Животиње у Србији: Како су орлови Вид и Огњенка летели од Србије до далеке Африке
Два орла змијара летела су две недеље од Србије до Африке, кажу стручњаци који су пратили њихов лет уз помоћ сателитских одшиљача. Предвиђају да ће се можда и срести.
Огњенка и Вид су орлови змијари.
Ове птице, које припадају реткој и угроженој врсти углавном се настањују у централној Србији за две недеље су стигле до Чада, државе у Африци.
О њиховом далеком путу се можда не би ни знало да стручњаци из Фондације за заштиту птица грабљивица већ неко време не прате њихово кретање.
„У Србији има око 20 до 30 парова ових птица, евентуално 50&qуот;, каже за ББЦ на српском Саша Маринковић, директор Фондације за заштиту птица грабљивица.
- Белоглави суп Добрила воли селфије и људе
- Природа у Србији: Како је рибар Моца спасао орлове белорепане на Тиси
- Фотографије слатких пингвина, нових становника београдског зоо-врта
Истиче да су све врсте птица грабљивица угрожене, не само орлови змијари чији распон крила може да буде и до два метра.
„То је један озбиљан орао&qуот;, додаје Маринковић.
Ова врста орлова, попут многих других захтева праћење и заштиту, јер их остало мало.
У Србији, на основу извештаја Друштва за заштиту и проучавање птица, од 352 регистроване врсте, чак 123 се суочавају са ризиком од ишчезавања.
Највише су угрожене птице грабљивице.
Мало се зна о овој врсти орла
Представници фондације су се укључили у праћење птица, како би боље упознали ову врсту.
Знало се да ова врста орлова путује у Африку, али не и колико тамо остаје и да ли се враћа до гнезда.
Претежно настањују централну Србију, а мање Војводину, јер су у сталној потрази за гмизавцима, гуштерима и змијама.
С обзиром да до њих не могу да дођу током зиме у нашим крајевима, селе се тако где је топлије и где им је храна доступнија.
„Вежбају се док су млади на слабијим отровницама које живе на нашем подручју&qуот;, каже Маринковић.
Оно што такође стручњаци знају је да орлови змијари достижну полну зрелост са три до четири године и то у зависности да ли је у питању мужјак или женка.
Птице се спремају за далек пут у топлије крајеве чим науче да лете, после краћег задржавања на локацији где им се налази гнездо.
„Прошле године смо ставили сателитски одашиљач женки коју смо назвали Огњенка&qуот;, прича Маринковић.
На тај начин су установили да је летела чак до Африке - до једне локације у Чаду.
После зимског периода, Огњенка се није вратила у Србију, већ је продужила у Турску и оданде се поново вратила у Африку.
Зашто је битно њихово праћење ?
Често се дешава да на том путу ка топлијим крајевима птице настрадају.
„Оне наиђу на отровне мамце који нису намењени њима, већ глодарима&qуот;, каже Саша Маринковић.
Ипак, како наводи, у миграцијама ови врсни летачи старадају и од ловачке пушке у криволову.
Велика опасност за ове птице су и далеководи, јер грабљивице „воле да живе високо&qуот;, па често слећу на електричне стубове.
„Направе струјно коло и страдају&qуот;, објашњава Маринковић.
Погледајте и видео о патки и деветоро пачића који су се попели до шестог спрата једне стамбене зграде
Како орлови добијају имена
Од ове године, сателитски одашиљач за праћење добио је и један мужјак.
Орао Вид летео је истом трасом као и Огњенка, па стручњаци прогнозирају да ће се можда и срести негде у Чаду, јер се тренутно налазе на 300 километара удаљености.
Имена птицама дају чланови фондације и они који се баве њима.
Маринковић каже да стручњаци већ неко време сателитски прате и летове белоглавих супова, којима су имена давали грађани.
„На тај начин су они били кумови који су кроз финансијско даривање помагали пројекте који се баве заштитом ових ретких птица&qуот;, додаје.
Зашто су ове птице значајне за нас
Све птице грабљивице су битне за екосистем, јер су његови регулатори.
Маринковић каже да птице контролишу бројност и врше селекцију над пленом, јер би без тога долазило до разних генетских промена, тако да оне чисте популацију и остављају најздравије јединке за репродукцију.
Такође контролишу и бројност змија и гуштера на једном подручју, додаје он.
Из Фондације за заштиту птица грабљивица позивају све да прате акције и догађаје који они организују и пођу са њима на посматрање птица.
„Ови излети су се показали као добар потез, јер су људи који су ишли с нама да виде лет белоглавих супова, пожелели и да помогну да сачувамо ту врсту&qуот;,
„Полако, али сигурно диже се свест о значају птица грабљивица&qуот;, закључује Маринковић.
Које су заштићене птице грабљивице у Србији
У Србији укупно постоји више од 300 заштићених птичијих врста, подаци су Завода за заштиту природе.
Међу њима су и бројне птице грабљивице попут орла крсташа, белоглавог супа, белорепана, сурог орла и орла змијара.
Орао крсташ доведен је на ивицу опстанка у Србији, толико да је 2016. преостао свега један гнездећи пар.
Захваљујући дугогодишњим и упорним активностима на заштити ове врсте Друштва за заштиту и проучавање птица, Србија данас броји три гнездећа пара орлова крсташа.
Ова птица позната је и по томе што се њен лик налази на застави Србије.
За разлику од њега, белоглави суп је у бољој позицији, јер му је у Србији бројност у порасту последњих година због унапређења заштите и прихрањивања
Његова гнездилишта у Србији су у клисурама река Увац, Милешевка и Трешњица на западу и југозападу државе.
Сури орао је у Србији ретка и строго заштићена врста.
Има га спорадично да подручју Војводине, а срећу се у планинским областима западне Србије (околина Ариља, Пештерска висораван, кањон Увца), као и на југоистоку, на Старој планини.
Орао белорепан је највећа птица грабљивица централне Европе.
Простор који насељава су станишта галеријских водоплавних сума која се налазе у Србији у Панонској низији у делу уз велике равницарске реке Дунав, Саву, Тису и Тамиш.
Најбројнија популације се гнезде у Горњем подунављу и Босутских сума на Сави.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.12.2021)
