Pokret nesvrstanih 2021: Nesvrstane zemlje i Beograd - ima neka tajna veza

Na vrhuncu Hladnog rata i zategnutih odnosa Moskve i Vašingtona, tadašnja jugoslovenska prestonica bila je oaza mira - okupila je čelnike država koje su želele da ostanu izvan blokova.

Tek što je bio podignut Berlinski zid, koji je i fizički i simbolički razdvajao već duboko podeljeni svet na Istok i Zapad, u Beogradu je održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih 1961.

Drugi put to će se desiti i pred sam pad Berlinskog zida, koji simbolički označava kraj komunizma.

Beograd je 1989. ponovo ugostio čelnike pokreta, ovog puta brojnije i politički značajnije na međunarodnoj sceni.

To su bila prva i poslednja konferencija u državi koje već tri decenije nema na mapama.

Ovih dana u Beograd diplomate dolaze da proslave šezdeseti rođendan pokreta čiji su lideri bili jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, indijski Džavaharlal Nehru i egipatski Gamal Abdel Naser.

Na mestu odakle je sve počelo 2011. obeleženo je i pola veka postojanja jubilarnim samitom ministara Nesvrstanih.

• „Sve je počelo u Beogradu". Šta je danas sa Pokretom nesvrstanih
• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• Ko je bio Hajle Selasije - „crni Mesija", Titov saigrač i prvi rastafarijanac

Višestruke veze

Šta je tajna veza ovog grada i pokreta koji danas okuplja 120 zemalja, ali ne i bivše jugoslovenske republike?

„Veza Beograda i Pokreta nesvrstanih bila je višestruka", kaže Petar Žarković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

„Kada je u Beogradu održana prva konferencija nesvrstanih država 1961. mnogobrojne delegacije iz različitih delova sveta prvi put su mogle u jednoj evropskoj prestonici da prigrabe simpatije za nedaće i težnje u međunarodnim odnosima.

„Beograd je postao važna stanica različitih konsultacija, pregovora i međunarodnih inicijativa diplomata iz Trećeg sveta", ocenjuje Žarković.

Bilo da se radilo o krizi na Bliskom istoku ili u Jugoistočnoj Aziji, uvek se tražilo mišljenje jugoslovenske diplomatije, dodaje ovaj istoričar.

„Josip Broz Tito je nadživeo mnoge osnivače Pokreta, zbog čega je tokom sedamdesetih bio ujedno simbol njegovih temeljnih vrednosti", ističe on.

Na pitanje šta je Beograd značio azijskim i afričkim zemljama i liderima, Žarković odgovara da je ovaj grad simbolizovao Jugoslaviju i njenu vanblokovsku međunarodnu strategiju sa Titom kao personifikacijom.

„Mnogo je moglo da se nauči iz 'jugoslovenskog iskustva'", tvrdio je Nehru još sredinom 1950-tih godina.

„Mogućnost da se ostane izvan vojno-političkih blokova, i da se ostane 'svoj' u Evropi, bilo je dragoceno saznanje za veliki broj država koje su tek nastale sa procesom dekolonizacije", kaže istoričar.

• Kako su istočnonemački fudbaleri pred meč sa Partizanom prebegli na Zapad
• Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke

Jedini evropski predstavnici Nesvrstanih bili su Jugoslavija i Kipar - sve druge države pripadale su jednom ili drugom bloku.

U vreme osnivanja Pokreta, na konferenciji u Beogradu bilo je 25 delegacija i 40 posmatrača.

Tada je sa 24 političara mahom iz Azije i Afrike bila i jedna žena - Sirimavo Bandaranaike, premijerka Šri Lanke.

„Volim da napravim paralelu, u Beogradu su održane prva i poslednja hladnoratovska konferencija.

„Nekoliko nedelja pre prve je podignut Berlinski zid, a mesec i po dana posle ove 1989. pao je Berlinski zid", kaže za BBC Jovana Nedeljković iz Muzeja Jugoslavije.

Pad Berlinskog zida označio je pad komunizma i kraj Hladnog rata.

Na toj beogradskoj konferenciji 1989. u Sava Centru bilo je 100 učesnika.

Jedan od njih bio je libijski vođa Moamer el Gadafi koji je doputovao sa kamilama i dva rasna konja i boravio u šatoru.

U to vreme, socijalistička Jugoslavija već zapada u krizu.

„To je bila ideja tadašnjeg ministra spoljnih poslova Budimira Lončara da s jedne strane dovede Nesvrstane u Beograd, iskoristi spoljnu politiku da izvuče Jugoslaviju iz krize, a s druge da pokuša da pokaže da je i dalje važna.

„Nesvrstani su bili jedan od temelja Jugoslavije, uz samoupravni socijalizam, bratstvo jedinstvo i Titov kult", navodi Nedeljković.

• Hladni rat nekada i sada
• Tri decenije Berlinskog zida - od podeljenog sveta do pada komunizma
• Kako je pad Berlinskog zida promenio svet

Simboli Nesvrstanih u Beogradu

Ova kustoskinja podseća da Beograđani i danas mogu da zapaze ostatke nekih objekata koji su postavljeni za te svečane diplomatske manifestacije.

Za konferenciju 1961. bilo je više privremenih konstrukcija koje su simbolizovale ravnopravnost, mir, solidarnost i druge vrednosti pokreta.

Muzej Afričke umetnosti je napravio mapu gde su bile, a na kojim mestima i danas postoje.

• Srpski prozor u svet afričke umetnosti
• Jugoslavija na četiri točka
• Albanski bunkeri iz Hladnog rata

„Kod klinike Dragiša Mišović nalazila se jedna privremena konstrukcija, a širom grada bili su različiti portali.

„Možda po prvi put je grad bio vrlo osvetljen, bilo je puno svetlećih reklama različitih preduzeća, na Dom sindikata je bilo postavljeno pet baklji", opisuje Nedeljković.

Na Trgu Marksa i Engelsa, danas Trgu Nikole Pašića, stajao je obelisk, a jedan od njih i danas čuva sećanje ne te godine - pored Brankovog mosta.

„Pored njega ljudi prolaze svakog dana i ne primećuju ga.

„Kao trajna tekovina i jedan važan simbolički prostor je Park prijateljstva na Ušću gde su učesnici zasadili po mladicu platana koje su simbolizovale trajnost i dugovečni mir", kaže Nedeljković, jedna od autorki izložbe povodom 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih u Muzeju Jugoslavije.

Lubarda kao spona

Ta izložba nosi ime „Prometeji novog veka"- po slici jugoslovenskog slikara Petra Lubarde, čiji je rad duboko isprepletan sa Nesvrstanima.

Veze Lubarde i ovog pokreta su višeznačne, iako za neke možda neočekivane, kaže za BBC Ana Panić, koja je zajedno sa Jovanom Nedeljković postavila izložbu.

Umetnost je bila važan činilac saradnje Jugoslavije i brojnih država koje su tek stekle nezavisnost sredinom 20. veka.

Malo je poznato, kaže kustoskinja, da je Lubardina samostalna izložba otvorena samo dva dana pre početka konferencije Nesvrstanih 29. avgusta 1961. u današnjoj galeriji Likovnoj galeriji Kulturnog centra u Beogradu.

„Bilo je jasno da je to reprezentativan događaj, koji je trebalo da predstavi Nesvrstanima Jugoslaviju kao modernu zemlju sa savremenom umetnošću.

„Lubarda je bio zgodan sa umerenim modernizmom koji ideološki ne smeta nikome, a pokazuje koliko je Jugoslavija samostalna i umetnički - ne podleže ni Istoku ni Zapadu, već traži vlastiti put kao i u politici", kaže Panić.

Umetnik nije izabran slučajno.

On je tad već važio za istaknutog stvaraoca, u periodu 1956-1959. naslikao je i „Buđenje Afrike", a imao je i brojne narudžbine za državne institucije.

Neobično je da je sa same izložbe jedna slika monumentalnih dimenzija nazvana Prometeji novog veka ili Industrijalizacija premeštena direktno u salon Savezne skupštine, danas Narodne skupštine.

„Ta slika je stajala u sredini sale i tu vidimo šefove država koji ispod nje pozivaju na dekolonizaciju sveta, mir, solidarnost i ona je ikonično ostala na svim arhivskim fotografijama.

„Posle toga je odneta u Dom sindikata, sadašnju Kombank dvoranu, gde je ostala nevidljiva i dan danas je tamo, ali ljudi ne znaju za nju", navodi kustoskinja.

Dimenzije te često nezapažene slike su šest puta tri metra.

Dugo je bila iznad bioskopske dvorane, a sad se nalazi levo od ulaza.

„To je zanimljivo kako se odnosimo prema modernizmu kojim smo se ponosili", kaže Panić.

• Če Gevara u Jugoslaviji: Kako je izgledao susret sa Titom na Brionima
• Titova atomska bomba: politička želja protiv nauke

Lubarda je kasnije postao član Savezne komisije za kulturne veze koja je vodila računa čime će se Jugoslavije predstaviti i Zapadu i Istoku i Trećem svetu.

„Lubarda je uvek bio tu, prethodno je dobio i atelje, koji je danas Legat Petra Lubarde, gde se uselio pedeset i neke i živeo do smrti.

„Možemo reći da je bio državni slikar na neki način", dodaje kustoskinja.

Pokret nesvrstanih uticaće na karijerni put Lubarde.

On dobija poziv od Indije da bude deo i njihove Komisije za kulturne veze.

„Odlazi kao njihov gost na putovanje u Indiju kao jedan od prvih evropskih umetnika i izlaže u više gradova Mumbaju, Delhiju i vraća se kao potpuno promenjen čovek, prema njegovim izjavama.

„Pisao je supruzi Veri da je to za njega bilo katarzično iskustvo, da je prevladao neke predrasude prema istoku i zaista menja slikarstvo posle te 1963", navodi kustoskinja.

Od tog perioda, na njegovim platnima pojavljuju se jarke industrijske boje i bavi se novim temama - zverima i zodijačkim znakovima.

Preplitanje Beograda, Nesvrstanih i ovog umetnika vidi se i u zgradi Saveznog izvršnog veća, današnjoj Palati Srbije koju krasi ogromna freska „Put u kosmos".

Palata Saveznog izvršnog veća otvorena je uoči prve konferencije u Beogradu 1961. godine, a slika koju smatraju remek-delom godinu dana je starija.

Ukras Beograda od devete konferencije 1989. jesu murali na više mesta.

Jedan od njih je na Platou Filozofskog fakulteta, rađen po ideji slikara Vladimira Veličkovića.

Postoji i jedan u Knez Mihajlovoj i dva na Terazijama u blizini nekadašnjeg bioskopa Zvezda, ali malo ko na njih danas obraća pažnju.

Slična je sudbina i mnogih drugih obeležja, poput Banatske česme na Topličinom vencu koje su 1989. Beogradu poklonile opštine Banata povodom samita Nesvrstanih.

• U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije
• Sedam stvari koje možda niste znali o zgradi Vlade Srbije

Šta su Nesvrstani danas?

Značaj Pokreta nesvrstanih daleko je manji nego proteklih decenija, saglasni su brojni teoretičari.

„Međutim, razoružanje, ekonomsko zaostajanje mnogih afro-azijskih država, nerešeni sporovi još iz perioda Hladnog rata (Bliski istok) i dalje su prisutni", napominje Petar Žarković.

Ljubica Spaskovska, docentkinja na Departmanu za istoriju Univerziteta Eksiter, podseća da su neki od ciljeva iz vremena Nesvrstanih i danas na agendi Ujedinjenih nacija.

„Tokom 2016. UN su objavile pregled glavnih međunarodnih ekonomskih i političkih izazova koji se moraju rešiti kako bi se postigli ciljevi Deklaracije o uspostavi novog međunarodnog ekonomskog poretka iz 1974. godine.

„Izveštaj potvrđuje da su neke ideje iz 70-tih još relevantne i korisne za aktuelnu 2030. agendu održivog razvoja", ističe Spaskovska.

Ona citira deo govora predsednika Senegala Leopolda Sedara Sengora kada je prvi put posetio Jugoslaviju 1975. gde je sumirao dva centralna aspekta Pokreta - raznolikost, ali i opštu saglasnost oko demokratizacije međunarodnih ekonomskih odnosa.

„'Bitno je da mi, nesvrstani, i pored različitosti naših puteva, sporazumno nastavimo da ostvarujemo naš zajednički cilj - uspostavljanje novog ekonomskog poretka u svetu, univerzalnijeg i pravičnijeg, koji će potvrditi međuzavisnost naroda kroz slobodu njihovih političkih i kulturnih opredeljenja'.

„Kada sam istraživala arhiv UN-a u Njujorku i imala priliku da posetim kompleks, shvatila sam da se sve te debate oko samoodrživog razvoja, slobodnog tržišta, Jug-Jug saradnje, kao i fer trgovina i sama Grupa 77 zemalja (koalicija država u razvoju) i danas nastavljaju, samo bez nas", kaže istoričarka poreklom sa Balkana.

Fer trgovina je organizovani međunarodni pokret koji promoviše društveno odgovorno postupanje u trgovini sa proizvođačima iz siromašnijih sredina i zemalja.

„Mnogo toga što je Pokret predlagao i za šta se borio, naročito za jednakost i glas malih i srednjih zemalja u međunarodnim odnosima i danas je aktuelno.

„Tito u jednom intervjuu za britanski Gardijan kaže da je nemoguće da Evropa postoji kao oaza mira u moru nestabilnosti i konflikta", ističe Spaskovska u pisanom odgovoru.

Obeležavanje 60. rođendana tamo gde je sve počelo

Kao što je 2011. u Beogradu obeleženo pola veka postojanja ovog pokreta velikim ministarskim skupom, tako je i ove godine srpska prestonica u pomalo prazničnom raspoloženju uoči skupa povodom 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja.

Ulice su okićene zastavama zemalja članica Nesvrstanih, iako to neće biti zvanična konferencija koje se dešavaju inače svake tri godine.

Tokom raspada Jugoslavije 1992. ova država, jedan od temelja pokreta, isključena je iz članstva, jer je prekršila jednu od osnovnih odredbi - miroljubive koegzistencije.

Novonastale države Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina danas imaju status posmatrača, a pokret okuplja 120 članova.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da se od ponedeljka 11. oktobra u Beogradu očekuje više od 100 stranih delegacija među kojima će biti oko 40 šefova diplomatija.

On je objasnio da se Nesvrstani danas vezuje za dva pojma - Josipa Broza Tita i Beograd.

Beograd je za mnoge narode neka vrsta „prozora u slobodni svet", rekao je Selaković, o čemu govori izuzetno veliki broj gostiju uprkos otežanim putovanjima zbog pandemije korona virusa.

Na skupu će govoriti, pomalo paradoksalno, predstavnik nekada vrlo svrstane Moskve, danas države posmatrača u Pokretu nesvrstanih.

Kako je najavljeno, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov će u Beogradu pročitati pozdravno pismo predsednika Vladimira Putina, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Organizacija tog sastanka pomalo je začudila istoričara Petra Žarkovića.

„Političke vlasti u Beogradu jasno stoje na poziciji negacije i osporavanja nasleđa socijalističke Jugoslavije u svakom smislu.

• Šta je sve posedovao Tito: „Sve je bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”
• Predmeti iz Jugoslavije i sećanje na „neki bezbrižni, izmišljeni život”
• Podeljena sećanja na Tita i Jugoslaviju

„Niti jedna pozitivna tradicija iz tog perioda nije očuvana", smatra Žarković.

U nacionalno angažovanoj kulturi sećanja nema pominjanja Josipa Broza Tita, jugoslovenskog internacionalizma i socijalističkih vrednosti, dodaje.

„Sve su to bile poveznice Pokreta nesvrstanosti.

„Ideje uvek možete da falsifikujete, ali onda više nisu autentične", navodi istoričar.

Ipak, smatra da bi Srbija na sastanku sa diplomatama mogla da se angažuje na popularisanju onih načela Pokreta koje bi mogle da joj posluže u regionalnoj politici.

„Nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, miroljubiva koegzistencija, jednakost i poštovanje drugih političkih opredeljenja mogu poslužiti srpskoj diplomatiji u stvaranju mnogo povoljnijeg i bezbednijeg ambijenta na Zapadnom Balkanu", predlaže Žarković.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.12.2021)