Мијачић: Заједница српских општина ће ипак бити формирана
Координатор Радне групе за Поглавље 35 Националног конвента о Европској унији, Драгиша Мијачић оценио је да изјаву потпредседника косовске владе Бесника Бисљимија "да неће бити формирана Заједница српских општина" треба посматрати у контексту лошег резултата Покрета самоопредељење не недавним локалним изборима.
Мијачић је агенцији Бета казао да је Покрет самоопредељење стекао популарност на Косову кроз организовање протеста против оснивања ЗСО, "отуда би свака афирмативна изјава на ову тему нарушила кредибилитет који они уживају међу својим бирачким телом".
Потпредседник косовске владе и главни преговарач косовског тима у бриселском дијалогу са Србијом Бесник Бисљими рекао је данас да Заједница српских општина неће бити формирана.
Навео је да су Срби изманипулисани уколико су због тога и овог пута гласали за Српску листу.
Бисљими, који је потпредседник Покрета самоопредељење, казао је да, уколико је Заједница српских општина добар метод, онда то треба применити и на Албанце у Србији.
Мијачић каже да је Српска листа својим захтевом да се формира ЗСО до краја године додатно подгрејала већ узавреле страсти на политичкој сцени Косова, "па је Бисљими одреаговао управо онако како њихови бирачи очекују од њега".
"То свакако не значи да неће бити формирана ЗСО јер је потписивањем Бриселског споразума косовска влада преузела ту обавезу, а такође видимо све већи међународни притисак да се ЗСО коначно формира", истакао је координатор Радне групе за Поглавље 35.
На питање Бете да ли је Бриселски споразум ипак већ урушен, с обзиром да приштинска страна одбија да спроведе договорено, Мијачић каже да је од самог старта имплементацију Бриселског споразума пратило низ изазова, и то не само оних који су везани за оснивање ЗСО већ и за многе друге одредбе.
"Тренутно је највећи изазов спровођење Споразума о енергетици у делу лиценцирања оператора за снабдевање и дистрибуцију електричне енергије у општинама на северу Косова. Недостатак брзог решавања тог проблема може довести до прекида снабдевања електричном енергијом севера Косова у зимским данима, што ће изазвати не само безбедносни већ хуманитарни проблем", нагласио је он.
По његовим речима постоје и други проблеми, од увођења царинских баријера до признавања диплома, а такође постоје изазови у спровођењу споразума о правосуђу и споразума о слободи кретања.
Упитан да ли и колику одговорност за неуспостављање ЗСО сносе и Београд и Српска листа, Мијачић је казао да Београд и Српска листа покрећу питање оснивања ЗСО само у одређеним тренуцима, "док постоји врло мало суштинског рада на изради Статута, као и око информисања јавности о функцијама и надлежностима ЗСО".
"Београд је могао више да се ангажује око пружања техничке помоћи Управљачком тиму за израду Статута ЗСО. Сам састав Управљачког тима је такође упитан, нарочито када се има у виду да би то требало бити експертско, а не политичко тело", рекао је.
Мијачић је рекао да велику одговорност за неуспостављање ЗСО сноси и међународна заједница.
"Подсетићу да је 2018. године Фредерика Могерини дала рок од четири месеца влади Рамуша Харадинаја да изради Статут ЗСО. Као што знамо, нико није преузео одговорност или сносио последице због неиспуњења тог рока, отуда није чудно зашто је упитна кредибилност и резултати преговарачког процеса", оценио је члан Националног конвента.
На питање који су највећи недостаци Бриселског споразума, Мијачић је казао да је његова највећа мана недостатак критеријума за мерење степена његове имплементације и механизама санкционисања страна у дијалогу због не испуњавања преузетих обавеза. //
(Бета, 21.10.2021)
