Ко се боји Бога још?

Има тако неких реченица које се урежу у сећање, као да их је вајар уклесао гвозденим длетом у мермер. Сакрију се у неком мрачном ћошку свести, па одатле свако мало искоче на светлост дана. Таква скочимисао је, на пример, једна реченица из “Извора тоталитаризма” Хане Арент: “Можда се модерне масе ни по чему толико не разликују од маса ранијих векова колико по губитку вере у Страшни суд: најгори су изгубили страх, а најбољи наду”. Ако Арент тврди да је баш то