгим безбедносним али, због пандемије корона вируса, и епидемиолошким мерама, по речима шефа српске дипломатије Николе Селаковића потврдило је више од 100 страних делегација укључујући 40-ак министара спољних послова.
Као један од главних гостију очекује се шеф руске дипломатије Сергеј Лавров који ће, како је најављено, прочитати поздравно писмо руског председника Владимира Путина.
"Тај корак је сведочанство блиског прилаза наше земље и Покрета према многим глобалним проблемима. И даје могућност за ширење партнерства", рекла је 7. октобра портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Једна од земаља која неће имати представника у Београду иако је учествовала на првој конференцији ПНЗ је Кипар, рекли су за Радио слободна Европа у кипарском Министарству спољних послова.
Према ранијим најавама, чланови Председништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић одустали су од доласка на Самит несврстаних. Како је пренела регионална телевизија Н1 одлука је донета након што је на граничном прелазу Увац, између БиХ и Србије, 12. септембра ухапшен Един Врањ, некадашњи начелник Сектора криминалистичке полиције у Федералној управи полиције БиХ и бивши шеф Одељења за организовани криминал БиХ.
Са 120 земаља чланица и 17 посматрача Покрет несврстаних земаља најбројнија је групација држава после Уједињених нација. Међу посматрачима су све бише југословенске републике осим Словеније и Северне Македоније (БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија), али и Аргентина, Бразил, Кина, Украјина и Русија.
Осим СФР Југославије која је због рата и распада државе, суспендована из чланства 1992. на списку бивших чланица налазе се Кипар и Малта, као и Јужни Јемен и Сверени Јемен који су се ујединили у једну државу, Јемен.
Најављујући скуп у Београду шеф српске дипломатије Никола Селаковић је рекао да се Србија, иако је њен стратешки циљ чланство у ЕУ не одриче традиционалних пријатеља, а "то нису само Русија и Кина већ и чланице Покрета несврстаних".
Скуп поводом 60 година оснивања Покрета, по речима Селаковића, нема примарно политичку димензију, јер неће бити донете никакве одкуке, нити усвојене декларације, "већ је то начин да сви покажу да се са великом пажњом и поносом сећају Београдске конференције 1961" када су лидери "с азијског и афричког континента и Латинске Америке јединствено послали поруку свету за које се вредности залажу, не пристајући да буду чиниоци и део тадашње блоковске поделе света".
После трогодишњег председавања Покретом, СФРЈ је 1992. суспендована из чланства због рата и распада државе. Београд се вратио међу несврстане, у својству посмтрача после демократских промена, 2001, пошто је држава примљена у УН под именом СР Југославија.
Како се наводи на сајту Министартсва спољних послова, Србија настоји да свој статус у ПНЗ искористи "за остварење виталних државних и националних интереса" што, како се истиче, "није у супротности са европском перспективом Србије, већ представља комплементарну димензију њене спољнополитичке оријентације".
Влада Србије је 2010. покренула програм стипендија под називом "Свет у Србији - 100 стипендија за студенте из држава чланица ПНЗ".
У септембру 2011. године, Београд је обележио 50 година од одржавања првог Самита несврстаних великом министарском конференцијом. На скупу је учествовало око 100 страних делегација са око 600 делегата којима су домаћини били тадашњи председник Србије Борис Тадић и министар спољних послова Вук Јеремић. //
(Бета, 10.10.2021)
