BBC vesti na srpskom

Суперхероји и телевизија: Супермен једном недељно - 20 година серија Смолвил

Двадесетогодишњица емитовања је одличан повод за кратку рекапитулацију - шта је у Смолвилу урађено добро, шта није, као и шта је то оставио у аманет другима и због чега заслужено носи статус култне серије.

BBC News 16.10.2021  |  Урош Димитријевић -
Veling
Кевин Мазур/ВиреИмаге

Прошле су две деценије откако је Човек од челика, син Криптона, на малим екранима протрчао кроз кукурузна поља у Канзасу.

Тако је. Протрчао, јер није научио да лети све до финалне епизоде десете сезоне.

Прошло је двадесет година откако је Смолвил, серија о младом Кларку Кенту, премијерно приказана у Америци.

Замишљена је као серија која прати Кларкове средњошколске дане - све добре и лоше ствари које такво доба са собом носи - одрастање у малом месту у унутрашњости Америке и процес постепеног откривања супермоћи.

Смолвил је успео да гледаоцима, још једном, покаже шта заправо Супермена чини највећим суперхеројем икада.

Није у питању челични скелет, ледени дах, летење, нити било која моћ која потиче са његове родне планете.

Напротив, у питању је све најбоље људско, искрено и неискварено, све што је покупио са ове наше, у поређењу с Криптоном, обичне планете.

За једног, у основи, ванземаљца, Супермен је већи човек од многих који су се на овој планети родили.

И Смолвил то савршено демонстрира.

Иако је утабала стазе бројним суперхеројским ТВ пројектима који су уследили, серија о Кларковом одрастању, као ни сам Кларк, није била савршена.

Али са 10 сезона и 217 емитованих епизода, свакако је била и више него успешна.

Двадесетогодишњица емитовања је одличан повод за кратку рекапитулацију - шта је у Смолвилу урађено добро и оно што није, као и шта је то оставио у аманет другима и због чега заслужено носи статус култне серије.

Veling Rozenbaum
М. Цаулфиелд/ВиреИмаге

Долазак

Те 1989. године, киша метеора погодила је Смолвил, мало место у држави Канзас.

За разлику од других, ова киша метеора скоро ни по чему није била лепа.

Догодила се усред бела дана, метеори су уништили усеве, имовину, било је и страдалих, а један дечак је трајно изгубио косу.

Понављам, скоро ни по чему није била лепа.

Заједно са метеорима, на Земљу је пао и свемирски брод, који је завршио на њиви породице Кент.

Из њега је изашао дечак црне косе и одмах подигао стари пикап који се тренутак раније преврнуо, спасивши тако Марту и Џонатана Кента, његове будуће земаљске родитеље.

Различити филмови и серије често су се бавили пореклом суперхероја.

Са те стране, Смолвил публици није донео ништа револуционарно.

Међутим, зависи из ког угла гледате.

„Револуционарно је можда било то што је један суперхерој био 'спуштен на земљу' и послат у школу&qуот;, каже за ББЦ на српском Мишко Билбија, филмски и ТВ колумниста.

Билбија је велики фан серије Смолвил, а нарочито првих неколико сезона које покривају средњошколски период и Кларкову романсу са Ланом Ленг.

„Можда је то утицало на Сема Рејмија и његовог Спајдермена који се појавио мало после Смолвила. Али ако се бавимо данашњим утицајем суперхеројских стрипова на биоскопске и ТВ филмове и серије, не мислим да је баш Смолвил започео лавину&qуот;, додаје Билбија.

Међутим, Смолвил је унео једну новину - акценат је био пре свега на Кларку Кенту, а не на Супермену, највише када је реч о изгледу.

„Супермен је у Смолвилу сведен на тинејџера који упознаје своје моћи, али још увек нема костима, који је незаобилазан елемент у данашњем холивудском читању стрипова&qуот;, каже Билбија.

Додаје да је Смолвил вероватно појачао интересовање за причама о пореклу костимираних јунака, док је једна друга серија, Хероји, &qуот;иницирала ово суперхеројско лудило које имамо у данашњем Холивуду&qуот;.

Сјајна глумачка постава и развој ликова

Изабрати новог глумца који ће изнети лик Супермена и његовог земаљског алтер ега није нимало лак задатак.

За многе је Кристофер Рив, који је први пут навукао плашт у филму Ричарда Донера 1978. године, једини прави Супермен.

Али рећи да Том Велинг улогом у Смолвилу није покупио симпатије фанова Суперемена била би велика грешка. Штавише, то би била лаж.

„Због велике популарности Кристофера Рива, сви смо дочекали серију са дозом скепсе&qуот;, каже Марко Милошевић, професор енглеског језика и страствени колекционар стрипова.

Милошевић испрва није желео да гледа серију. Међутим, када је коначно решио да јој да шансу, није се покајао.

„Били су обазриви са избором глумца и Том Велинг заиста изгледа као млађи Кристофер Рив, а серија је кренула врло опуштено, са харизматичном поставом&qуот;, каже Милошевић.

Са њим се слаже и 26-годишња Јана Златановић, која је Смолвил први пут гледала као дете.

„Том Велинг је сјајан као млади Супермен. Одлично се уклапа&qуот;, каже Златановић.

Очигледно је да је Кристофер Рив незаменљив, у једној категорији.

У другој, Велинг је добио шансу да заблиста, и успео је.

„И мени је Кристофер Рив једини Супермен&qуот;, каже Милошевић.

„Међутим, Том Велинг је пажљиво представљен као неко ко још није ни Супербој, а камоли Супермен, што је мени приближило серију, јер је изгледало као да не покушавају да замене великог глумца.&qуот;

Његово мишљење дели и Мишко Билбија.

„Велинг је био феноменалан избор. Ако на Смолвил гледамо као на суперхеројску тинејџ сапуницу, онда он испуњава све критеријуме.&qуот;

Том Велинг је заиста представљао идеалан избор за адолесцентску верзију Човека од челика.

Штавише, као грађевински радник који је прво постао модел, па потом глумац, Велинг је у првој сезони још увек тражио тло под ногама када је реч о његовим глумачким способностима.

Али Велингов физички изглед толико одговара слици Супермена да је тешко замислити било кога у улози младог Човека од челика, чак је лако и зажмурити на почетничке грешке.

Међутим, недостатак глумачког искуства управо се осликавао у трапавости какву очекујете од Кларка Кента.

Велингова глума се временом знатно побољшала, али свакако су његов изглед и шарм, као и микс самопоуздања и скромности, који савршено осликавају дихотомију Кларка Кента и Супермена, оно што је фанове купило још на самом почетку.

Али ово није била само серија о Супермену.

Смолвил је био идеално поље да се шира публика упозна са осталим битним ликовима из овог стрип серијала.

После Кларка, највише симпатија фанова је покупио управо његов архинепријатељ Лекс Лутор, кога је у серији фантастично глумио Мајкл Розенбаум.

Као што се и Супермен развијао, тако је и Лекс, који није публици одмах представљен као зли геније.

Лекс Лутор добио је неопходну дозу људскости у овој серији. Чак су фанови често и навијали за њега.

Творци серије Алфред Гаф и Мајлс Милер, одлучили су се за храбар потез - пре него што ће од Лекса и Кларка начинити вечите непријатеље, развиће причу око њиховог пријатељства.

И то је функционисало савршено.

„Највише ми се свиђало пријатељство између Лекса и Кларка&qуот;, каже Милошевић.

„Ситуације су биле занимљиве, а чак ми се серија мање гледала када се приближавало оно неминовно - раскол између њих двојице.&qуот;

Запажене улоге, које су биле јако важне за формирање пре свега Кларковог, а уједно и Суперменовог карактера, имали су и Анет О'Тул и Џон Шнајдер у улози Марте и Џонатана Кента.

Обоје су били већ ветерани у овом послу, а О'Тул је већ имала посла са Суперменом, како је глумила Лану Ленг у трећем делу са Кристофером Ривом из 1983. године.

Многи критичари назвали су их најбољим играним верзијама Кларкових родитеља, невезано за величину екрана, који су много допринели конструисању Суперменовог митоса.

Са друге стране, треба поменути још једног родитеља из Смолвила - Лајонела Лутора, кога је глумио Џон Гловер.

Ту је наравно и Лана Ленг (Кристин Крук), која је, поред Мери Џејн Вотсон у тумачењу Кирстен Данст, заслужна за једну од најбољих суперхеројских романси с почетка двехиљадитих.

За десет сезона, кроз Смолвил је прошло много ликова из света ДЦ Комикса, мањих и већих, хероја и зликоваца, али срце серије чинили су управо сви обични људи који су окруживали Кларка.

А једно посебно срце је припало управо великом Кристоферу Риву.

Рив се у серији појавио у две епизоде, у улози доктора Вирџила Свона.

„Његово појављивање у Смолвилу може да се тумачи као његов амин новом Кларку Кенту&qуот;, сматра Билбија.

Рив је преминуо 2004. године, годину дана након емитовања епизоде у којој се појављује.

Ово му је била последња улога.

Супермен без костима? Може!

Тешко је то замислити. Можда је још теже замислити гледати више од 200 епизода омиљеног јунака који не изгледа баш онако како га сви памте.

Међутим, то је још једна ствар која је у серији добро функционисала.

Кларку није био потребан костим, а убрзо су и гледаоци схватили да то заиста није есенцијално, мада су потајно прижељкивали да ипак угледају омиљеног хероја у плаво-црвеној комбинацији.

Али продуценти су имали јасно правило - без костима и без летења.

Сам Велинг је био против ношења костима, истичући како је серија заправо о Кларковом путу да постане Супермен, а не о самом Супермену.

Тако да је Кларк кроз серију имао различите одевне комбинације које, мање или више, подсећају на неке од Суперменових костима.

Испрва је то била комбинација откопчаног црвеног дукса и плаве мајице.

У каснијим епизодама, Кларк носи црвену кожну јакну са великим С на грудима и плавом мајицом.

Када његов добар пријатељ Џими Олсен погине - испоставиће да то није ОНАЈ Џими Олсен - Кларк облачи мрачнији костим - црни мантил и црну мајицу са чувеним амблемом преко груди.

Ипак, у финалу сезоне, Велинг ће ипак обући костим. У последњој епизоди, Кларк стоји на крову зграде Дејли Планета, откопчава кошуљу, откривајући плаво одело са црвено-жутим симболом Куће Ел на грудима, и узлеће да спаси свет.

Ова секвенца је заправо омаж сцени из Супермена из 1978. године и креатори серије су више пута гледали оригинални снимак како би што уверљивије рекреирали овај тренутак.

Међутим, то је само део костима. Велинг је касније открио да никада није обукао читав костим.

Шта се фановима није свидело у серији

Смолвил је почео са опробаном старом монстер-оф-тхе-веек формулом, када се у свакој епизоди појављивао нови негативац кога би Кларк, уз не превише муке, савладао.

Просто, када у главној улози имате Супермена - тј. момка који ће постати Супермен - логично је да ћете му понудити непријатеље с којима ће морати да се избори, поред свих адолесцентских мука.

Међутим, та формула се брзо истрошила, а и фанови су се заситили предвидивог заплета.

Срећом, креатори су се након неколико сезона одлучили за дуже наративе који су се провлачили кроз више епизода и на тај начин победили монотонију која је претила да обавије серијал.

Они педантнији фанови замерали су сценаристима на бројним нелогичностима, наравно, унутар правила суперхеројског света.

Конор Ган, новинар сајта Цомиц Боок Ресоурцес, истиче да, без обзира на учесталост чудних појава у малом граду попут Смолвила, владине агенције нису изразиле никакво интересовање за њих.

„Кларкови потези су третирани више као део чаршијских прича, а не као важне појаве&qуот;, наводи Ган.

Такође, неким фановима је сметала велика промена локације у последњих неколико сезона.

Од самог почетка серије, као што и сам њен назив каже, радња је била смештена у Смолвил, док би ликови само повремено посећивали Метрополис.

У каснијим епизодама, ситуација је била обрнута, па су се неки питали зашто просто не преименују серију у Метрополис.

Можда звучи логично, али сигурно није било лако рекламирати исту серију са новим насловом.

А можда је и фановима само недостајала варош из Канзаса?

Наставак приче

Након десет сезона и 217 епизода, Кларк је обукао костим, званично постао Супермен и одлетео, означивши крај серије 2011. године.

Била је то дивна завршница серије која је својевремено обарала рекорде гледаности, освојила неколико ЕМИ награда и стекла статус једног од најдужих суперхеројских ТВ пројеката.

Али да ли је то заиста био крај?

Не баш. Прича се наставила, али у другом медију.

Годину дана након завршетка серије, издавачка кућа ДЦ Комикс објавила је стрип Смолвил: Сезона 11.

Како сам назив указује, стрип је наставио причу тамо где је серија стала.

И сам Том Велинг се вратио улози Кларка Кента 2019. у мини-серијалу Смак безброј светова, амбициозном ТВ догађају који је испреплетао радњу серија куће ЦВ са остатком ДЦ телевизијског и филмског универзума.

Да, само као Кларк Кент, не и као Супермен.

У тој једној сцени, Лекс Лутор - кога у овом серијалу глуми Џон Крајер, познат по улози Алана у серији Два и по мушкарца - покушава да убије Кларка уз помоћ криптонита.

Али Кларк му открива да он више није Супермен, да се одрекао моћи зарад мирног живота на фарми са породицом, те да криптонит уопште не делује на њега.

Побеђује Лекса голим рукама, уз помоћ обичне људске снаге.

Марк Гугенхајм, креатор ЦВ суперхеројских серија, изјавио је да је Велинг одмах пристао да сними кратку сцену када је прочитао сценарио.

„Рекао ми је 'Ви сте написали буквално једну сцену коју не могу да одбијем'&qуот;, изјавио је Гугенхајм током једог разговора са фановима.

И тиме је стављена тачка на Кларка из Смолвила, добио је срећан завршетак.

Велинг се наводно никада неће вратити улози, али ако су нас суперхеројске серије и филмови научили нечему, то је - никад не реци „никад&qуот;, барем не док не саслушаш понуду продуцента.

Наслеђе

Након Смолвила, уследиле су бројне суперхеројске серије, а све више њих је тежило да исприча приче о пореклу наших омиљених суперхероја.

Ако останемо само у ДЦ универзуму, директан пример за то је Фоксова серија Готам, која нам даје причу о младом Брусу Вејну.

Готам је користио исту формулу као Смолвил - Бетмена видимо тек на самом крају, у једном кадру.

Ипак, за многе фанове, време у суперхеројској телевизији се дели на период ПРЕ и ПОСЛЕ Смолвила.

„Смолвил је неупоредиво боља серија од Флеша и осталих ЦВ пројеката&qуот;, сматра Јана Златановић.

„У поређењу са Смолвилом, те серије су на нивоу аматерских представа.&qуот;

Мишко Билбија верује да је Смолвил донекле утицао на повећање продукције суперхеројских серија.

„Серија која је стално обарала многе рекорде гледаности и која је доживела више од 200 епизода, сигурно је упалила неку црвену лампицу и у великим студијима, тако да тај аспект сигурно представља неку врсту пректретнице.&qуот;

„Ипак, некако ми је тешко да упоредим конфекцијско штанцовање у данашњем ТВ мејнстриму са чудом какво је било Смолвил, серијом која је испуњавала све услове и за дејтајм, али и за прајмтајм ТВ програм&qуот;, сматра Билбија.

Постоје разне серије које на различите начине евоцирају оно што је Смолвил успео да постигне почетком 21. века.

Можда је најбољи пример серије која успешно корача утабаном стазом којом је две деценије пре ње корачао млади Кларк Кент управо Супермен и Лоис.

Супермен и Лоис бави се пре свега односом Човека од челика и чувене репортерке, породице коју су оформили и жртава које су морали да поднесу, али јој такође не мањка ни узбудљиве акције каква се очекује од једне суперхеројске серија у којој је један од главних ликова управо он - Супермен.

Серија представља савршен спој акције и драме, наравно обогаћена је сјајним специјалним ефектима који ће дефинитивно више пријати оку савремених гледалаца који су већ навикли на висок ниво продукције.

А за оне старије, или пак млађе, којима не мањка разумевања за техничка ограничења, ту је Смолвил.

Данас барем Смолвил може да се избинџује, што је луксуз који гледаоци раније нису имали.

И као све велике серије пре њега, поносно, али заслужено, носи статус култног дела.

Као што и Бондови филмови са Роџером Муром новој публици могу да делују наивно, предвидиво, чак и смешно, исти је случај и са Смолвилом данас.

Некада је то била серија за свакога. Данас вероватно није, али јој се никако не може одузети шта је постигла, донекле и започела или барем допринела у суперхеројском жанру.

И још увек одржава сјај. А то заслужује поштовање.

Ово је серија у којој Супермен не лети.

А и нема потребе. Довољно брзо свуда стиже и пешака.


Погледајте видео о Мишел Јео - суперхероини


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.16.2021)

BBC News

Повезане вести »

Најновије вести »